Treba li studenti da izađu na izbore?

Ali pitanje je koliko bi se to uspešno „prevelo“ na izborni rezultat. Oni su više puta jasno istakli šta je njihov cilj i verovatno bi odbili učešće na izborima i bilo kakvu mogućnost da se izborima pokrivaju njihovi zahtevi, kažu sagovornici Danas komentarišući enetualno učešće studenata na izborima.

Iako je velika podrška građana studentima nesporna, od ovog režima se ne može očekivati da se povuče i preda vlast zbog upornih i masovnih protesta. Jedan od izlaza iz ove politički nezavidne pozicije za eksponenta vlasti, predsednika Srbije Aleksandar Vučića, moglo bi biti raspisivanje izbora, budući da, bar za sad, on ne pristaje na formiranje prelazne vlade.

Ukoliko se Vučić odluči na ovaj korak, postavlja se pitanje treba li studenti da na tim izborima učestvuju, odnosno da naprave svoju listu, ne bi li nezadovoljstvo građana ne neki način politički artikulisali. Ako Vučić povuče ovaj potez, moguće je da računa na podele među studentima da izađu na izbore ili ne. Za Vučića bi verovatno, bar jedna makar i lažna studentska lista na listiću već bila pobeda.

Aleksandar Ivković, istraživač Centra za savremene politike, za Danas kaže da trenutno ne znamo koliko su studenti uopšte zainteresovani da se uključe u politiku na taj način.

– Oni su fokusirani na svoje zaheve i nisu isticali da bi, nakon njihovog ostvarivanja, hteli da nastave političko angažovanje kroz kandidavanje na izborima i sve što to za sobom povlači. Sigurno među njima ima nekih koji bi bili zainteresovani za to, ali ne znamo koji je to broj. Zato je ovo pitanje i dalje hipotetičko – navodi Ivković.

Na pitanje da li bi studenti imali vremena da se politički organizuju ako se iznenada raspišu izbori, odgovara da veruje da bi.

– Ne bi bio prvi put da neka ad-hok organizacija „na juriš“ nastupi na izborima i ostvari dobar rezultat. Posebno jer vidimo da su studenti trenutno veoma dobro organizovani i koordinisani. Ako bi se osnovao politički subjekt, tu bi se već postavilo pitanje hijerarhije i liderstva, ali pretpostavljam da bi se to rešilo, makar privremeno – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, bitnije pitanje jeste da li oni treba da učestvuju na izborima i u kom obliku.

– Naravno, svako ko je punoletan ima pravo da se kandiduje na izborima. Tačno je takođe da studenti imaju veliki politički kapital i blagonaklonost javnosti koju su skupili tokom protesta. Ali pitanje je koliko bi se to uspešno „prevelo“ na izborni rezultat. Kada bi se kandidovali na izborima, već bi krenula da se postavljaju pitanja oko toga ko će zapravo donositi političke odluke, jer studenti ne mogu sve sami – ukazuje on.

I zato, on ne veruje da, ako se odluče na taj korak, da će to biti čisto lista studenata.

– Verovatnije je da bi to bila kombinacija studenata i nekih drugih organizacija i grupa. Tada bi mogla lakše da se šalje poruka da imaju „i mladost i iskustvo“. Morao bi takođe da se razjasni odnos sa političkim strankama opozicije. Opet, ovo i dalje ostaje hipotetički scenario dok ne saznamo koliko studenata ima takve ambicije – navodi Ivković.

Za Dejana Bursaća, istraživača Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, ideja izlaska studenata na izbore je nemautemeljena u realnosti iz dva razloga.

– Prvo, studenti nisu politički akter u smislu učestvovanja na izborima i nisu pokazivali takve pretenzije. Više puta su jasno istakli šta je njihov cilj i verujem da bi odbili bilo kakvu mogućnost da se izborima pokrivaju njihovi zahtevi. To bi bilo samo bacanje prašine u oči i dalje odugovlačenje da se oslabi protest i zahtevi ne ispune – kaže Bursać za Danas.

Kao drugi razlog on navodi izborne uslove.

– Vrlo veliko pitanje je imamo li mi elementarne uslove za održvanje demokratskih izbora u situaciji kada je do maksimuma zaoštrena agresija jedne strane, tj one strane koja drži vlast. Ti zbori bi bili još mnogo gori po pitanju demokratskih i medijskih standarda u odnosu na ono što smo navikli, a i to na šta smo navikli je bilo vrlo klimavo po pitanju ispunjavanja kriterijuma slobodnih i demokratskih izbora – zaključuje Bursać.