Šta poručuju Prijatelji Zapadnog Balkana?

U saopštenju objavljenom 8. decembra, povodom sastanka održanog 21. novembra u Beogradu, Prijatelji Zapadnog Balkana su između ostalog naveli da „stoje uz građane i studente Srbije, koji zahtevaju državu koja služi građanima, a ne autokratiju koja ide ka diktaturi“.

„Njihov poziv je evropski poziv: vladavina prava, odgovornost, slobodni mediji i istinski slobodni i pošteni izbori. Posle tragedije u Novom Sadu, demokratskog nazadovanja Srbije i državnog nasilja u poslednjoj deceniji, sistemski propusti moraju biti imenovani i odgovornost osigurana. To je test kredibiliteta Evropske unije, koja mora da prestane da skreće pogled sa kleptokratskog aparata koji predvodi predsednik Vučić, sa zastrašivanja demokratskih snaga i anti-EU retorike“, naveli su.

Posle osmog sastanka, na kojem je bilo reči o situaciji u Srbiji, budućnosti proširenja EU i implikacijama predloga Evropske komisije za Višegodišnji finansijski okvir za period 2028-2034, Prijatelji Zapadnog Balkana su pozdravili čvršći ton Evropske komisije u Paketu proširenja za 2025. godinu i najnoviju rezoluciju Evropskog parlamenta o Srbiji.

„EU sada treba da pređe sa reči na dela i da odlučno stane uz narod Srbije i njegovu evropsku budućnost“, navela je mreža Prijatelji Zapadnog Balkana, sačinjena od članova nacionalnih skupština i Evropskog parlamenata, političkih fondacija, stranaka i organizacija civilnog društva iz cele Evrope, uključujući region Zapadnog Balkana.

Mreža je pozvala Evropsku komisiju, Savet EU i države članice Unije „da deluju jedinstveno i da usvoje ciljane sankcije protiv onih koji su odgovorni za teška kršenja ljudskih prava, da primene stroge uslove na osnovu stanja vladavine prava i da preusmere sredstva EU ka nezavisnim medijima, civilnom društvu i reformi pravosuđa, uz održavanje značajnog finansiranja obrazovnog i zdravstvenog sistema“.

„Svaki politički angažman treba da bude povezan sa konkretnim napretkom u pogledu primene preporuka Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), uključujući sprovođenje potpune revizije biračkog spiska“, navodi se u saopštenju koje je potpisalo više od 30 članova te mreže.

Među njima su i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula, evroposlanici Andreas Šider (Schieder) i Katlin van Brent (Kathleen Van Brempt), nekadašnji posrednik u dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji Knut Flekenštajn (Fleckenstein), i internacionalni sekretari Demokratske stranke i Stranke slobode i pravde, Ksenija Marković i Konstantin Samofalov.

Oni su ponovo pozvali vlast Srbije da okonča represiju nad demonstrantima, akademskom zajednicom, političkom opozicijom, novinarima i civilnim društvom, da okonča nekažnjivost odgovornih, da sprovede transparentnu i nezavisnu istragu tragedije u Novom Sadu koja će rezultirati jasnim i brzim presudama, da organizuje i garantuje slobodne i poštene vanredne izbore, da zaštiti medijske i akademske slobode, i da odmah prestane sa proizvoljnim hapšenjima i da oslobodi sve političke zatvorenike.

U saopštenju se navodi i da je Srbija „ključna zemlja u regionu“ i da „njena nestabilnost utiče na ceo Zapadni Balkan, usporava proces pristupanja celog regiona i rasplamsava sukobe u regionu“.

„Istinska stabilizujuća snaga ne bi bio autokratski režim, već demokratska Srbija koja štiti prava i slobode svojih građana, uključujući prava manjina“, piše u saopštenju Prijatelja Zapadnog Balkana.

Ta mreža navodi i da je pristupanje EU, uz sve izazove sa kojima se Zapadni Balkan suočava, „najmoćnija investicija Evrope u demokratiju, mir i dugoročnu stabilnost na kontinentu“.

„Prijatelji Zapadnog Balkana toplo pozdravljaju pozitivnu poruku Paketa proširenja za 2025. godinu. Pozivamo Savet EU, Evropsku komisiju i visoku predstavnicu (EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaju Kalas) da osiguraju da proširenje bude zasnovano na zaslugama, transparentno i kredibilno, i da održe zamah u procesu pristupanja vodećih zemalja kandidata, ne gubeći iz vida ostale kandidate“, piše u saopštenju.

Prijatelji Zapadnog Balkana dodaju da kredibilan proces proširenja EU zahteva kredibilan društveni program: ulaganje u ljude, u pravedne ekonomije, u zelenu i digitalnu tranziciju i u jednakost za sve.

„Naša progresivna porodica u Evropi će nastaviti da bude uz građane Zapadnog Balkana: za demokratiju, za socijalnu pravdu i za Evropu koja štiti, osnažuje i ujedinjuje“, navodi se.

U saopštenju se ukazuje i da naredni višegodišnji finansijski okvir, za period od 2028. do 2034. godine, mora da bude usmeren ka proširenju EU i da osigura da ono bude pravedno, inkluzivno i „zeleno“.

„Uprkos tome što je predstavljen kao najveći budžet EU do sada, trenutni predlog nudi samo skromno realno povećanje i rizikuje nedovoljno finansiranje reformi u zemljama koje su kandidati za članstvo. Sledeći Višegodišnji finansijski okvir mora da pošalje jasnu poruku da se Evropa sprema da raste, da integriše i da investira u zajedničku budućnost u kojoj nove i sadašnje članice EU napreduju zajedno“, navodi se.

Prijatelji Zapadnog Balkana pozivaju da sledeći Višegodišnji finansijski okvir osigura da sredstva EU direktno podržavaju vladavinu prava, reformu javne uprave, socijalnu koheziju i osnaživanje lokalnih aktera civilnog društva i nezavisnih medija, kao i da obezbedi transparentnost i demokratsku odgovornost kroz snažnu ulogu Evropskog parlamenta i lokalnih partnera u programiranju i praćenju isplate sredstava EU.

Saopštenje Prijatelja Zapadnog Balkana danas je na Iksu objavila i Evropska demokratska partija, koja često kritikuje poteze Vučićeve vlasti.

„Srbija je test kredibiliteta Evropske unije. EU mora da stane uz prava naroda Srbije, a ne uz režim koji ih napada. Prijatelji Zapadnog Balkana stoje uz narod Srbije koji zahteva državu koja služi narodu, a ne autokratiju koja ide ka diktaturi“, navele su Evropske demokrate, čiji je generalni sekretar Sandro Goci u septembru boravio u Beogradu.