„Vučić je gledao u Šešelja kao u boga, sada tako gleda u Putina“: Zašto Srbija nije glasala u UN za osudu deportacije ukrajinske dece?

„Svesni smo složenosti sadašnjeg trenutka – Kremlj je počeo otvoreno da ucenjuje Srbiju, odlažući rešavanje pitanja snabdevanja energijom“, navela je ukrajinska ambasada u Beogradu za Radio slobodna Evropa.

Ambasada Ukrajine je izrazila nadu da će Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, podržati međunarodne napore za postizanje mira, što uključuje i povratak odvedene ukrajinske dece.

„Računamo da će se zemlja kandidat za članstvo u EU pridružiti zajedničkoj evropskoj politici prema državi agresoru – Rusiji, i da će nam pomoći da vratimo našu decu u Ukrajinu“, navela je ambasada Ukrajine.

Sagovornici Danasa saglasni su da je srpska spoljna politika sramotna, da se ne bazira na principima i vrednosti, kao i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponaša kao rob u odnosu na Vladimira Putina.

Takođe, kažu i da je Srbija danas toliko ucenjena da ne može da glasa ni za najosnovniju, najplemenitiju ljudsku stvar.

„Ne diraj ništa, pokvarićeš“

Potez Stalne misije Srbije pri UN pokazuje da ne postoji strateška orijentacija Srbije u spoljnim poslovima i odnosima, nego su svi segmenti državne politike svedeni isključivo na cilj opstanka na vlasti zarad nastavka koruptivnih radnji vladajuće većine – kaže za Danas Robert Kozma, poslanik Zeleno-levog fronta.

Ukoliko je zvanična politika Srbije podrška teritorijalnom integritetu Ukrajine i glavni spoljnopolitički cilj članstvo u Evropskoj uniji, što naprednjačka vlast tvrdi da jeste, onda bi razuman postupak predstavnika Stalne misije bio da glasa za rezoluciju koju je među ostalima predložila i Evropska unija, dodaje.

– Međutim, s obzirom da se naprednjački režim ne rukovodi principima i vrednostima, a da su sada primorani da rešavaju nadolazeću energetsku krizu u Srbiji, koju su sami produbili sopstvenim nečinjenjem i odsustvom dugoročne vizije kako se postiže energetska stabilnost, onda se dolazi u apsurdnu situaciju da se predstavnik Srbije ponaša po principu „ne diraj ništa, pokvarićeš“ i odluči da uopšte ne glasa o rezoluciji – objašnjava naš sagovornik.

Setimo se, kaže dalje, da je naprednjački režim i prlikom prošlog glasanja o rezoluciji koja se odnosila na agresiju Rusije na Ukrajinu nekoliko dana pravio cirkusku predstavu gde se tobože ministar spoljnih poslova Srbije, Marko Đurić i predsednik Srbije, Vučić razlikuju u mišljenju kako je trebalo da glasa predstavnik Srbije.

– To je bila neuspešna predstava za javnost i pokušaj da se istovremeno odobrovolje i SAD, EU i Rusija. Vrlo loš i neuspešan pokušaj – zaključuje Robert Kozma.

„Ne govorimo o sankcijama, već o čistoj ljudskoj pristojnosti“

Prema rečima Arisa Movsesijana, naravno da je moguće da je Srbija danas toliko ucenjena da ne može da glasa ni za najosnovniju, najplemenitiju ljudsku stvar.

– To se ne vidi samo iz diplomatskih signala, već iz potpuno otvorene energetske ucene Rusije – koja godinama koristi NIS i snabdevanje energentima kao polugu političkog pritiska na Srbiju. Danas se ta ucena pokazala u najgorem mogućem trenutku: dok se u Ujedinjenim nacijama glasa o deportaciji ukrajinske dece – ističe sagovornik Danasa.

I ovo, kaže dalje, nažalost, nije prvi put da Srbija vodi nakaradnu, moralno problematičnu spoljnu politiku.

– Sećamo se i glasanja u okviru OEBS-a o vraćanju jermenskih zarobljenika iz Azerbejdžana, kada su naši predstavnici bili uzdržani, a jedan predstavnik iz Srbije glasao protiv – pa je na kraju ispalo da je Srbija faktički bila protiv povratka tih ljudi svojim porodicama. To je bio sramotan trenutak spoljne politike. Danas gledamo istu matricu: izbegavanje, relativizacija, kalkulacija i bežanje od elementarnih ljudskih vrednosti – kaže Movsesijan.

Sada smo u još težoj poziciji, smatra.

Umesto da, posle svega što se dogodilo u Ukrajini, uvedemo sankcije Rusiji – makar da se uskladimo sa evropskom politikom i elementarnim principima međunarodnog prava, Srbija čak izbegava i da glasa.

– Ne govorimo o sankcijama, već o čistoj ljudskoj pristojnosti: da glasamo za rezoluciju koja osuđuje otmicu dece. To nije politika, to je civilizacijski minimum. Odlazak iz sale tokom glasanja ne štiti interese Srbije. On štiti interese Rusije i to u trenutku kada Moskva koristi energiju i NIS kao mehanizam prinude. Država koja pristaje na takvu ucenu odriče se svoje spoljne politike i vlastite moralne orijentacije. Ako Srbija želi da bude evropska država, onda mora da pokaže da razume i poštuje ono što Evropu čini Evropom: ljudska prava, jasno vrednosno opredeljenje i principijelnost. Ovako delujemo kao zemlja koja se plaši da Rusiji kaže „ne“, ali se zato ne ustručava da okrene leđa žrtvama najtežih zločina. To nije budućnost koju naši građani zaslužuju – zaključuje naš sagovornik.

„ Ropski odnos Srbije prema Rusiji“

I advokat i potpredsednik Lige socija;/demokrata Vojvodine Aleksandar Olenik slaže se sa prethodnim sagvornicima da je neglasanje za pomenutu rezoluciju sramota i anticivilizacijski čin.

– Samo na prvi pogled se može zaključiti da je ucena Rusije energentima razlog za dalju sramnu i ponižavajuću politiku prema Rusiji, pogotovo u odnosu na agresiju i ratne zločine u Ukrajini. Međutim, bruka Vučićeve radikalske Srbije je mnogo veća i živeće večno, kao i svaka bruka. Mi, savremenici ove bruke, nikada i nikome nećemo moći objasniti kako smo to dozvolili. Pravi razlog za potčinjeni odnosno ropski odnos Srbije prema Rusiji je ropski odnos Vučića prema Putinu. To je isti ropski odnos u kojem je Vučić bio u odnosu na Šešelja. Kako je Vučić nekada gledao u Šešelja kao u boga, sada tako gleda u Putina. Eventualna patologija je posao za psihijatre. Mi smo najkrivlji što smo dozvolili da lični, patološki, odnosi jednog čoveka postanu zvanična politika Srbije – zaključuje Aleksandar Olenik.

Za rezoluciju, kojom Generalna skupština UN zahteva od Kremlja da osigura „hitan, bezbedan i bezuslovan povratak sve ukrajinske dece koja su prisilno premeštena ili deportovana“ u Rusiju, glasala je 91 od 193 članice UN. Protiv rezolucije je glasalo 11 država, dok je 57 bilo uzdržano.

SAD i članice EU su bile među državama koje su glasale za usvajanje rezolucije, a protiv su bili Rusija i njeni tradicionalni saveznici poput Belorusije i Severne Koreje.

Srbija nije učestvovala u glasanju i uz Tursku je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU koja nije glasala za rezoluciju. Rezoluciju su podržale sve druge države Zapadnog Balkana – Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija.