Šta Vučić ne razume u padu Miloševića, pa se opet poredi s njim

Cilj Vučićevih poređenja sa naivnim Miloševićem je da radikalsko jezgro svojih glasača osnaži u uverenju da su greške i politička kratkovidost predsednika Srbije posledica delovanja spoljnih sila, kažu sagovornici Danasa komentarišući poređenje Aleksandar Vučića, predsednika Srbije, sa Slobodanom Miloševićem, bivšim jugoslovenskim i srpskim predsednikom.

Vučić je u prvih desetak dana ove godine nekoliko puta u obraćanjima javnosti istakao da on nije naivan kao Milošević, koji je verovao stranom faktoru.

Prvi put posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, zakazane povodom intervencije Amerike u Venecueli, kada je rekao da je Milošević previše verovao strancima. Par dana kasnije, u Trebinju, predsednik Srbije takođe poručuje onima koji u zemlji i inostranstvu žele da ga sruše da im on nije Milošević.

Zanimljivo je da je istu poruku Vučić posalo i u avgustu prošle godine, takođe posle sednice Saveta a povodom presude suda BIH bivšem predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, kada je rekao da je oprezniji i temeljniji političar od Miloševića.

S obzirom na to da se čini da je Vučiću Milošević asocijacija uvek kada se stranci umešaju u odlazak sa vlasti predsednika neke države, pitanje je šta i kome ovim poređenjima Vučić poručuje.

Borko Stefanović, zamenik predsednika SSP, za Danas kaže da je Vučić tom izjavom hteo da kaže da on nije Milošević jer njega neće “svrgnuti sa vlasti”.

– Ne razume da je Miloševića svrgnuo narod jer je na kraju i pokrao izbore. Uvek će građani Srbije sami svoju slobodu osvajati. On se tom izjavom hrabrio, uplašen za svoju sudbinu i nastavak pljačke Srbije – navodi on.

I dodaje da je Milošević verovao svojoj pogrešnoj ideologiji i bio za rat, izolaciju i kriminal.

I Milošević i Vučić su kockari našim životima

– Vučić laže sve oko sebe i rasprodaje Srbiju u bescenje radi ostanka na vlasti. Milošević je verovao u to da može da opstane na vlasti kao izolovani diktator, a Vučić isto to ako pokuša da potkupi i slaže Evropu i Ameriku. Obojica su verovali da to što gaze i kradu građane može opstati u izolovanim uslovima bez dodira i uticaja sa svetom oko nas i obojica su, naravno, užasno pogrešili uz plaćanje strašne cene građana Srbije i regiona – kaže Stefanović.

I konstatuje da su obojica kockari našim životima i obojica će biti samo crtica u istoriji koja opisuje krah pogrešne politike i procena i stranputice na koje jedan narod može biti lažima nateran.

– Tako da, znamo da Vučić nije Milošević jer je on imao neka, veoma loša i pogrešna, uverenja i ideje sa katastrofalnim krajem. Vučić nema nikakva uverenja i ideologiju, on veruje samo u laž, silu i korupciju radi golog ostanka na vlasti. Svakako će u budućnosti njihova imena služiti jedino tome da se plaše mala deca i da se njihove greške i lomovi zemlje nikad ne zaborave kao opomena. A tek to koliko su Vučić i njegova ekipa bogatiji od Miloševića, utvrdiće budući nezavisni pravosudni i poreski organi Srbije. Doduše, ne mogu da zamislim da Milošević čeka Božić uz Šešelja i osuđene ubice po televizijskim studijima – ističe Stefanović.

Dok Andrej Ševo, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, podseća na to da se u crveno-crnoj, post-petooktobarskoj političkoj mitologiji, Miloševićevi pregovori sa strancima i ustupci u vidu pristanaka na mirovne inicijative poput Vens-Ovenovog plana ili prihvatanje verifikacione misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji, doživljavaju kao ključne slabosti i greške koje su dovele do kraha nacionalne politike i smene vlasti 2000.

Vučić nastoji da građane uveri da treba veruju njemu, a ne svojim očima

– Cilj Vučićevih poređenja sa naivnim Miloševićem je da radikalsko jezgro svojih glasača, zatrovano ovakvim narativima, osnaži u uverenju da su greške i politička kratkovidost predsednika Srbije koji su zemlju doveli u katastrofalnu unutrašnju i spoljnopolitičku situaciju posledica delovanja spoljnih sila, te da Vučićevi očajnički pregovori sa njima, poput onih o NIS-u, nisu odraz u ogledalu Miloševićevih slabosti – objašnjva on.

I precizira da je Vučić čovek praznih reči i bez ikakvih preostalih aduta, koji suočen sa bumerangom vlastite političke propagande nastoji da neke građane uveri kako treba da veruju njemu, a ne svojim očima.