Vučić između „srpske duboke države“ i osvete zapadnog poretka

Povezivanje studentskih protesta sa obojenom revolucijom je pokušaj da se skrene pažnja sa onoga šta su stvarni razlozi studentskog i sve jačeg građanskog bunta, kažu sagovornici Danasa komentarišući izjave predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, o spletu “spoljnjeg i domaćeg faktora” koji radi na njegovom rušenju.

Vučić već mesecima priča da je “obojena revolucija” pobeđena iako je, kako kaže, bila dosad najbolje organizovana na ovom tlu. Ipak, po potrebi i s vremena na vreme on “otkriva“ nove detalje o razlozima da se ona pokrene i njenim novim učesnicima.

Gostujući u petak uveče na televiziji Informer, on je naveo da je jedan od ključnih razloga za pokretanje njegovog rušenja to što se borio da Rezolucija o Srebrenici ne bude usvojena u UN prošle godine, čime je “ponizio zapadni poredak istinom“.

“Osveta takvom čoveku mora da bude servirana žestoko, to mi nikada neće oprostiti i bio sam u pravu”, rekao je Vučić, čime je nadogradio dobro poznatu priču o tome da deo međunarodne zajednice ne želi da Srbija bude jaka.

Naveo je da je protiv Srbije uvek bar njih pet iz regiona – Priština, Podgorica, Zagreb, Tirana i Sarajevo, dok to ne može da kaže za Skoplje.

“Uvek je to isti glas, uvek unison i gotovo uvek protiv Srbije, uvek incirano voljom velikih sila”, rekao je Vučić.

Branka Latinović, bivša ambasadorka Srbije pri OEBS, za Danas kaže da je jedna dobra izjava Vučića u vezi tragičnog događaja koji je obeležen u Srebrenici, zasenjena drugim delom te iste izjave.

– Većinom se komentari, sada zadržavaju na deo gde Vučić navodi da su se svi u regionu, sem Severne Makedonije udružili protiv Srbije. Jakim rečnikom su prokomentarisane i izjave nekih zvaničnika BiH. Ma koliko nam se neke od tih izjava ne dopadaju, ne samo diplomatska pravila, već i ona ljudska, nas uče da se u takvim situacijama treba uzdržati od jakih reči i pokazati razumevanje za trenutak u kojem su date i tako potvrditi da zaista saučestvujemo u bolu svih onih čiji su bližnji stradali u Srebrenici – kaže ona.

Naš predsednik ne ume da se suzdrži

I zaključuje da izgleda, da naš Predsednik to ne ume pa smo tako saznali da su se i Zagreb, Podgorica, Sarajevo, Priština, Tirana – svi sem Skoplja, udružili protiv nas.

– Pitam se onda gde su nam prijatelji, zašto ih gubimo i da li se svi udružuju protiv Srbije? Pa onda da malo i mi zapitamo sami sebe zašto je to tako – pita Latinović.

Kako dodaje, povezivanje studentskih protesta sa obojenom revolucijom je pokušaj da se skrene pažnja sa onoga šta su stvarni razlozi studenskog i sve jačeg građanskog bunta.

– Vlast treba, što pre, da otpočne širi društveni dijalog za rešavanje ove krize i ponudi rešenja, što i jeste njena obaveza. To je ono što i EU očekuje od države kandidata za članstvo – da sama, političkim sredstvima, to reši. Ukoliko EU bude u situaciji da ponudi svoje „dobre usluge“ onda ćemo biti još dalje od Brisela, a naši susedi će mu se užurbano približavati – kaže Latinović.

Osim spoljnjeg fakrora, inspiratora i finansijera, posle nevladinih organizacija, opozicije, nezavisnih medija i studenata, prema Vučićevim rečima, kao učesnik revolucije na red je došla i “srpska duboka država” čiji su ljudi posle 15. marta podignuti da se okrenu protiv svoje države sa ciljem da izvedu suštinski udar te revolucije, od građanske neposlušnosti do neposlušnosti u sektoru pravde, bezbednosti…

Komentarišući ovakav zaverenički splet, istoričar i politički analitičar Dragomir Anđelković za Danas kaže da ne postoji nikakva „duboka srpska država“, odnosno administrativna, vojna i ekonomska oligarhija, koja drži osnovne poluge moći kolikogod da se menjali politički vrhovi.

– “Duboku državu“ nemamo, a okupacioni režim nastoji da sruši sam narod Srbije sa mnogo autentičnih centara organizovanja. Kod nas je državni sistem tokom dugog razdoblja totalitarizma naučen da služi, da bude batina partije. Vučić to dobro zna, a redovno izmišlja „srpsku duboku državu“ kako bi na nekoga prebacivao svoju odgovornost – kaže on.

Duboka nacija, naspram duboke države

Prema njegovim rečima, zato kod nas postoji nešto drugo, a to je „duboka nacija“, splet pogleda na svet – od pozitivnih vrednosti do negativnih predrasuda – koje se prenose sa kolena na koleno, a kada se i menjaju to se odvija veoma sporo.

– Tu se sada nalazi ključni Vučićev problem. Ono što je kod Srba pozitivno, a to je slobodarski duh, počeo je dinamično da radi protiv njega. Njemu naboj daje i nekada pozitivan, a nekada i negativan, inat. Ogroman broj građana ove zemlje, kako zbog uzurpacije vlasti i sa tim skopčanih ekonomskih resursa, tako i kosovske veleizdaje, njega doživljava kao unutrašnjeg okupatora, te je odlučan da od njega i njegove klike oslobodi zemlju – smatra Anđelković.

Dodaje da njih narod doživljava kao „obojeni režim“.

– Da bi tu istinu probao da prikrije za ono malo ljudi što ga još podržavaju, Vučić je preokreće u laž, da se protiv njega odvija „obojena revolucija“ u kojoj kao učestvuju stranci, deo naše „duboke države“, opozicija i studentski pokret – kaže.

Anđelković zaključuje da stranci, kako oni sa istoka tako i zapada, za sada još podržavaju Vučića, jer neće nikada naći upotrebljivijeg ovdašnjeg političkog slugu.