Treći metak Vuka Draškovića

Drašković ima bogatu biografiju. Pamte ga građani ovdašnji kao pisca i političara, samozvani je kralj trgova i ulica, kolovođa je kozaračkog kola 1968. kad Tito reče da su studenti u pravu. Izveštavao je za Tanjug o nepostojećem ratu u Africi, volontirao po komunističkim kabinetima Mike Špiljka, ali je na staropazovačkoj slami i šljivovici, sa kumom Šešeljem, osnivao kvazičetničke pokrete i pretio građanima Sandžaka odsecanjem ruke. Osnovao je i predvodio tzv. Srpsku gardu u ratovima devedesetih, a pobedu koalicije Zajedno na izborima 1996. pretvorio je u, do tada, najveću pljačku u istoriji Beograda. Da bi to mogao da ostvari, zajedno sa Miloševićem, smenio je tadašnjeg gradonačelnika Đinđića. Pred bombardovanje 1999. sklonio se u Miloševićev bunker i postao njegov ministar, a prethodno mu se izvinio što ga je ovaj ranije tukao nekoliko puta. Zato je između ostalog, iz higijenskih razloga, koalicija DOS bila za njega zatvorena. Nakon ubistva Đinđića i obaranja vlade koja je nastavila njegovu politiku, Drašković „dosledno“ nastavlja svoju misiju. Postaje Koštuničin ministar spoljnih poslova, a danas je začin u bljutavoj koalicionoj čorbi Aleksandra Vučića… Dakle, biografija mu je bogata i prljava.

Naravno da takav čovek ne može da uvredi Zorana Đinđića, niti da umanji značaj i veličinu koju u srpskoj istoriji zauzima 5. oktobar 2000. godine, dan velike srpske građanske demokratske revolucije. „Maniti“ Vuk je ponovo pomešao babe i žabe („mix grandmothers and frogs“ kako bi to on rekao), ali to ovoga puta nije posledica neznanja. Danas je to deo orkestrirane kampanje nepismenih, nedostojnih, prljavih i zlih spodoba i pacijenata čije aktivnosti imaju samo jedan cilj – vraćanje Srbije u memlu i smrad Miloševićevih devedesetih. Ohrabreni svojim vođom i idolom, Aleksandrom Vučićem, ova šarenolika grupacija zagađuje srpsko društvo svakodnevno javljajući se sa stranica državnih toaletoida. Njihovi informeri, zajedno sa kuririma, (e)novinarima, piscima baljezgarija o trećem metku i svetskoj antisrpskoj zaveri i ostalima, udaraju prljavi pečat, pink boje, na mlado i lepo lice nejake srpske demokratije. To rade sa zadovoljstvom, o trošku budžeta i budućnosti građana Srbije i to štetočinsko delovanje mora biti prekinuto. Kako?

Srbiji je potrebna NOVA mobilizacija dobrih, pametnih i hrabrih građana. Neki od njih su u političkim strankama, neki u nevladinim organizacijama, neki u sindikatima. To su studenti koji opravdano štrajkuju protiv pljačkaša i plagijatora na fakultetima, to su i advokati koji brane građane od prevelikih i nepotrebnih notarskih taksa. Progonjeni, cenzurisani i zabranjeni novinari, pošteni državni službenici, policajci i sudije koji štite zakon, a ne vlast, vaspitačice, profesori i lekari koji brinu o vaspitanju, obrazovanju i zdravlju naše dece i nas i mnogi drugi moraju biti mobilisani za odbranu i reafirmaciju petooktobarskih ciljeva i ideala.

NOVA mobilizacija će stvoriti etiku odgovornosti u kojoj će se uspešnost političkog delovanja meriti rezultatima, a ne praznim pričama. Moramo srediti našu državu i kreirati atmosferu i uslove u kojima će pošten čovek moći pošteno da živi od poštenog rada. Neophodno je stvoriti uslove za istinsko slobodno tržište i vladavinu prava, bez čega je nemoguće ostvariti preduslove za pravednu društvenu raspodelu i socijalnu pravdu. Laži i plagijati ne mogu stvoriti ništa dobro – čestitost mora postati važno merilo uspeha u našem društvu. Brutalizacija društva, kreirana od strane autokratske vlasti, mora biti pobeđena i zamenjena obrazovanjem i kulturom po najvišim evropskim standardima. Sve se to mora ostvariti na ubrzanim putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Samo društvo stvoreno na takvim temeljima i principima može obezbediti sigurno mesto za rast i razvoj budućih generacija. Potrebna je NOVA mobilizacija za Srbiju koju će poštovati!

Ideje i ciljevi Zorana Đinđića, ideologa i kreatora petooktobarskih promena, jesu žive i danas. O njihovoj snazi i vrednosti govori brojnost i bezobzirnost onih koji se i danas, više od decenije od njegove smrti, bore protiv njih i njega. Oni koji su priželjkivali i slavili njegovu smrt, oni koji su se iskreno i sa razlogom plašili da će Sablja pravde zakačiti i njihova zlodela, jesu danas moćni i bahati, ali su i dalje moralno bedni i malobrojni. Zdrava, obrazovana, lepa i hrabra Srbija zaslužuje bolje, mnogo bolje od ovoga što imamo danas. Ali za to bolje se moramo sami izboriti – niko nam to neće pokloniti.

Autor je predsednik Nove stranke