Šta Putin može da uradi ako ga Vučić naljuti zbog NIS-a?

Narednih dana Beograd bi trebalo da saopšti način na koji će, po zahtevu Amerike, izbaciti Ruse iz vlasništva NIS, a da pritom ne naruši odnose sa Moskvom.

O negativnim potezima Putina posle odluke predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, i vlade govorio je Aleksandar Vulin, osnivač Pokreta socijalista, za kojeg deo javnosti tvrdi da u Srbiji zastupa ruske interese.

Vulin kaže da su sankcije NIS-u uvedene Srbiji da bi zauvek narušila odnose sa Rusijom. On sugeriše da bi Rusija povukla podršku Beogradu kada, kako je naveo, Zapad pokrene novi talas ucena i pritisaka da priznamo tzv. Kosovo, da napustimo Republiku Srpsku i prihvatimo dodatne promene zakonodavstva sve do federalizacije Srbije i suštinskog vraćanja na granice sa Berlinskog kongresa.

U takvim okolnostima postavlja se pitanje, da li će i kako Putin moći i hteti da se umeša u unutrašnje stvari Srbiji ukoliko mu se Vučić zaista zameri, samo par meseci nakon što mu je rekao da su sve ruske firme su dobrodošle u Srbiju.

Nikola Lunić, konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti, za Danas kaže da je nacionalizacija NIS očigledno jedini potez koji će zadovoljiti aktuelnu administraciju u Vašingtonu, te da je Moskva svesna da time Srbija pokušava da spasi praktički sopstvenu egzistenciju.

– To će sasvim sigurno izazvati oštrije izjave zvanične Moskve koje neće imati ton dobrosusedskih odnosa. Međutim, izvesno je da Rusija neće ugroziti niti u jednom segmentu uspostavljeni dugogodišnji uticaj u Srbiji i regionu. NIS Rusiji nije služio kao profitabilna komapanija nego kao finansijski alat za hibridna dejstva ne samo u Srbiji, nego i u regionu. NIS nije velika vrednost za Moskvu, koja ima tri stotine milijardi dolara zamrznute imovine na Zapadu. Vlasnički udeo u NIS je mali delić toga koji apsolutno neće ugroziti finansike interese Moskve. Međutim, sasvim sigurno je da bi moglo ugroziti njen uticaj u regionu. To će pokušati da nadomesti nekim drugim alternativnim metodama. I paradoksalno je da sada, nakon nacionalizacije NIS, možemo očekivati još bolji gasni aranžman nego što smo ga mogli očekivati ikada pre – pojašnjava on.

I dodaje, da u ovakvom razvoju odnosa, Srbijagas bi trebao da preuzme ulogu NIS-a u realizaciji određenih hibridnih projekata u Srbiji.

Izostaće drastična reakcija

Prema njegovim rečima, Moskva može da projekciju svog uticaja na region i globalno reši samo sa Trampovom administracijom gde je Srbija irelevantan faktor.

– To i Kremlj zna. Predsednik Vučić i Srbija su irelevantni pregovarači u tom kontekstu. Znaće i Moskva da Srbija nacionalizacijom samo pokušava da sačuva sopstvenu egzistenciju. A znaće i da ukoliko bude bilo kakvih agresivniih poteza to može izazvati animozitet srpskog naroda u celini, što Rusija ne želi. Zato će verovatno, osim verbalnih diplomatskih saopštenja, izostati drastična reakcija – ukazuje Lunić.

Drugačije misli istoričar i politički analitičar Dragomir Anđelković. On za Danas kaže da ruska strana višestruko može da odgovori na poteze Vučića koji su protivni njenim interesima.

– Srbija je u objektivno teškom geopolitičkom položaju, ali njega je Vučić dodatno pogoršao svojim lično motivisanim šibicarenjem. Kremlj je uveravao da će mu u bilo kakvim okolnostima ostati lojalan, dok je zapadnim faktorima tvrdio da je srcem i dušom uz njih, a da sa Rusima taktički igra. Sada su, u kontekstu priče u čijem centru je NIS, stvari stigle na naplatu. Ako Vučić povuče poteze koje bi ruska strana protumačila kao udar na njene vitalne interese, višestruko može da odgovori – navodi on.

Kako pojašnjava, birači SNS-a su velikim delom naglašeno rusofilski orijentisani, a koliko god da sada ubrzano pokušava da ih preuzme, Vučić za to nema vremena.

