Ko se Vučića boji još: Najavljena čistka, kadrovi izabrali more, a ne predsednika

Vučić, kako kažu, dobro zna da se „u bici koja je u jeku, ne smenjuju masovno generali i pukovnici, a to znaju i viđeniji članovi SNS“.

Ko se to tamo brčka u moru, dok je Srbija napadnuta

Nezadovoljan, što funkcioneri SNS u većem broju nisu izašli da brane „svoju kuću“, odnosno prostorije stranke, što se odbrana svela na obično članstvo, njegovog brata i sina, Vučić je u jednom od niza obraćanja prošle večeri rekao da naprednjaci sami moraju da se menjaju.

„Želim da vam se izvinim, vama običnim ljudima koji nikada niste imali ništa od naše stranke, da se izvinim što funkcioneri nisu sa vama širom Srbije“, kazao je Vučić.

A onda je konstatovao da su njegovi kadrovi birajući između njega, Srbije i odmora, izabrali odmor i to birajući između sitnijeg i krupnijeg peska.

„Izvinjavam se što su izabrali plaže umesto da budu ovde. Onoga dana kada su videli da su nam ljudi napadnuti, trebalo je odmah da se vrate sa odmora. Ovo vam govorim zato što će biti velikih i nemilosrdnih promena od Vlade Srbije do policije, svuda i na svakom mestu“, istakao je Vučić.

Oni koji se zaista brčkaju na dalekim destinacijama, poput gradonačelnika Novog Sada Žarka Mićina, nisu se previše uzbudili na Vučićevu pretnju, niti su doleteli za Beograd. Drugi su izabrali da podršku daju saopštenjima, a ne dolaskom u Ćacilend, što je predsednik očekivao.

Među prvima su lojalnost predsedniku pokazali pisanim saopštenjima bili su Siniša Malog, Marko Đurić, Maja Gojković, Adrijana Mesarović,Tatjana Macura, premijer Đuro Macut, ali iministar bez portfelja, Nenad Popović, čije prisustvo u vladi Srbije je ostalo neprimećeno, ne u poslednjih pet meseci, već niz poslednjih godina.

I sva njihova saopštenja nalik su jedno drugom i mogu se svesti na jednu rečenicu – „osudu divljačkog nasilja na ulicama i privođenje pravdi nasilnika“.

*Vučić stvara psihozu krize

Mladen Mrdalj, politikolog, kaže za Danas da Vučić odavno stvara psihozu krize kako bi mobilisao svoje pristalice i disciplinovao kadrove koji su se odali uživanju zloupotreba vlasti.

„Naprosto, kada jedna grupacija postane toliko dominantna da se više ne plaši konkurencije, a do sad je to bila partijska opozicija, ona se okrene grabljenju resursa i međusobnim sukobima oko tih resursa, kao i izbegavanju napora i rizika vezanih za održavanje strukture moći. Do sada je Vučić te psihozne krize stvarao i prevremenim izborima, jer niko od kadrova nije mogao biti siguran gde će biti nakon izbora kada se ponovo budu određivale funkcije“, objašnjava Mrdalj. Sada, čini se, izbori još nisu na vidiku.

Prema njegovim rečima drugi, akutni uzrok podgrevanja ove krize, je nesigurnost u odanost vojske i policije. Nasilje na ulicama je pritisak na vojsku i policiju da se opredele: ili su za vlast ili će biti haosa na ulici koji počinje da liči na građanski rat.

„Vojska i policija za sada nemaju treću opciju, jer studenti nisu istakli liderski tim u koji studenti veruju, a koji bi delovao “državnički” vojsci i policiji, kako bi se u kritičnom momentu otkazao poslušnost nelegitimnoj kriminalizovanoj vlasti i izjavila poslušnost liderskoj grupaciji, koju bi istakli studenti, kao očigledni predstavnici većine u Srbiji. Studenti sada uživaju legitimitet predvodnika većinske Srbije i oni koji bi se prihvatili studentskog poverenja bi samim time imali legitimitet da zapovedaju vojskom i policijom“, objašnjava Mrdalj .

Dodaje da dodatni legitimitet tom pravcu razvoja događaja daje odbijanje vlasti da raspiše vanredne izbore.

„Vučič stoga mora da disciplinuje i svoju partiju i vojsku i policiju, kako bi predupredio rasplamsavanje pobune, pa pa makar i uvođenjem vanrednog stanja“, navodi politikolog Mrdalj.

*Ko je uopšte spreman da gine za otpisanog gospodara

Vučićeva pretnja disciplinovanja naprednjačkih kadrova za plitičkog analitičara i bivšeg diplomatu Srećka Đukića predstavlja traženje slamke spasa i rešavanje kvadrature kruga.

„On više ne zna šta radi, šta govori, niti zna šta treba da radi. Dogurao je do ivice ambisa. Ostaju mu još poneke reči da ih ponavlja, jer sve što je imao da kaže rekao je stotinu puta. I kada se sve sabere šta je govorio svih ovih godina u politici i na vlasti, bilans je najblaže rečeno užasno negativan, poražavajući, reči ekstremne, nevaspitane, reči koje seju mržnju i netoleranciju među ljudima. Ukratko, on je srpsku javnu scenu obeščastio, vulgarizovao, društvo upropastio, antagnozirao do građanskih sukoba. A to je sve suprotno od onoga sta je suština ljudskog htenja, srpskog društva“, objašnjava Đukić.

Sada su, kako kaže, na udar Vučića došli njegovi kadrovi. Đukić ne veruje ni da će to uplašiti viđenije naprednjake, niti da to može da zaustavi Vučićev kraj.

„I bez toga mu se vidi kraj. On je ušao u proces kada nazad ne može, a hteo bi da vrati staru slavu, koja je potpuno devastirana. On bi napred i mora, jer ga proces najdublje krize i društvenih protesta neumoljivo gura. Opire se, preti promenama dvorskih budala, ali na njegovu žalost one ne haju, i ta ga činjenica izbezumljuje. Ko je spreman da za gospodara radi protiv zakona i zdrave logike, kada je gospodar otpisan i u zemlji i u svetu? Nova vlada, novi ministri, nove dvorske budale? Možda, za kratku upotrebu“, ocenjuje naš sagovornik.

*Prazne pretnje i jeftina demagogija za gledaoce Pinka i Informera

Kada Vučić govori o odanosti državi on zapravo misli na sebe. Jer kako kaže Dragmir Anđelković, politički analitičar, za Vučića je država on sam.

„Pod lojalnošću prema njoj, oholo podrazumeva da svi treba da se žrtvuju za njega. S druge strane, mnogi koji su deo sistema, ipak, misle prvenstveno o sebi. Dok je režim stabilan i ima snagu, to nekako i funkcioniše. Ali u trenucima njegovog ozbiljnog slabljenja, raskorak između samoživog diktatora i njegovih ništa manje grabljivih sledbenika, ne može da ne izazove tenzije. Velike i male režimske ribe žele plen, a njihov gospodar polazi od toga da treba da njegove interese stave iznad svojih. Pošto to u praksi ne ispada tako, Vučić preti masovnim čistkama kako bi svoje režimske sluge naterao da pokorno rade sve što poželi. No, to su prazne priče“, objašnjava Anđelković.

Prema njegovim rečima, kada bi primenio masovnu represiju prema svojim doglavnicima i izvršiocima nižeg reda, samo bi ubrzao svoj slom. U bici koja je u jeku, ne smenjuju se masovno generali i pukovnici.

„To i Vučićeva ekipa dobro zna, tako da se njegove priče umnogome svode na prazne pretnje i jeftinu demagogiju za gledaoce Pinka i Informera koji i dalje veruju u laži istrošenog samozvanog velikog vođe“, zakljćuje politički analitičar Dragomir Anđelković.

*Vučićeva najava čistke u tužilaštvu i policiji neka vrsta državnog udara

Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, napominje za Danas da Vučićeve izjave, po običaju, imaju dvostruko dno i adresate.

„Jedan plan je poruka svojim članovima i funkcionerima da ih prati i da vidi da ih nema u prvim redovima (a nekih nema i uopšte). I da to njihovo „(ne)opravdano odsustvo“ neće proći nekažnjeno. To su, uslovno rečeno, njihove stranačke stvari . I na stranu što nije u redu da presednik republike na tako otvoren način vodi partijske poslove. No, mnogo je zanimljiviji i opasniji drugi nivo njegovog jučerašnjeg nastupa, gde je Vučić, de fakto, najavio veliku i to vaninstitucionalnu čistku u tužilaštvu i policiji“, primećuje Vukadinović.

To se, kako kaže, može smatrati nekom vrstom državnog udara. A najgore je što smo kao javnost i društvo toliko regresirali i oguglali da se taj skandal više gotovo i ne primećuje, niti se iko zbog njega previše uzbuđuje.

„Kao ni zbog činjenice da se takvim ponašanjem vrha vlasti Srbija faktički našla našla na ivici građanskog rata“, ocenjuje urednik NSPM…