„Tek kad smo počeli da ga gubimo, shvatili smo koliko vredi“: Tribina o obnovi Generalštaba na Građevinskom fakultetu

„Problem je što struka nije bila angažovana, a vlast je bila angažovana iz drugog gledišta, iz gledišta finansija“, rekao je Stojkov.

On je naglasio da će na inicijativu Evropa Nostra današnja javrna rasprava i izlaganja biti početak inicijative za obnovu Generalštaba.

Uvrštavanjem Generalštaba u sedam najugroženijih od strame Evropa Nostra, Stojkov je dodao, povlači i čast i odgovornost.

„Tek kad smo počeli da gubimo generalštab mi smo shvatili koliko on vredi“, rekao je on i dodao da sudbina generalštaba počiva na pravnom osnovu, kulturološkoj rehabilitaciji i održivoj ekonomini.

Kako je rekao rušenje generalštaba bi predstavljalo nasilno uklanjanje spomenika kulture i kršenje Ustava Srbije.

„Ovo je prvi slučaj u Evropi da se javni interes ruši korist komercijalnih interesa“, naglasio je on.

Govoreći o ekonomskom aspektu projekta, on je rekao da privatnici imaju jasan interes, dok država nema nikakvu računicu o finansijama.

On je istakao da bi se najavljeni kompleks suočio sa velikim urbanističkim izazovima ukoliko bi, kako je panirano, došlo do izgradnje 2000 stanova i hotela sa 150 soba.

„Jedino društveno i stručno opravdano rešenje je obnova generalštaba“, rekao je on i dodaoda su određene procedure pokrenute na Ustavnum sudu, ali da nema rekcije.

Stojkov je najavio da će se formirati stručni tim koji bi radio nacrt studije izvodljivosti zaštite i obnove ugroženih zgrada generalštaba, što bi trajalo nekoliko meseci.

„Novac ili moral, razmislite, šta biste vi“, upitao je na kraju izlaganja Stojkov.

Slavica Vujović, predsednica Evropa Nostra Srbija pojasnila je šta znači uvrštavanje Generalštaba u sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa.

„Zanimljivo je da se ponovi da postoje dve faze za apliciranje za najugroženiji lokaliteta“, rekla je ona i dodala da finalna lista nije „neslavna“, već da omogućavaju veću međunarodnu pažnju.

Govoreći o uspesima ovog programa ona je istakla rudarski predeo Rošija Montana u Rumuniji, ali i subotičku sinagogu.

Osvrnuvši se na ulogu studenata ona je napomenula 15 predavanja i jednu izložbu o Generalštabu, i podsetila na brojne proteste koji su održani kod zgrade Generalštaba.

Takođe, kao bitan momenat izdvojila je uvrštavanje problema Generalštaba u uzveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji.

Arhitetka Miljan Slata govorio je o simboličkom aspektu kompleksa Generalštaba.

„U obnovi simbola ne obnavlja se samo zgrada, već zajednica i zbog toga obnova Generalštaba nine tehničko već političko i društveno pitanje“, rekao je Salata.

On je takođe podsetio da su studenti u toku svoje pobune aktivno skretali pažnju na Generalštab.

„U trenutku kada smo nepovratno izgubili hotel Jugoslaviju a Savski most nam nestaje pred očima“, rekao je Salata i dodao da Republički zavod za zaštitu spomenika ne reaguje.

On je naglasio da su uništavanje nasleđa i urušavanje institucija deo istog obrasca.

„Ključna dilema koja nam se danas otvara nije da li je moguće da obnovimo generalštab, već da li možemo da se suočimo sa prošlošću, i da li kroz taj rascep možemo da vidimo obrise nove društvene vizije“, rekao je Salata.

Redovni profesor u penziji Građevinskog fakulteta Dušan Najdanović je govorio o dosadašnjim planovima o rekonstruisanju kompleksa Generalštaba.

On je istakao da rekonstrukcija oštećenih objekata nije nemoguća i izložio regulativnr propise koji u tome mogu pomoći