„Tihi rat“ u trouglu opozicija, zborovi građana i studenti: Čemu to vodi?

Najpre su subotički studenti saopštili da traže rasformiranje svih postojećih zborova građana u gradu, ocenjujući da je deo njih kompromitovan uticajem opozicionih stranaka. Studenti su naveli da se pokret, posle godinu dana aktivnosti, nalazi u „poslednjoj rundi“, zbog čega je neophodno biti oprezniji, promišljeniji i radikalniji u cilju očuvanja integriteta.

Zatim su zborovi građana Zrenjanina demantovali navode predstavnika zrenjaninske opozicije o dobroj saradnji sa zborovima građana i studentima, a od izjava opozicije ogradili su se i studenti tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin“ u blokadi. Naglasili su „da nisu imali zajedničkih aktivnosti ni sa jednom političkom strankom“, niti su, kako tvrde, „učestvovali u bilo kakvim zajedničkim akcijama sa njima“.

Najnoviji primer je negodovanje dela studenata i opozicije zbog poteza opozicije u Ćacilendu, odnosno probijanja ograde kako bi poslanici ušli na glavni ulaz.

Драма у два чина: Власт најави уклањање паравнојног обора испред Скупштине, а опозиција га јуначки “уклони” сутрадан. Ко је пропустио мартовску бакљаду, добио је данашњи римејк. Иста глумачка постава, другачији реквизити.

Игранка траје, једини циљ је потиснути Студентску листу.

— Blokada Politehnika (@Blokada_ASSP) November 26, 2025

U okolnostima u kojima studenti ne odustaju od jasne distanciranosti od opozicije, što preuzimaju i zborovi, pitanje je da li je tako širom Srbije i koje su posledice ovakvih odnosa i vesti.

Član stranke može da bude i član zbora, ali samo ako učestvuje kao građanin

Ilija Vučević, učesnik Zbora građana Stari grad, za Danas kaže da zbor građana Stari grad, kao i zborovi drugih beogradskih opština i naselja, od samog osnivanja funkcionišu u potpunoj saglasnosti i saradnji sa studentskim pokretom i svoje delovanje usko vezuju za delovanje studentskog pokreta.

– Sami zborovi su uspostavljeni na temeljima plenumskog organizovanja i poštuju principe horizontalnog povezivanja i direktne demokratije. U praksi to znači da nijedan zbor nema predsednika, upravnika, gazdu, već su svi učesnici zbora jednaki, imaju ista prava na davanje predloga i glasanje o istima. Direktna saradnja ili komunikacija sa opozicionim strankama ne postoji, kao ni sa drugim organizacijama, ali je propagiranje stranaka najstrožije zabranjeno, čime se čuva neutralnost zborova u odnosu na stranke, kao i održava potpuna privrženost studentskom pokretu. Dakle, svaki član stranke može da bude i član zbora, ali samo ukoliko u njegovom radu učestvuje kao građanin, a ne kao eksponent svoje partije – ukazuje on.

I dodaje da se zborovi bave i lokalnim inicijativama, pošto su formirani po teritorijalnom principu, ali fokus svog delovanja usmeravaju ka studentskoj listi, predstojećim parlamentarnim izborima i borbi za ispunjenje svih studentskih zahteva.

Još samo da Miloš Jovanović opet baci dimne bombe u boji i eto kontrolisane obojene revolucije- part 2.
Smešni ste. https://t.co/BQp3IkEAI0

— Nebojša Zelenović (@n_zelenovic) November 26, 2025

– Direktna saradnja ili komunikacija sa opozicionim strankama ne postoji, s obzirom na različit način organizovanja i na drugačije prioritete u svom delovanju. Funkcija i svrha zborova nije da budu još jedna politička organizacija u opozicionom spektru, već da predstavljaju direktnu podršku i dopunu studentskom pokretu i da u svemu prate, sarađuju i upotpunjuju studentsku borbu za pravnu državu i promene u političkom sistemu – pojašnjava Vučević.

A Miran Pogačar, odbornik i član građanskog pokreta Bravo, konstatuje da se situacija razlikuje od grada do grada, od mesta do mesta.

Loše je da studenti guse političke slobode, prezirom prema strankama ja onda kazem ne treba mi njihova sloboda, kada misle da jedino oni treba da postoje a niko me zna kuda oni vode. Stranke su deo slobode da se građani slobodno udruzuju sa svojim programima. Obrazujte se, deco!

