„Klima se promenila, sa jedne strane smo mi, sa druge oni“

„Nekada smo se takođe suočavali sa raznim iskušenjima, ali da nisam mogla ni da pretpostavim da će moj naučno-istraživački rad smetati nekome. Smatram da društvo treba proučavati onakvo kakvo jeste i da treba skretati pažnje na probleme. Nikada nisam bila u dilemi kako da na to reagujem. Zato sam i važila za opozicionog dekana, a da budete opozicija u ovakvom režimu potrebno je da uperite na neki problem“ , rekla je Jovanović danas, učestvujući na panel diskusiji „Integritet uprkos pritiscima: Lokalne priče otpora“.

Diskusija je održana u prostoru „Miljenko Dereta“, a govorilo se o problemima sa kojima se suočavaju aktivisti, novinari i akademska zajednica u svojim lokalnim zajednicama.

Urednica IN Medije, Verica Marinčić iskazuje zabrinutost u vezi sa gušenjem slobode medija, fizičkog i psihičkog maltretiranja nad novinarima.

„Naša sreća je što su veće redakcije obratile pažnju na probleme sa kojima se suočava mali medij. Inđija je nekada bila transparentan grad, do trenutka kada je ta transparentnost počela da opada. Tako su ljudi zaboravili šta to znači“ , ističe Marinčić.

Ona se takođe osvrnula i na napade na njihov medij. Pored takozvanih SLAPP tužbi i fizičkih obračuna, za koje kaže da su navikli, posebno je istakla situaciju kada se oglasila i ruska obaveštajna služba.

„Ruska obaveštajna služba je sastavila spisak medija koji po nalogu Evrope ispiraju mozak mladim ljudima i rade na organizaciji srpskog majdana u Novom Sadu. To mi je jedno od najneverovatnijih targetiranja. To je samo način da nas zastraše do kraja“ , govori urednica IN Medije.

Napadani su i aktivisti u svojim lokalnim sredinama. Građani koji su organizovali akcije u cilju očuvanja životne sredine, bili su suočeni sa brojnim represivnim metodama. Kako objašnjava Mirjana Đurđević, predsednica udruženja građana „Ne dam Nu Dau“ iz Majdanpeka, prilikom njihovih akcija, bili su mnogo puta napadani.

„Čuvali smo planine od juna do septembra. Naša borba je bila nenasilna. A sve koje vidite u obezbeđenju Skupštine, ti kriminalci da kažemo, su nas napadali na planini. Posle su upadali u oko 30 stanova i maltretirali porodice aktivista, a i neaktivnih građana, pod opravdanjem da ulaze po policijac. Pretresi su bili strašni.“

Đurđević tvrdi da je svedočila i brutalnim maltretiranjima u policiji, gde su bili pretučeni. Međutim, iako paradoksalno, zaštitu policije u daljem postupku nije bilo.

„Prilikom razgovora u policiji, inspektori kažu da su na trenutak izašli iz kancelarije, gde je privedeni ostao nasamo sa NN licem. Takve izveštaje su slali tužilaštvu i to je bilo prihvaćeno“ , kaže aktistkinja.

Slične situacije su se dešavala i aktivistima u Kraljevu. Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta iz Kraljeva prepoznaje brojne mehanizme koji su se dešavale i u njegovoj sredini.

„Kada sam vozio biciklu pre dve godine, udario me je auto novosadskih tablica. Tokom istrage u tom slučaju, potvrđene su sumnje da je to bilo namerno, ali epiloga nije bilo. I dalje niko nije odgovarao“ , govori Voštinić.

On smatra da uprkos svemu tome, sada ima promena u društvu. Kako smatra Voštinić, sada se društvena klima promenila.

„Sada najaktulenija situacija kod Skupština,sa jedne strane smo mi, sa druge oni. Jasno je da ćaci danas znači član režima ili neko njemu blizak, ko ima koristi, i uz to je nevaspitan i nepismen. Danas se promenilo što znamo ko je ko i što znamo ko je na kojoj strani“, poručuje Voštinić.

Diskusiju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku.