Treba li studenti u blokadi da razgovaraju sa članovima misije Evropskog parlamenta?

Taj razgovor se ne bi odigrao prvi put, i ne menja karakter pokreta, niti ga „institucionalizuje“, već studenti koriste priliku da svoje zahteve direktno saopšte relevantnim međunarodnim akterima, jer je jasno da se studenti bore za sve vrednosti građanskih prava koje su utkane u evropske integracije, kažu sagovonici Danasa povodom dileme u delu javnosti oko toga da li bi studenti u bloadi trebalo ili ne da idu na razgovor sa predstavnicima Evropskog parlamenta.

Dolazak evropske delegacije podigao je tenzuju ovih dana u Srbiji, pa su se predsednik države i predsednica Skupštine utrkivali ko će bolje da objasni zašto su oni nebitni i zašto se neće videti sa njima.

Sa druge strane, studenti u blokadi izbegavaju da se jasno i nedvosmisleno svrstaju na bilo koju ideološku stranu, pa i na stranu onih koji bezrezervno podržavaju put Srbije u EU. Na njihovim protestima nisu dozvoljavana bilo čija obeležja, niti zastave EU ili neke druge zemlje osim Srbije.

Sada uoči dolaska misije EP, i najava da će razgovarati sa studentima, mediji bliski vlasti prenose da je zbog toga došlo do podele unutar studenstkog pokreta koja, kako navode, ide dotle da studenti iz Beograda nisu zvanično pozvali na skup u Novom Sadu jer su novosadski studenti i studenti iz Novog Pazara i Niša odlučili da idu na sastanak.

Dobra vest da će studenti Novog Sada, Novog Pazara i Niša razgovarati sa delegacijom EP o stanju u Srbiji u kontekstu protesta protiv vlasti. Ova fact-finding misija je prilika za uspostavljanje komunikacije i saradnje između studenata i evropskih institucija ka cilju -…

— Natasa Kandic (@natasakandic) January 16, 2026

Tu su i stavovi sa društvenih mreža da bi odlazak na taj sastanak dao materijal režimu da ih naziva izdajnicima i onima koji sarađuju sa mrziteljima Srbije, ili da ih poistovećuje sa partijama koje će se odazvani pozivu evroparlamentaraca, a koje neki nazivaju kontrolisanom opozicijom.

U takvim okolnostima pitanje je treba li studenti da idu na dijalog i šta im on donosi.

Bura u čaši vode

Bojan Vranić, profesor FPN, podseća da nije prvi put da studentska delegacija razgovara za predstavnicima EU, u ovom ili onom formatu, od vožnje bicikala i trčanja do Brisela, preko razgovora s Kajom Kalas, i učestvovanje na različitim EU konferencijama.

– Dakle, nije kao da bi ovo bio prvi put, pa je samim tim i dilema donekle lažna. U stvari, pitanje je, jesu li studenti pozvani od strane parlamentarne delegacije, u kom kapacitetu, i šta je agenda. Kada se to zna, odlazak ili neodlazak je stvar političke kalkulacije, da li u ovom trenutku više odgovara pro-EU ili neutralan stav koji se može pravdati, npr. intenzivnom terenskom kampanjom. I to je onda profesionalno bavljenje politikom, a ostalo je bura u čaši vode – komentariše za Danas Vranić.

Da studenti bez dileme treba da razgovaraju sa članovima misije EP misle Dinko Gruhonjić, vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, i Biljana Stojković, članica Predsedništva DS.

Gruhonjić za Danas kaže da razgovor ne vidi kao problematičan, već kao legitiman i racionalan potez.

– Studenti time ne menjaju karakter pokreta, niti ga „institucionalizuju“, već koriste priliku da svoje zahteve direktno saopšte relevantnim međunarodnim akterima – ukazuje on.

I dodaje da je izbegavanje EU obeležja na protestima do sada imalo smisla jer je pokret želeo da naglasi svoju autonomiju, što ne znači izolaciju ili odbijanje komunikacije. Razlika između simboličkog distanciranja i političkog dijaloga je važna.

Razgovor sa EP potvrđuje da je reč o politički zrelom akteru

– U tom smislu, razgovor sa misijom EP neće narušiti imidž studentskog pokreta sve dok studenti jasno zadrže inicijativu, sopstvene zahteve i autonomiju odlučivanja. Imidž studentskog pokreta neće biti narušen razgovorom sa EP, već bi bio ugrožen jedino ukoliko bi studenti pristali da ćute ili da se povuku pred pritiscima. Razgovor sa EP može dodatno potvrditi da je reč o politički zrelom akteru. Razgovarati sa misijom EP ne znači tražiti tutora, već koristiti svaki prostor u kojem se može govoriti o urušavanju demokratije u Srbiji – pojašnjava on.

Kada je reč o mogućim režimskim napadima, navodi da režimski pokušaji da se razgovor sa misijom EP predstavi kao problem samo dodatno potvrđuju da studenti rade nešto politički relevantno.

– Takve kampanje su već viđen mehanizam zastrašivanja i delegitimizacije, ali one imaju sve slabiji efekat, jer dolaze iz režima koji je potpuno izgubio kredibilitet i koji neprestano laže. Studenti su do sada pokazali visok stepen političke svesti i otpornosti na takvu propagandu. Tako da ukoliko vlast pokuša da ih targetira zbog razgovora sa EP, to će pre svega razotkriti strah režima od javnosti i međunarodne pažnje, a ne slabost studentskog pokreta – konstatuje Gruhonjić.

Evropa nas gleda i vrlo dobro zna da su studenti glavni akter

Stojković za Danas kaže da će, koliko je njoj poznato, do razgovora doći.

– Odsustvo obeležja na protestima imalo je za cilj okupljanje svih društvenih snaga, čak i onih sa druge strane spektra. Potpuno je jasno da se studenti bore za sve vrednosti građanskih prava koje su utkane u evropske integracije – navodi ona za Danas uz podsećanje na to da su studenti organizovali svoje pohode ka Strazburu i Briselu, a ne u pravcu Moskve.

– Znamo i da je Evropski parlament na više načina pokazao poštovanje prema studentskim ciljevima i reagovao je na kršenja ljudskih prava u protekloj godini, posebno ističući torturu nad studentima. Evropa nas gleda i vrlo dobro zna da su studenti glavni akter koji se bori za civilizacijsku normalnost u Srbiji – zaključuje Stojković.