– Umeša li se Moskva u srpsku unutrašnju politiku aktivno iznutra, a ne samo indirektno spolja – slično onome što zapadne zemlje rade preko svojih medija, nevladinih organizacija, fondova, diplomata, specijalnih službi, i onih koji sa svima njima imaju veze u Srbiji – mogu da izazovu raskol u SNS biračkom telu. Slično kao 1948, mnogi će kod nas reći „da“ ruskom „generalisimusu“ a ne srpskom, tim pre još i fejk, „maršalu“ – kaže Anđelković.

Otežano snabdevanje gasom

Druga stvar koju Moskva može da pokrene, dodaje on, još je bolnija za Srbiju, jer ne pogađa samo režim, mada u drugom koraku njemu pravi strahovitu štetu.

– Otežano snabdevanje gasom naše zemlje koja realno nema alternativu za taj energent, drastično negativno bi se odrazilo ne samo na rad industrije već i proizvodnju struje. Pošto je režim nestručnim ponašanjem upropastio naše kapacitete da na bazi ugla proizvodimo potrebne količine električne energije, sada se i u tu svrhu koristi gas u elektranama u Pančevu i Novom Sadu. Problemi koji mogu da nastanu sa tim, pogotovo u zimskim mesecima, drastično bi pogodili stanovništvo a onda bi to brzo proširilo nezadovoljstvo režimom i među populacijom koja je politički pasivna – zaključuje Anđelković.

Dok Milan Igrutinović, naučni saradnik Instituta za evropske studije, za Danas kaže da bi reakcija Kremlja nakratak rok mogla da ide u dve ravni.

– U spoljno-političkom smislu moglo bi da dođe do neodobravanja novog gasnog sporazuma koji bi važio od 1. januara. To ne bi značilo da bi se nužno prekidao dotok gasa, ali možda bi bio komplikovaniji i to bi bio jasan spoljnopolitički signal. S druge strane, očekivao bih da se iz ruske medijske sfere, što njihove državne, privatne ili paradržavne, u većoj meri povećaju kritički tonovi prema Aleksandru Vučiću i prema vladi, odnosno da dođe do potapanja Vučićevog ličnog imidža – navodi on.

Dugoročniji potezi će, prema njegovom mišljenju, zavisiti od njihove kalkulacije šta im se više isplati. I u zavisnosti od procene da li ova vlast zaista nepovratno pada ili ne, mogli bi politički fokus da sa Vučića pomere na druge igrače.

Kako objašnjava u stabilnoj konstelaciji snaga za Rusiju je teško zamisliti proruskiju vladu od ove. Moskva će kalkulisati ima li boljih opcija za nju, u smislu da li to može biti stabilna vlada.

Ukoliko društvena kriza, koja ruinira i potkopava Vučićeve moći, potraje, Moskva će, kako kaže, razmišljati o tome da li da potraži druge političke snage koje malo više i malo jače ističu svoje proruske sentimente i poruke.

Igrutinović podseća na izbore 2022. kada je počeo ruski napad na Ukrajinu, i kada je SPS dosta dobro prošla na njima zahvaljujući proruskim porukama, što Vučiću nimalo nije bilo u redu pa je držao Dačića “na ledu” mesec dana.

Kako kalkuliše Rusija?

– Dakle, u toj dugoročnoj kalkulaciji, pitanje je da li Rusija ima potrebe bilo šta da menja u svom pristupu. I da li je to, na primer, gubitak koji je ona već ukalkulisala i kaže:”Ok, naš uticaj u NIS-u će savakako slabiti, daj da čuvamo ono što još uvek imamo, a to jeste Vučić”. Pitanje je i koliku stabilnost im on može obezbediti. Ili je kalkulacija: ”Ovo nama ništa ne valja, možemo mi više od ovoga da izvučemo i podržimo neke druge desne stranke, možda i SPS, odnosno taj krug ljudi koji je povezan sa NIS-om, Gaspromom i energetskom infrastrukturom. I tu se postavlja pitanje stabilnosti koje ti drugi igrači mogu imati – navodi Igrutinović.

Naš sagovornik skreće pažnju na to da se iz ruskih medija ništa ne može jasno saznati kao i da je njihovo ćutanje prema srpskoj javnosti u vezi sa NIS-om prilično upadljivo i prilično glasno.

On smatra da Kosovo sada nije tema, jer je ono za njih “autopilot” mnogo više uvezan sa njihovim odnosom prema Krimu i Abhazij i prema sličnim teritorijama, odnosno da Moskva neće promeniti mišljenje u vezi nezavisnosti Kosova.