— Vesna Pesic (@vestoma_Tomy) November 22, 2025

– Kao što ni zborovi nisu isti, tek tako ni opozicija nije homogena. Imate lokalne pokrete kao što je naš građanski pokret Bravo. Ušli smo u Skupštinu pre godinu dana, nastali smo pre više od dve upravo iz sličnih razloga kao što su zborovi, bili smo nezadovoljni radom opozicije. Te ne može biti znak jednakosti između nas i nekih koji su učestvovali u vlasti zajedno sa SNS-om. Takođe, mislim da je ključan kriterijum ko je na terenu, ko realno podržava proteste i šta će da se desi sa lokalnim izborima u Sečnju, Mionici i Negotinu. Tu možemo videti, naročito kod manjih mesta, da je neki nivo saradnje pređašnje opozicije i studenata neophodan, jer nije se lako suprotstaviti otvoreno SNS-u naročito u manjim mestima – navodi on za Danas.

Udruženi da diktiramo tempo

I dodaje da razmirice, naravno, dešavaju, i da su one plod rada.

– Zato udruženi moramo da diktiramo tempo, te da se skoncentrišemo na izbore koji su iza ćoška. Moramo imati inicijativu i predlagati rešenja. Ne smemo dopustimo Vučicu da odlučuje i kolo vodi dok se mi raspravljamo i cepamo dlaku na tri dela, kao što narod kaže, već moramo imati akciono jedinstvo svih koji su protiv ovog režima – ističe Pogačar.

Slično misle i Bojan Pajtić, profesor Univerziteta u Novom Sadu i profesor FPN Bojan Vranić.

Kažu hoće građane a ne politički stranke. Kao da su u strankama insekti a ne građani. Stvarno je vreme da se saberemo, u pravom smislu te reči. Svako u svojoj koloni i svi zajedno https://t.co/gnOP2iqkl7

— Antonela Riha (@RihaAntonela) November 21, 2025

Vranić za Danas kaže da je ključni problem saradnja odnosno nedostatak saradnje.

– Od samog početka studenti se jesu ogradili od opozicije ali, treba praviti razliku između perioda pre nego što su se studenti odlučili za izlazak na izbore i nakon toga. Nakon što su se odlučili da uđu aktivno u političku arenu vrlo je neobično odbijati saradnju sa partijama i pokretima koji su u opoziciji. Takođe treba uzeti u obzir da broj aktivnih građana onih koji su spremni da participiraju u političkim akcijama, da posećuju proteste, da idu od vrata do vrata je u Srbiji ograničen – kaže on.

Kada su u pitanju građani koji podržavaju opozicione opcije, dodaje,  njih je još manje jer tu dobrovoljna akcija zavisi samo od dobre volje, jer nekih značajnih resursa za finansiranje kampanje ni nema.

– Zato je udruživanje racionalno barem u fazi dok ne dođe do smene vlasti. I ti aktivni građani su sada u trouglu između opozicije zborova i studenata i neracionalno je očekivati da sada odaberu jedan krak tog trougla budući da u njihovoj motivaciji za delanje leži samo jedno, a to je smena SNS – objašnjava Vranić.

Niko u trouglu nema monopol nad moći da smeni SNS

I ponavlja da, kako niko u tom trouglu nema monopol nad tom moći da smeni SNS, neophodna je saradnja.

– Ali je nažalost nema. Ako se pitamo zašto je manje ljudi na protestima, nije jer je entuzijazam opao nego zato što nema saradnje među relevantnim opozicionim akterima i koordinisane akcije – zaključuje Vranić.

Bojan Pajtić takođe ističe da je od vitalnog interesa za sve, studente, zborove i opozicione stranke da bude nedvosmisleno jasno ko je zajednički neprijatelj – režim.

– Zbog toga je važno da svako radi svoj posao i da postoji minimum razumevanja oko dve stvari: nenapadanja i kontrole izbornog procesa. Svaka varnica unutar kruga od ova tri aktera stvara atmosferu razočarenja među glasačima koji ne žele da gledaju Vučića i njegove saradnike. Razočarenje vodi u izbornu apstinenciju, što nikom kome je stalo do oslobođenja Srbije nije u interesu – konstatuje Pajtić.