„Putin im u srcu, evri u džepu“: Kad Vučić ne može da se suoči sa evroposlanicima, kako će se suočiti sa gubitkom vlasti?

S obzirom na to da javnosti nisu dostupna nova istražvanja koja govore o tome da li su i građanke i građani Srbije odustali od integracija u Uniju, poput našeg predsednika koji predstavnike EU naziva ološima, mrziteljima Srbije, ustašama…

Tema se ispostavila na visokom mestu po važnosti uoči dolaska delegacije Evropskog parlamenta u zvaničnu posetu Srbiji, dok su i Vučić i Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, uz pregršt uvreda odbili da se vide sa gostima.

Pojedina tumačenja ovakvog odnosa idu u smeru prepoznavanja takozvanog radikalskog manira najviših državnih zvaničnika kada je reč o EU, ali i većinskog neraspoloženja građanki i građana Srbije prema integracijama.

Sagovornici Danasa kažu i da Vučić „čekića“ ispred bankomata EU dok govori ružno o toj zajednici. Podsećaju i da najviše novca u Srbiju dolazi upravo iz EU i da domaća ekonomija bez tog „inputa“ ne bi preživela, kao što bi i izostanak takvog slučaja ostavio stanovništvo u dobokom siromaštvu.

Smatraju i da Vučić nikada nije bio iskreno opredeljen za evropske integracije da bi sada od njih odustao, ali i da je licemernost ambivaletnog odnosa koji izražava previše očigledan, zbog koristi koju prisvaja isključivo za sebe i pokušaje opstanka na vlasti.

„Vučiću odgovarao evropski put isključivo zbog novca koji je dolazio…“

Zaista ne znam da li se uopšte može govoriti o Vučićevom “odustajanju” od puta ka EU. Da bi neko od nečega odustao, prvo je trebalo da bude opredeljen za to. Svakako, i njemu lično i režimu u celini je oduvek odgovaralo da budu na evropskom putu. I nikada ne stignu. Isključivo zbog novca koji je dolazio. Zauzvrat je Srbija usvajala neke zakone i usaglašavala ih sa evropskom regulativom. Sprovđenje tih i takvih zakona, kao i evropskih i demokratskih vrednosti u praksi je izostalo. Kao što je poznato: papir trpi sve. A mrtvo slovo na tom papiru je više od decenije tolerisano od strane EU. Dok god im je “stabilokratija” odgovarala – kaže za Danas Igor Avžner, marketinški stučnjak.

Privid demokratije, slobodnih medija, opozicije, ekonomskog tigra i sličnih floskula koje je, kako voli da kaže osoba koja se trenutno nalazi na čelu Skupštine Srbije, “brutalno” izvrtala i koristila za “zamazivanje očiju” i domaće i strane javnosti, na kraju krajeva ipak je samo privid, kaže.

– Toga je svesna i EU. Dinamika svetskih dešavanja dovela je do toga da ne možete “šibicariti” sa mnogo jačima od sebe, a pri tom da oni imaju suprotstavljene interese. Kuglica koju je kutija šibica skrivala, nikada nije bila njegova. On je kuglicu u vidu geostrateškog uticaja, omogućavanja izrabljivanja radne snage, kopanja litijuma ili ličnih usluga, kao u slucaju Generalštab, pokazivao svakome od zainteresovanih velikih igrača – objašnjava sagovornik Danasa.

U trenutku kad se veliki zavade, smatra, nije im interesantno ni šibicarenje ni šibicar. Teren je previse mali, kaže Avžner, a dobitak još manji.

– To shvataju svi, osim onoga koji i dalje pokušava da ih zainteresuje kuglicom. Džaba. Biračko telo klike na vlasti, pored ostalog i zbog svakodnevnog anesteziranja preko prorežimske medijske mašinerije, nije naklonjeno ni EU, ni zapadim vrednostima. Iako nose i Levis i Nike i piju Coca colu, jedu u Mc Donald’s-u, Putin im je u srcu. A dolari i evri u džepu. Bar lojalistima. Zabludeli vernici verovatno i ne znaju šta je Nike, a evre su videli na nekom od režimskih propagandnih kanala ili eventualno kada treba da naplate svoj glas – ističe Igor Avžner.

Jasno je, napominje dalje, da je najlakše dodvoriti se neukima.

– Onima bez perspektive i mogućnosti da perspektivu makar i vide. Mnogima, koji bez Vučića i nemaju perspektivu, zbog raznih poternica roming je vec onemogućen. Čemu onda EU? Čemu pretvaranje? Čemu dalja obećavanja? Sve se polako vraća na fabrička podešavanja. Studentski i građanski protesti su pritisli ne samo domaću i međunarodnu javnost, već i dugme za reset sistema. Ipak, sistem ne samo da nije nadograđivan, već je kako je ko stigao nosio delove kući, poklanjao istomišljenicima na i oko vlasti… Pa će biti potrebno neko vreme i da se podigne. Kao onaj mali “dosadni” peščani satić koji se vrti, dok čekamo da se pojavi slika – kaže naš sagovornik.

A slika koju većina Srbije čeka, dodaje – jeste slika Srbije evropskih vrednosti, vladavine prava, jednakosti pred pravosuđem, bez korupcije i sa institucijama koje funkcionišu i rade svoj posao.

– Takva slika je moguća samo ako na tom putu ka EU, ne budemo više ni stajali, ni vozili unazad (iako bez straha, jer iza nas nikoga više nema), već ako krenemo napred i to uz pomoć te iste EU. Ta EU želi Srbiju u svojim okvirima, ali ne Srbiju privida, već Srbiju realnosti. Takvu Srbiju ova vlast nije sposobna da stvori, niti da vodi. Pa zato, kud koji, mili moji. Neki u Davos, neki u Estoniju. Kad ne mogu da se suoče sa evroposlanicima, kako će se suočiti sa gubitkom vlasti? Jasno je svima – zaključuje Avžner.

„Narednih meseci će pokušavati da igra na tankoj žici ignorisanja EU“

Prema rečima Pavla Grbovića, poslanika i lidera Pokreta slobodnih građana, Vučić pokušava da obnovi svoje staro radikalsko biračko telo i da kroz izborne mahinacije pokuša da očuva većinu i obnovi poljuljani ugled i na domaćoj, ali i na međunarodnoj sceni.

– Narednih meseci će pokušavati da igra na tankoj žici ignorisanja EU i tvrde retorike, ali uz nameru da ne prekine u potpunosti sve veze jer bi time rizikovao i personalne sankcije za sebe i svoje saradnike, a da nakon eventualne pobede obnovi relaciju sa njima ali sa povraćenim legitimitetom i na drugačijim osnovama – kaže Grbović.

“Mali” problem za njega u svemu tome jeste što neće pobediti, dodaje, „a mnogo veći problem za Srbiju jeste to što zbog njegovog mešetarenja pozicija naše zemlje se dramatično pogoršava i što gubimo korak sa zemljama iz okruženja koje su uhvatile poslednji voz evropskih integracija“.