Može li Vučić, poput Dodika, da napravi neki aranžman sa Trampom i šta bi mogao da ponudi američkoj administraciji u zamenu?

Međutim, otežavajuća okolnost za Vučića je što je on od energetike, do geopolitike radio sa oponentima sadašnjeg američkog predsednika, dok je on bio u opoziciji. A Donald Tramp, podsećaju sagovornici Danasa, je zlopamtilo i teško može da oprosti Vučiću podršku Klintonovim, Obaminim i Bajdenovim demokratama.

*Gaji li Tramp odbojnost prema Vučiću?

Sada je teško brzo napraviti zaokret koji bi zadovoljio Trampa, a tragovi neprijatne prošlosti ostaju i remete odnose. To ne znači da Vučić u godini koja je pred nama neće pokušavati da preko brojnih, dobro plaćenih lobista, za sebe osigura sigurnu pozicuju posle isteka predsedničkog mandata. Pitanje je, ipak, šta može da ponudi Trampu u zamenu.

Obzirom da se spekuliše da je bivši predsednik Republike Srpske izdejstvovao skidanje američkih sankcija sebi i svojim bližim saradnicima i rodbini u zamenu za litijum i NATO put Bosne i Hercegovine, pitanje je da li bi takva neka ponuda iz Srbije bila dobro prihvaćena u Trampovoj administraciji.

Naši sagovornici ističu da kada se radi o NATO, Bela kuća je trenutno prilično ravnodušna prema tom vojnom savezu, a od kada je Tramp pobedio, akcenat se stavlja na samostalni vojno-politički nastup. Ni litijum nije nešto po čemu smo, kažu, jedinstveni u svetu i sa čim bi moglo jednostavno i brzo da se trguje.

„Vučić malo toga može da ponudi Trampu, a izgleda da američki predsednik ima i ličnu odbojnost prema srpskom predsedniku“, primećuju sagovornici Danasa.

*Vučićeva pregovaračka pozicija je drugačija od Dodikove

Mihajlo Brkić, bivši ambasador i potpredsednik stranke Srbija centar, podseća da Vučiću mandat ističe u proleće 2027. godine i da tako posmatrano on ima zaista dovoljno vremena da tokom cele 2026. godine eventualno pregovara sa Amerikancima o svojoj daljoj političkoj sudbini.

„Međutim, pitanje je sa druge strane da li on zaista ima toliko vremena, budući da je unutrašnja politička situacija u Srbiji u velikoj meri delegitimizovala vlast SNS i Vučića kao predsednika Republike. Njegova eventualna pregovaračka pozicija je drugačija od Dodikove. Dodik jeste bio pod pritiskom međunarodne zajednice i visokog predstavnika u BiH sa upitnim legalitetom, ali Dodik nije imao godinu dana demonstracije po ulicama Republike Srpske. Osim toga politička uloga Milorada Dodika u ratnim i kriznim devedesetim je bila potpuno drugačija od Vučićeve“, smatra Brkić.

Prema njegovim rečima, Dodik je uvek imao nekada otvorenu, a nekada tihu, podršku bar dela američke administracije. Osim toga od početka je javno podržavao Trampa i njegov MAGA pokret u SAD, i bio u stalnom sukobu sa Bajdenovom administracijom.

„Vučićeva pozicija spram unutrašnjih odnosa u SAD nije bila tako jasna i pre je naginjao Klintonovim, Obaminim i Bajdenovim demokratama nego Trampovim republikancima. Otuda je njegov manevarski prostor da strateški pregovara sa Trampovom administracijom mnogo uži nego što ga je imao Dodik“, navodi naš sagovornik.

Ovaj diplomata napominje i da je Tramp pokazao da je dosta ličan kako u unutrašnjim tako i u međunarodnim odnosima. Uprkos tome, eventualna mogućnost da Vučić napravi dogovor po ugledu na Dodika, zavisiće i od različitih međunarodnih interesa spram Republike Srbije.

„Naša politika neutralnosti, pretočena u formu četiri spoljnopolitička stuba, nije dobila medjunarodno priznanje, a rat u Ukrajini kome se ne vidi kraj još više otežava Vučiću eventualni dogovor kakav je postigao Dodik“, ocenjuje Brkić.

*Valjda će bosanski Srbin biti toliko fer da Aci Srbinu da pelcer, kako se prodao

Odgovarajući na pitanje šta Vučić može da ponudi Amerikancima u zamenu za sigurnost, Srećko Đukić, politički analitičar kaže da on nema više šta da da.

