Haški tribunal Foto: EPA/MARTIJAN BEEKMAN Bivši lideri OVK Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići zatražili su danas od specijalnog suda u Hagu da ih oslobodi optužbi za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99.Prethodno je oslobadjanje zatražio i prvooptuženi Hašim Tači, tvrdeći da je „potpuno nevin“.
Obraćanjem optuženih sudijama, okončano je sudjenje koje je pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu, počelo u aprilu 2023.
Sud će presudu izreći u roku od 90 dana ili, ako sudijama bude potrebno više vremena, za dodatnih 60 dana.
Tužioci su, prošle nedelje, tvrdili da su dokazali krivicu optuženih i zahtevali da oni budu osudjeni na po 45 godina zatvora.
Obraćajući se danas sudijama, trećeoptuženi Seljimi ocenio je da je tok sudjenja dokazao da su optužbe protiv njih potpuno neosnovane i nepravedne.
„Naš rat bio je pravedan, a optužbe tužilaštva ne stoje“, rekao je Seljimi.
Drugooptuženi Veselji, bivši prvi obaveštajac OVK, rekao je da nema dokaza da je počinio neko krivično delo, ni nezakonitu radnju.
„Moji postupci su bili humani i zakoniti, a moja savest je čista“, kazao je Veselji.
Četvrtooptuženi Krasnići tvrdio je da nikada nije ;nikome naneo nepravdu, ni ugrozio bilo čiji život i da su mu petogodišnjim pritvorom u Hagu prekršena ljudska prava.
„Ja nisam imao moć, komandu, niti funkcije koje se meni pripisuju u ovom predmetu“, rekao je Krasnići, koji je bio portparol i, nakratko, zamenik komandanta OVK.
Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za zlodela nad Srbima, Romima i Albancima „kolaboracionistima“ u više od 40 pritvora na Kosovu i na severu Albanije. Svi su bili vodeći članovi Glavnog štaba OVK.
Trećeoptuženi Seljimi tvrdio je danas da je tužilaštvo, služeći se neistinitim optužbama, „uporno pokušavalo da baci ljagu na oslobodilački rat“ OVK.
https://www.danas.rs/rubrika/vesti/politika/
Na meti tužilaca, po Seljimijevim rečima, bio je Glavni štab OVK, „kao i nezavisnost Kosova“.
„Povremeno se činilo da se i sama nezavisnost Kosova tretira kao udruženi zločinački poduhvat“, ocenio je optuženi.
Seljimi je tvrdio i da je tužilaštvo želelo da „izjednači OVK sa zločinima koje je počinila Srbija“ i to je nazvao „pokušajem ponovnog pisanja istorije“ pomoću „optužnice zasnovane na iskrivljenim tvrdnjama“.
On je izjavio da mu je „čast što je bio saborac Adema Jašarija i jedan od osnivača OVK“, koja je bila „dobrovoljačka vojska sastavljena od civila koji nisu imali drugog izbora“ do da se brane od nasilja srpskih vlasti.
„OVK nije imala drugi cilj do slobode. Nije imala planove da napada civile i političke protivnike“, odbacio je Seljimi navode optužnice o udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo preuzimanje kontrole nad Kosovom zločinima nad svim „protivnicima“ OVK.
Nasuprot tome, po Seljimiju, „Srbija nikada nije krila svoj cilj protiv Albanaca“.
Kao dokaz za to, on je naveo svedočenje generala Veslija Klarka (Wesley Clark), bivšeg komandanta NATO, da mu je predsednik Srbije Slobodan Milošević 1998. rekao: „Znamo mi kako da postupimo s Albancima. Njih sve treba pobiti“.
„Znali smo to i mi. Šta je trebalo da mi radimo? Da čekamo da nas ubiju? Ne, morali smo da pružimo otpor, Kosovo je moralo da se brani“, izjavio je Seljimi.
On je kazao da je „uveren da je uradio pravu stvar“ i da bi „isto uradio i sada“.
Četvrtooptuženi Krasnići je ocenio da se „nepravedne“ optužbe „protiv nas i OVK“ temelje na narativima Miloševićeve vlasti, koja je povela „mnoge ratove“ u bivšoj Jugoslaviji i počinila teške zločine nad kosovskim Albancima.
Krasnići je ocenio da mu je optužnica pripisala „uloge, ovlašćenja i odgovornosti koje nisam imao“.
„U pitanju je izmišljotina. Lice koje je opisano od tužilaštva nije čovek koji stoji pred vama“, rekao je Krasnići.
Po optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići su individualno krivično odgovorni za zlodela pripadnika OVK počinjena tokom nemedjunarodnog oružanog sukoba u okviru „širokih i sistematskih napada na osobe osumnjičene da su se protivile OVK“.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija,Veseljija, Seljimija i Krasnićija za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija (57), Veseljija (58), Seljimija (54) i Krasnićija (75) za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu, 4. i 5. novembru 2020.
Sudjenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023., a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.
U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.
Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
U odbranu Tačija, svedočila su sedmorica bivših medjunarodnih zvaničnika.
Krasnići je iskaze svedoka odbrane sudu dostavio u pisanom obliku.
Smatrajući da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu, drugooptuženi Veselji i trećeoptuženi Seljimi nisu pred sud izvodili svedoke odbrane.
Na sudjenju Tačiju i saoptuženima učestvuje i više od 150 žrtava zločina iz optužnice.
Sud je, tokom procesa, saslušao izveštaje dvojice veštaka za materijalnu, fizičku i mentalnu štetu koju su žrtve pretrpele.
Ukoliko Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići budu proglašeni krivim, sve žrtve koje učestvuju na sudjenju imaće pravo na obeštećenje.
Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod medjunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.
Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
