Insistiranje na specijalnom statusu ili autonomiji za sever Kosova ne bi donelo ništa dobro, time bi se samo stvorili novi problemi, koji bi region dodatno udaljili od ulaska u Evropsku uniju, ističe u razgovoru za Danas finski diplomata Marti Ahtisari, poznat kao tvorac Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova, poznatijeg kao “Ahtisarijev plan”.
Bivši specijalni izaslanik generalnog sekretara UN u pregovorima o statusu Kosova boravio je prošle sedmice u Prištini povodom ozvaničenja “kraja nadgledane nezavisnosti”.
Šta mislite o brojnim kritikama na račun vašeg plana za Kosovo?
– Taj plan predviđa takav stepen prava za manjinske zajednice, a pogotovo za Srbe, kakav teško da ćete naći igde u svetu, i pored toga što Srbija nije htela da bude uključena u njegovu izradu i protivila se njegovoj primeni. Problemi koji se dešavaju nemaju veze s onim što u planu piše, već sa stavom svih uključenih strana, i Srbije, i vlasti Kosova, i srpske manjine i svih ostalih. Svi treba da budu spremni na promene, od političara do ljudi u njihovom svakodnevnom životu. A za to će biti potrebno izvesno vreme, kao u sličnim primerima svuda u svetu. Ovo je, dakle, dugoročan posao, a Sveobuhvatnim planom dat je okvir, i što ga ljudi budu bolje primenjivali, primećivaće i promene nabolje u kvalitetu svog života.
Postoji li mogućnost za neku vrstu kompromisa između onoga što se nudi vašim planom i “specijalnog statusa” ili “autonomije” za sever Kosova?
– Nisam zagovornik početka nekih novih pregovora u tom pravcu. Granice Kosova su takve kakve su i to je zacrtano još pre nego što sam 2005. postao specijalni izaslanik UN za pregovore o statusu. Kontakt grupa, pa čak i Savet bezbednosti UN usvojili su osnovni princip, smernicu o granicama Kosova. Umesto da se sada bavimo potragom za nekim “planom b” ili “planom c”, bilo bi bolje da malo pažljivije posmatramo šta nam to postojeći, Sveobuhvatni plan govori. Jer, sve drugo predstavlja stvaranje problema, ne njihovo rešavanje, i između ostalog kočenje puta Zapadnog Balkana za ulazak u EU. Sveobuhvatni plan ne predviđa “specijalni status” za sever, već vrstu ostvarenja prava srpske zajednice koja se pokazala veoma uspešnom južno od Ibra. Poboljšanja su uvek moguća, naravno, ali mislim da Sveobuhvatni plan predstavlja najbolji mogući okvir. Inače, uveren sam da je glavno pitanje na Kosovu, i za Albance i za Srbe i za sve ostale, ekonomski razvoj, borba protiv siromaštva, neophodnost snažnijeg socijalnog razvoja, kao i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, i tu treba koncentrisati snage, a ne na priču o teritorijama.
Kakva je vaša „završna“ poruka vladi u Beogradu?
– Srbija i Kosovo jesu i ostaće dve odvojene, nezavisne zemlje. Beograd je, zbog događaja iz prošlosti, izgubio svako pravo da upravlja Kosovom. Moj plan je tu potpuno jasan. A ako te dve države žele da postanu članice EU, moraće da nauče da jedna uz drugu žive normalno, da se ne mešaju u unutrašnja pitanja i da međusobne odnose grade na evropskim standardima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
