Kada bi studenti formulisali zahtev za prelaznom vladom, da li bi to ojačalo borbu protiv režima Vučića?

Prošle su tek tri nedelje od najmasovnijeg bunta protiv vlasti u Srbiji u poslednjih 30 godina, kada je izašlo više od 300.000 građanki i građana na ulice, kada je vlast upotrebila nasilno oružje protiv njih, a isto toliko od kada je opozicija i ProGlas izašla sa predlogom o formiranju prelazne vlade, jer je očigledno, od samog početka da aktuelna vlast, ukoliko bi ispunila studentske zahteve, samu sebe bi urušila i smenila. Kolokvijalno rečeno.

I dok polako u javnost izlaze odluke pojedinih fakulteta i plenuma o prelaznoj vladi, po prvi put je očigledno nejedinstvo među njima. Bojazan u velikom delu javnosti o tome da ukoliko se ne krene u sledeću fazu pobune, da će bunt da splasne a građani izgube interesovanje za dalje angažovanje i učestvovanje, raste.

Stoga se nameće, bar u tom delu javnosti, sledeće pitanje – da li bi zahtev studenata za prelaznom vladom, čiji bi akteri radili na tome da se naprave uslovi za fer i demokratske izbore, mogao da povuče ostale kategorije društva da se još jače i više angažuju u društvenoj pobuni protiv autokratskog režima.

„Svi građani iščekuju formulisanje jasnog cilja“

– Nakon pet meseci fenomenalne i uporne borbe protiv autokrate, svi građani iščekuju formulisanje jasnog cilja. Moje je ubeđenje, a formirano na osnovu razgovora sa brojnim građanima, da će jasan cilj u obliku ekspertske Vlade biti momenat koji će pojačati motivaciju za dalju borbu – kaže za Danas Biljana Stojković, profesorka Beogradskog univerziteta.

Do sada su se protesti hranili osećajem besa i beznađa koji su posledica rasturanja društva i države od strane naprednjačog režima, objašnjava.

– Oslobađanje od straha i veliko studentsko buđenje izlilo je divne emocije, snagu, solidarnost i veru da možemo, svi zajedno, smeniti ovu anti-narodnu vlast. Probudile su se emocije, podigle na noge građane i sada je potrebna artikulacija konačnog cilja. Većina studenata u Srbiji to razume i za većinu je prihvatljivo da se dalji koraci i zahtevi usmere ka formiranju ekspertske Vlade. Mislim da je potpuno izvesno da će to, u nekoj formi, prihvatiti svi. To nije Vlada koja treba da vlada, već će njeni zadaci biti vrlo konkretni – uređivanje institucija kako bi se stvorili uslovi za ispunjenje studentskih zahteva i sprovođenje normalnih, slobodnih izbora – smatra sagovornica Danasa.

Kako dodaje, imajući u vidu da studenti, kao i većinski građani Srbije, nemaju poverenje da će stranke to uraditi, sasvim je logično da se ekspertska Vlada napravi iz pula ljudi koji jesu eksperti i pripadnici univerzitetske zajednice.

– Ako je to grupacija koja će produbiti poverenje za naredne korake, tako bi moralo biti, jer je na taj način maksimizirana šansa za pobedu i dalje akcije građana. Opozicione stranke bi morale podržati takvu ideju i pružiti svaku pomoć takvoj Vladi. Ovakva dešavanja bi vodila ujedinjavanju svih društvenih snaga. Koliko mi je poznato, jedino Demokratska stranka ima jasan Stav da je to put kojim se mora ići – zaključuje Biljana Stojković.

„ To bi bio mehanizam kojim se izlazi iz ove situacije“

Prema rečima Aleksandra Ivkovića, istraživača Centra savremene politike, kada bi studenti formulisali zahtev za prelaznom vladom, to bi nedvosmisleno uvećalo energiju protesta.

To bi, ističe dalje, dalo novu energiju ljudima koji su nezadovoljni jer bi oni videli mehanizam kojim se izlazi iz ove situacije.

– Sada situacija izgleda kao da je u pat poziciji, kao da su zamrznuti rovovi. Ako takva situacija bude još potrajala, to će voditi osipanju protesta. Ono što je možda podjednako važno jeste da plenumi krenu da guraju u istom pravcu. Od 15. marta i velikog mitinga u Beogradu imamo plenume koji su decentralizovani, gde svako, da tako kažemo, gura neku svoju priču… Nemamo, dakle, krovni cilj. Bilo bi korisno, dakle, ako bi se plenumi ujedinili oko jednog cilja – smatra naš sagovornik.

Međutim, napominje, kako sada stvari stoje, nemoguće je da se plenumi ujedine oko te jedne ideje o prelaznoj vladi.

– Vidimo da ima protivljenja, posebno na Univerzitetu u Beogradu. Kada bi većina plenuma izglasala to, a ova manjina ostala tiha, samo da im ne odmaže, postigao bi se sličan efekat kao da su svi na istoj strani – kaže Aleksandar Ivković.

S druge strane, postavlja se pitanje da kada bi se sve to i ostvarilo, da li bi mogao da se napravi dovoljan pritisak na vlast da se sve to i ostvari.

– Oni bi, naravno, odbijali to, koliko god mogu. Međutim, novi talas protesta bi time odveo vlast u defanzivu. U svakom slučaju, to bi, u najmanju ruku, produžilo trajanje protesta i omogućilo građanima da se dodatno organizuju da spreči represija – objašnjava naš sagovornik.

Kako zaključuje, dobro bi bilo da se postigne društveni konsenzus o prelaznoj vladi, kako bi ta ideja mogla da se reaktivira u budućnosti, ukoliko vlast dođe u, kako kaže neki raniji položaj.

– Vlast pokušava trenutno da se konsoliduje i da izdrži period protesta. Vlast je ušla u oblast percepcije u kojoj će njihove greške više da se vide… Kada bi se opet napravila neka zajednička ideja, ona ne bi morala da bude odmah primenjiva kao neki optimalni scenario već bi ostala kao zalog u bilo kom budućem trenutku, kada opet vlast bude ranjiva… Što, opet kažem, nije isključeno da će se dogoditi u nekom sledećem trenutku, s obzirom na to šta nas sve čeka od izazova, od ekonomskih do spoljnopolitičkih, kao i entropije vlasti i unutrašnjih podela – zaključuje Aleksandar Ivković.