Kad će već ta vruća jesen?

Uprkos snažnim pritiscima, masovnim protestima.

Imajući u vidu da su izbori traženi uoči leta, godišnjih odmora i, „prirodno“, manjeg odziva građana na bunt, većina onih koji priželjkuju pad autokrate Aleksandra Vučića, računaju na takozvanu vruću jesen i mogućnost da se zahtev za raspisivanjem izbora ispuni u predstojećem periodu.

Kada vruća jesen predstoji i na koji način će se izvesti takav pokušaj primoravanja Aleksandra Vučića da raspiše izbore, još nije očigledno. Sagovornici Danasa kažu da je glavni ložač te vruće jeseni upravo sam Vučić. Takođe, neki od njih ističu da je nasilje jedan od načina, za koji pobunjeni građani nisu pokazali interesovanja, te predstoji borba koja je bila aktuelna i do sada – masovnost, upornost, štrajkovi i blokade… Oni, međutim, ne minimalizuju ni kapacitet proteste protiv protesta u režiji režima.

„Vruća jesen sasvim sigurno stiže“

Marko Miletić, urednik portala Mašina, kaže za Danas da vruća jesen sasvim sigurno stiže.

– Pobunjeni građani i studenti ne moraju ništa tu da podgrevaju pošto je glavni ložač predsednik Aleksandar Vučić koji će pokušavati da podiže i spušta temperaturu koliko njemu odgovara kako bi vodio kampanju. U tom smislu SNS je svoju kampanju već pokrenuo, odnosno polako nalaze šablone koje mogu koristiti kako bi se vratili u svoje redovno stanje vođenja stalne kampanje – objašnjava on.

Otuda i nedavni mitinzi i skupovi protiv blokada u raznim gradovima u Srbiji, a broj okupljenih u tim prilikama ne treba olako odbacivati, smatra Miletić.

– Sa istom namerom režim, koji sasvim sigurno nema dovoljnu podršku u narodu, preko svojih medijskih kanala pušta rezultate montiranih istraživanja javnog mnjenja koja ne daju potpunu sliku političke situacije u državi. Represija prema pobunjenim građanima i studentima koja ne prestaje mesecima, a koja se ogleda u otpuštanjima, privođenjima, prebijanjima, spaljivanjem lokala i policijskom okupacijom fakulteta, jeste momenat podizanja temperature i predstavlja veliki izazov za protivnike režima – kaže Miletić.

Prema njegovim rečima, studenti i građani su u mnogo navrata odbijali nasilje kao metod borbe dok ih režim upotrebom aparata sile time upravo provocira tražeći reakciju.

– Jasno je da kroz to nasilje vlast polako preuzima kontrolu nad delovima društva, institucija i infrastrukture koji su polako izmicali kontroli – ukoliko tu kontrolu žele da povrate, a da se ne opeku, građani i studenti moraju ponovo naći drugačije metode borbe. U tom smislu možda bi upravo pokretanje jasnije političko-izborne kampanje, u kojoj bi se vodile pripreme za izborni proces i razgovaralo sa građanima u cilju predstavljanja programa i namera – moglo da bude i vid pritiska na vlast koja ne bi smela to da ignoriše u situaciji kada svejedno ima problem sa podrškom u narodu – zaključuje Marko Miletić.

„Dva su načina“

Postoje dva načina da srušimo ovu vlast. Prvi je revolucija, pri čemu to nije varijanta za studentski i narodni bunt koji teče. Protesti su nenasilni, mi nemamo oružje, niti bismo umeli da ga koristimo i ne bismo želeli da padnu fizičke žrtve. Drugi je put kojim idemo. Masovnost, upornost, štrajkovi i blokade već su doveli do značajnih efekata jer je sasvim jasno da se svest građana promenila, želja za slobodom dominira, a strah nestaje – kaže za Danas Biljana Stojković, profesorka Univerziteta u Beogradu i funkcionerka Demokratske stranke.

Vruća jesen je počela ogromnim protestom 1. septembra u Beogradu, nasiljem vlasti nad mirnim građanima u Novom Sadu i okupljanjima kao odgovorom na to nasilje, kao i obustavama rada škola zbog otpuštanja profesora, dodaje.

– Talas pobune neće biti ugušen. Čini mi se da građani potpuno razumeju da se nazad ne može. Može nam se činiti da je ovaj put borbe previše spor i rizikuje da se energija raspe, ali niko ne može sporiti da su rezultati pred nama. Takođe, ništa nije stalo – tu smo, odazivamo se, mnogo nas je – ističe Stojković.

Prema njenim rečima, Vučićevi poslovni dilovi su praktično u blokadi, stranci nemaju uverenje da je sadašnje stanje pouzdano za biznis ulaganja, političari iz EU odustaju od podržavanja „stabilokrate“, a vesti o neverovatnoj brutalnosti države protiv građana i o zloupotrebama institucija sile preplavile su strane medije.

– To sve ne može biti održivo stanje za Vučićevu vlast, a toga je i on svestan. Naravno da se sprema za mogućnost da bude nateran na izbore, ali još uvek pokušava da ih izbegne, znajući da će ih izgubiti. Nesrećni i bedni kontramitinzi po Srbiji jesu bili pokušaj Vučića da pokaže mišiće, ali su kolosalno propali u svojoj besramnosti i malobrojnosti. Potresno je za jednog vladara autokratskog tipa da mora posegnuti za takvim jadnim potezima, a oni mu se razbiju o glavu i pokažu svu bedu vlasti. Jasno je da će izbori biti nov uzrok krize i bunta budući da Vučić mora da pokrene mašineriju krađe – kao nikada do sada. Njemu novi rizik ne treba i zna da će to pokrenuti još veću pobunu i snažniji otpor. Sve u svemu, njemu je kraj. Zna to i Vučić, znamo to i mi – zaključuje Biljana Stojković.

„Vučićevi mitinzi su predstave za siromašne i gladne“

Danijela Nestorović, funkcionerka Ekološkog ustanka kaže za Danas da je taj pokret više puta javno pozivao „predstavnike studenata da sednu sa nama ( tu mislim na predstavnike opozicije) za isti sto – sa ljudima koji su ljudi od akcije, aktivisti, jer u ovakvim trenucima reči ne znače mnogo, znače dela“.

– Zajedno možemo da napravimo zajedničku strategiju za poštene izbore, da koordinisano delujemo i pokažemo snagu građana. Studenti i građani mogu da pokažu snagu kroz organizovane mirne proteste, javne tribine i kampanje u medijima i na društvenim mrežama – važno je da svoje ideje pretvore u konkretne akcije. Opozicija treba da stvori strukturu za koordinaciju tih akcija, da mobilizuje građane, šalje jasne zahteve za poštene izbore i pokaže da postoje demokratske alternative – ističe sagovornica Danasa.

Vučićevi mitinzi su predstave za siromašne i gladne – pokušaj vlasti da zastraši ljude i prikrije stvarno stanje, kaže.

– Ipak, u realnosti oni mogu da razbuktaju svest i mobilizaciju građana – jer ljudi vide da režim mora da pravi masovne spektakle da bi prikrio stvarno stanje. Ako studenti i opozicija budu istrajni i delotvorni, ti mitinzi mogu postati okidač za koordinisane akcije i jačanje zahteva za stvarnom promenom – zaključuje Danijela Nestorović.