Šta su zapravo čelnici EU poručili Vučiću tokom večere u Briselu, a šta građanima Srbije posle?

Fon der Lajen i Košta su na Iksu objavili da su sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarali o važnosti ubrzanja reformi, posebno u oblastima vladavine prava i slobode medija.

„Naglasili smo da je proširenje geostrateški imperativ, kao i potrebu da se Srbija više uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Takođe smo pozdravili korake Srbije da diverzifikuje izvore i rute snabdevanja energijom i da smanji zavisnost od Rusije, čija nepouzdanost je više puta pokazana“, napisali su Fon der Lajen i Košta.

O tome kako čitati poruke čelnika Evropske unije nakon sastanka sa predsednikom Srbije, sagovornici Danasa saglasni su da Unija više ne veruje Vučićevim obećanjima, da traži konkretna dela i da mu više neće gledati kroz prste. Od vladavine prava i slobode medija do potpunog usklađivanja spoljne politike Srbije sa EU. Sankcija Rusiji i potpune normalizacije odnosa sa Kosovom.

O njegovoj inicijativi koju je najavio pred odlazak na ovaj sastanak a to je da će predložiti da ceo Zapadni Balkan uđe istovremeno u Uniju, smatraju da je potpuno izlišno i neozbiljlno i pominjati, kamoli razgovarati.

“I Ursula Fon der Lajen je shvatila”

– Osim da Vučić, očigledno, više nije „dragi Aleksandar“, i da od otvaranja Klastera 3 nema ništa, nema mnogo tome da se doda, kaže za Danas Marija Stojanović, novinarka portala Savremena politika i EWB.

I Fon der Lajen, dodaje, koja je slovila za njegovog apologetu, shvatila je da je ono na šta se Srbija obavezala u decembru prošle godine, a odnosi se, uglavnom, na reforme u vladavini prava, predstavlja spisak lepih zelja…

A o njenom nespominjanju Vučićeve inicijative da ceo Zapadni Balkan istovremeno uđe u EU, izlišno je i govoriti, jer se nije ni očekivalo da to ona javno komentariše, kaže.

– Pošto je već dobro poznato da se Brisel zalaže za to da se kandidati za članstvo procenjuju na osnovu zasluga, odnosno ispunjavanja kriterijuma za pristupanje Uniji. I to zna i sam Vučić, ali mu je zbog sticanja poena na domaćem terenu, među onima koji su evroskeptični, draže da govori o istovremenom članstvu. Sa druge strane, značajna je poruka o podršrci EU u energetskoj infrastukturi. Naročito u svetlu neizvesnosti oko snadbevanja energetima u Srbiju – kaže naša sagovornica.

Prema njenim rečima, uz to ide i veće usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, što je jedna od njenih poruka.

– Važno je, takođe, što je predsednica EK, ponovila važnost ubrzavanja reformi,“naročito u domenu vladavine prava i slobode medija“, iako ne vidim na koji način bi se to moglo desiti u Srbiji, kada se vlast ponaša kao da su joj nezavisni mediji i Tužilastvo za organizovani kriminal neprijatelj broj jedan… – objašnjava Marija Stojanović.

I dok se crnogorska administracija uveliko priprema za članstvo u EU 2028, a Albanija je zatvorila sva pregovaračka poglavlja sa Unijom, Srbija se vrti u začaranom krugu, a njen predsednik se javno pita zašto je crnogorski premijer izjavio da će CG čekati ostale u EU, zaključuje naša sagovonica.

“Nema više prečica”

Videli smo dakle da se radilo o dugo očekivanoj poseti, da ona dolazi nakon što je Ursula fon der Lajen obećala da će da se sastane sa predsednikom Srbije, kako bi se zaista videlo dokle se stiglo sa napretkom u ključnim reformskim oblastima – kaže za Danas Strahinja Subotić, viši istraživač Centra za evropske politike

Time je poslata poruka da njena poseta Beogradu nije bila čisto protokularna, iako ona tradicionalno dolazi u region uvek u kontekstu godišnjih izveštaja. Opet, kaže, u slučaju Srbije, drugačiji je ton bio…, i svi su pokazali da je dobro što Ursula fon der Lajen prilagodila svoj pristup, da je manje emotivna bila, manje prisutna, a da je bila više, da kažem, fokusirana na same reforme i preko potrebu da se uradi nešto ako je cilj da se Srbija otkoči.

Sada, međutim, kada je došlo do sastanka između Košte, Fon der Lajen i Vučića videlo se da niko tu nije nešto preterano oduševljen bio… Dakle, poruke koje se šalju u javnost su opet tehničke prirode. Bilo je eksperata koji su hteli da prevedu ono što su predstavnici Evropske unije pričali, odnosno koje poruke su slali… Iz tog tehničkog jezika mogli smo da razumemo da je suština da sve što se obećavalo zapravo tek treba da se ispuni u pravom smislu te reči. Da, bilo je nekog formalno gledano napretka, ali bilo je, da kažem, i problema u ispunjenju tih reformi, pogotovo u kontekstu REM-a, i mislim da je ključna ideja da se čeka na implementaciju tih reformi i da tu nema prečica – objašnjava sagovornik Danasa.

Tako, napominje, Klaster 3 najverovatnije neće biti otvoren.

– Može Vučić da razgovara sa Ursulom i Koštom, ali ne treba zaboraviti da 27 članica odlučuju o klasteru, a mnogi od njih su već sad počeli da pakuju kofere, da idu na odmor, jednostavno njihov stav je do sada bio jasan, a to je da, jednostavno, reformski put Srbije nije dovoljno napredovao i da ćemo nastaviti da stojimo u mestu. I konačno, dosta pažnje, možda i najviše pažnje do sada se svelo na predlog predsednika Srbije to je da treba sve zemljle Zapadnog Balkana da prime zajedno u EU – podseća Strahinja Subotić.

I s jedne strane, da, bilo bi dobro da nas sve zajedno prime ali u kom idealnom svetu…, dodaje.

– Međutim, takvog proširenja neće biti zato što nisu sve države podjednako prepoznale momentum, nisu se spoljno politički usaglasile, nisu preduzele teške reformske korake, nisu prilagodile proevropsku retoriku, nisu oboještavali građane dovoljno na tu temu. To nam ukazuje da po Srbija, i da hoće, ne može jednostavno postati članica, kad i Crna Gora, na primer, koja sada aktivno radi, punom parom, zatvara sva poglavlja, dok mi se mučimo s jednim klasterom – ističe Subotić.

Dakle, kaže dalje, čak i taj klaster, recimo, da se otvori nekim čudom, opet ta ideja o nekoj mogućnosti da Srbija uđe isto kad i Crna Gora, mislim da je iluzorna ideja.

– Morali bi da se normalizuju u celosti odnosi sa Prištinom i da se uvedu sankcije Rusiji, odnosno da se Srbija usakladi sa spoljnom politikom Evropske Unije. Tek tad možemo da pričamo o nekom optimističnijem scenariju – zaključuje Strahinja Subotić.