Na predlog mog izbornog štaba posetio sam i svoj zavičaj i jedno domaćinstvo, kako bi glasači videli da nisam zaboravio ko sam i odakle sam. Mnogi me nisu prepoznali jer sam se, navodno, dugogodišnjim bavljenjem politikom prilično izmenio. Čudno su gledali u moju firmiranu odeću i obuću, u moj skupoceni sat i u moj luksuzni automobil i iz pristojnosti me nisu pitali, kako inače pitaju svakoga ko nešto ima, gde sam to ukrao već su me diskretno pitali koga sam ostavio bez odela, sata i kola.
U kući mog domaćina sve je počelo kako sam i očekivao. Svuda, pa i u mom zavičaju najbolje gosta dočeka i počasti siromašna porodica. I kao po nekom pravili siromašne porodice su mnogobrojne i u njima se zna ko je ko i čija je poslednja. Svi ukućani su gledali u mene kao u neko čudovište što mi je, moram priznati, prijalo, a samo je domaćin (glava porodice) vodio razgovor sa mnom, ili, tačnije postavljao mi je pitanja. ( Kao i sa svakim drugim, tako i sa mnom domaćin se pravi da ništa ni o čemu ne zna i svakom se odgovoru čudi i divi).
Sva pitanja su počinjala ovako : ti si pametan čovek pa nam kaži šta misliš o ovome… pa ti si školovan čovek, pa nam reci… pa ti si načitan i moraš znati to i to… pa ti si prošao svet pa nas interesuje…
Od velike količine pića, jela i svake druge lepote popucali su mi obručevi na glavi pa se moje obimno znanje kao i uvek prosipalo na sve strane.
I sve bi bilo dobro da domaćin po mom izlasku iz kuće, kako me je služba koja je prisluškivala razgovor obavestila, nije rekao: Videste li, narode, šta ova budala sve ispriča! A onda je naredio ženama da izbace malo žara iz šporeta, da bi sa žarom, kako se veruje, iz kuće izašlo i sve ono što sam rekao. Na kraju je sam sebe pitao da li je moguće da će i ovakvi kao ja da vladaju. Tužna priča. Ispada, nažalost, da najbolje prolazim kod onih koji me poznaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