„Pitanje je šta će oni „preko bare“ od Ace tražiti, kada je izgubio Srpsku bez zrna političkog baruta. Kosovo je dao i nema šta više da daje. Nesumnjivo to Ameri najbolje znaju. Glavni problem Ace Srbina, međutim, jeste u tome što njemu sa Trampom, kojem se toliko nadao i kojeg je toliko želeo ponovo u Beloj kući, uprkos svemu, nikako ne ide!? A ne ide mu, ni direktno, ni indirektno, ni preko Rusa, ni preko Jevreja, ni preko Kineza, ni preko Japanaca, ni preko Mađarske, ni preko Italijana. Nešto je silno zgrešio“, navodi Đukić.

On napominje da Vučić sigurno sada dok je na vlasti razmišlja o svojoj budućnosti o danu kada ne bude bio vlast.

„Aranžman se pravi dok gospodar na vlasti. Kad se ode sa vlasti, neko će da završi na robiji, a neko u hladu palmi na plavom moru. Ne samo diktatori nego i demokratski nosioci vlasti ne baš retko završavaju na sudovima, neki i na višegodišnjim robijama, neki u izbeglištvu, ako imaju sreće. Nema nedodirljivih. Sudbina je neumoljiva. Biti dugo na vlasti, vladati apsulutistički, a svaki vladar zna kako vlada, i očekivati mirnu penziju, nemoguće je. Znaju oni to dobro. Znamo i mi da oni nemaju mirne snove“, navodi Đukić i dodaje da će valjda bosanski Srbin biti toliko fer da da Aci Srbinu pelcer, kako se prodao.

*Vučić ima mnogo manji prostor za veliki dogovor sa Trampom

Dragomir Anđelković, politički analitičar, međutim smatra da je razlika između Dodika i Vučića u tome što prvi drži reč i poštuje dogovore ako se tako i druga strana ponaša, dok drugi pokušava bukvalno svakog da šibicarski prevari.

„Vučić u svojoj mašti sa svakim igra igru prestola kao da baš on na njemu ima pravo da sedi, iako bi trebalo da smatra, polazeći od veličine Srbije i svog značaja, da je dobro prošao ako stoji, recimo, u trećem redu od njega. Polazeći od te vrste svoje iracionalnosti, on u nekom momentu ne izdrži i iskoči iz koloseka kojim je prethodno racionalno pristao da se kotrlja, te na taj način ugrozi interese mnogo moćnijih od sebe. Sve to kako o Dodiku tako i o Vučiću dobro znaju ljudi koji informišu Donalda Trampa. Otuda, on je dao svetlo za pravljenje dogovora za Dodikom, jer su na neki način na istim talasnim dužinama“, ističe Anđelković.

On smatra da Vučić ima mnogo manji prostor za veliki dogovor sa Trampom, a da ne treba zaboraviti da američki predsednik slonovski pamti sve ono što mu neko konkretno učini na štetu, ili tako da mu povredi sujetu.

„A ne treba zaboraviti da dok ga je Dodik javno podržavao i 2016. kao i 2023. godine, Vučić je 2016. išao na konvenciju Bila Klintona što je predstavljalo eksplicitnu podršku Hilari Klinton, a 2024. je malo diskretnije, ali ipak jasno stao uz Kamalu Haris. U tom kontekstu je odugovlačio i sa realizacijom pre američkih predsedničkih izbora sklopljenim poslovnim aranžmanom sa Trampovim zetom, Kušnerom, u vezi sa izgradnjom njihovog porodičnog kompleksa zgrada na mestu nekadašnjeg ministarstva odbrane i generalštaba u ulici Kneza Miloša. Kada je Tramp pobedio, Vučić je požurio da odradi obećano, ali tada je već propustio priliku da to relativno tiho i efikasno realizuje. Sve to predstavlja kamen oko vrata“, navodi politički analitičar.

*Srpski predsednik bi imao gde da se skrasi

Iako je situacija u Srbiji neuporedivo složenija nego u Srpskoj, nekakav „deal“, po uzoru na Dodika, kako kaže bivši ambasador Milovan Božinović, se ne može isključiti. Pogotovo ako Tramp nastavi da ofanzivno sprovodi svoju „deal agendu“ širom planete, pa i naš slučaj bude samo fragment na novoj, ispreturanoj mapi sveta i njegovih kriznih žarišta.

„Da dilemu pojednostavimo. Ako je pitanje da li bi nakon toliko godina apsolutne vlasti, gde se mnogom strancu izlazilo u susret i kad nije bilo jasno da li je to u državnom interesu, srpski predsednik imao gde da se skrasi, odgovor može biti potvrdan. Za razliku od nomenklature čije će raščinjavanje, ako do toga uopšte dođe, trajati godinama“, zaključuje Božinović.