foto (BETAPHOTO/EUROPEAN COMMISION/Xavier Lejeune)Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posetiće sutra Srbiju u okviru svoje godišnje turneje po Zapadnom Balkanu. Od 2021. godine, skoro sve njene posete Beogradu uključivale su izjave hvale za reforme i napredak Srbije u oblastima vladavine prava i demokratije, piše European Western Balkans.
Ove izjave su izazvale sve više kontroverzi jer su date u kontekstu dugotrajnih kriza u ovim oblastima, bilo da se radi o izbornim uslovima, medijskom pluralizmu ili nezavisnosti pravosuđa. One su izazvale negativne reakcije velikog dela javnosti, uključujući i one koji su ranije smatrali Evropsku uniju saveznikom kada je reč o ovim oblastima.
Dok fon der Lajen ove godine posećuje Srbiju, reforme koje je Srbija obećala da će sprovesti prošlog decembra kako bi otvorila novi klaster sa EU, uključujući izbor novog regulatora medija i reviziju biračkog spiska, još uvek nisu materijalizovane.
U međuvremenu, zemlja je bila svedok skoro godinu dana protesta koje je prvenstveno predvodio studentski pokret nakon smrtonosnog urušavanja železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. godine, što je pokrenulo pitanja nedostatka transparentnosti, poštovanja procedura i potencijalne korupcije . Reakcija vlade na proteste postajala je represivnija kako je godina prolazila.
Javnost sada čeka da vidi da li će sutrašnji komentari predsednika Evropske komisije više odražavati trenutni politički kontekst ili će izazvati još jednu reakciju proevropskih građana koji kritikuju vladu.
2021: „Neverovatno je videti napredak“
Ursula fon der Lajen je 2021. godine, tokom svoje prve posete Srbiji u okviru turneje po Zapadnom Balkanu, pozdravila, kako je rekla, to što Srbija stavlja snažan fokus na fundamentalne reforme.
„Pohvaljujem vas za korake koje ste preduzeli. Ovo je ogromno. Uložili ste mnogo truda. Ovaj trud se isplati. Neverovatno je videti napredak“, rekla je predsednica fon der Lajen na konferenciji za novinare sa predsednikom Vučićem.
U vreme kada je ovo govorila, srpski parlament je bio bez opozicionih stranaka, jer su bojkotovale parlamentarne izbore prethodne godine, navodeći kao razlog nepravedne izborne uslove. Međustranački dijalog o poboljšanju izbornih uslova, uz posredovanje Evropskog parlamenta, bio je u toku u toku, ali je dao vrlo malo opipljivih rezultata. Budući izbori u Srbiji, posebno oni u decembru 2023. godine, nastavili su da izazivaju mnogo kontroverzi i privlače kritike posmatrača.
Parlament bez opozicije je krajem 2021. godine usvojio ustavnu reformu kako bi povećao nezavisnost pravosuđa, za šta je Srbija nagrađena otvaranjem novog Grupa poglavlja u pregovorima sa EU – poslednji put da se to dogodilo. Izveštaj Evropske komisije o Srbiji iz 2024. godine navodi da „prekomerni pritisak na pravosuđe ostaje zabrinjavajući“.
2023: „Čestitam na medijskim reformama“
Fon der Lajenin govor u Srbiji 2022. godine bio je fokusiran na diverzifikaciju energetskih izvora zemlje – još jedno aktuelno pitanje danas – ali nije propustila priliku da oceni da je srpsko rukovodstvo „veoma angažovano“ u temama kao što su nezavisnost pravosuđa i borba protiv korupcije.
Međutim, poseta iz 2023. godine bila je pamtljivija u tom pogledu, jer je predsednik Evropske komisije čestitao predsedniku Vučiću na „završetku važnih reformi u oblasti slobode medija“. Izjava je data u kontekstu nedavnog usvajanja novog Zakona o elektronskim medijima.
Iako je usvajanje zakona zaista bio deo srpske EU agende, već u to vreme, tekst je kritikovan od strane više stručnjaka zbog odredbi poput one koja dozvoljava državnoj kompaniji Telekom da poseduje medije. Telekom je ranije opisan kao oružje vladajuće stranke za uspostavljanje medijske dominacije u Srbiji, a njegova uloga je ponovo dovedena u pitanje u nedavnoj kontroverzi oko budućnosti preostalih nezavisnih medija.
Zakon o medijima koji je Ursula fon der Lajen pohvalila takođe je 2024. godine okončao mandat Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Na papiru, ovo je najvažniji medijski nadzornik u zemlji. Međutim, novi Savet nije izabran od prošlog novembra, uprkos činjenici da je vlada obećala da će to učiniti kako bi otvorila Klaster 3. Kritičari su optužili vladajuću stranku da ne želi da se odrekne svog uticaja na većinu članova Saveta, koji je ranije imala.
2024: „Tvoja dela prate tvoje reči“
Ursula fon der Lajen je u svom prošlogodišnjem govoru u Beogradu promovisala novi Plan rasta za Zapadni Balkan i ocenila da je Srbija pokazala da može da ispuni potrebne kriterijume.
„Obavezali ste se da ćete sprovesti reforme, posebno u pogledu osnova, kao što ste upravo rekli, vladavine prava i demokratije. I pokazali ste da dela prate vaše reči“, rekla je fon der Lajen.
Nekoliko dana nakon ovog govora, nadstrešnica novosadske železničke stanice se srušila, što je pokrenulo do sada najveći talas antivladinih protesta.
U prvim nedeljama protesta, Vučić je otputovao u Brisel da lobira za otvaranje Klastera 3, obećavajući da će izabrati novi Savet REM-a i početi sa sprovođenjem preporuka OEBS-ODIHR-a za izbore, posebno onih koje se odnose na reviziju biračkog spiska. Skoro godinu dana kasnije, to se nije dogodilo, uprkos podsticajima predsednika Evropskog saveta, Antonija Koste, i same Ursule fon der Lajen tokom njihovog sastanka sa Vučićem u martu.
Hoće li predsednica Evropske komisije, na svojoj sutrašnjoj konferenciji za novinare sa Vučićem, još jednom proceniti da je on uzoran učenik kada su u pitanju fundamentalne vrednosti EU i da njegova „dela prate njegove reči“?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
