Vučić najavio niz susreta sa svetskim liderima: Aktivnosti jednog čoveka ne mogu promeniti sliku o Srbiji

To mogu samo snažne institucije, jasna strategija i dosledna državna politika. Bez toga, i najfrekventnija diplomatija ostavlja utisak personalnog marketinga bez stvarnog strateškog napretka, kaže za Danas Nikola Lunić, konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti, komentarišući niz međunarodnih susreta koje će narednih dana imati predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

Vučić je krajem prošle nedelje najavio da će narednih dana otputovati u zvaničnu posetu Turskoj i da će imati veoma važne razgovore sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, a da će posle toga učestvovati na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji gde očekuje bilateralu sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jiem.

Posle toga 15. febrara dolazi predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, a zatim sledi Vučićev put u Indiju, na samit o veštačkoj inteligenciji, gde će imati bilateralu i sa premijerom Narendrom Modijem i sa drugim svetskim liderima.

Nakon sastanka u Briselu sa ministrom pravde Nenadom Vujićem, generalni direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju Gert Jan Kopman dolazi u Beograd i sastaće se sa Vučićem.

“Očekujemo evropske predstavnike ovde, Kopmana i ostale. Dvadesetog ili 21. uveče imamo večeru sa njima. Odmah posle toga idem u Kazahstan, u bilateralnu posetu“, najavio je Vučić.

Lunić konstatuje da predstojeći susreti Vučića sa Erdoganom, Alijevim, Modijem i Kopmanom, nesumnjivo potvrđuju visok intenzitet diplomatskih aktivnosti Srbije u složenom geopolitičkom trenutku.

– U vremenu globalnih bezbednosnih previranja, energetske neizvesnosti i redefinisanja međunarodnih savezništava, svaki od ovih susreta nosi određenu i političku i ekonomsku težinu. Ipak, suštinsko pitanje nije koliko će se susreta realizovati, već da li iza njih stoji jasna državna strategija koja te kontakte kapitalizuje kroz dugoročne političke i razvojne benefite – ističe on.

Prema njegovim rečima, sastanak sa predsednikom Turske ima izražen regionalni i bezbednosni značaj.

– Ankara poslednjih godina snažno širi geopolitički i ekonomski uticaj u regionu Zapadnog Balkana, kroz infrastrukturne projekte, privredne investicije i bezbednosnu saradnju. Za Srbiju je važna saradnja sa Turskom u kontekstu stabilnosti regiona, ali i ekonomske koristi budući da su turske kompanije prisutne u više industrijskih sektora. Međutim, bez jasne privredne i razvojne politike Srbije, postoji realna opasnost da se saradnja zadrži na nivou investicija koje koriste jeftinu radnu snagu, bez transfera znanja i tehnologija koje bi dugoročno osnažile domaću ekonomiju – skreće pažnju Lunić.

Kada je reč o susretu sa predsednikom Azerbejdžana, naš sagovonik navodi da su razgovori dvojice predsednika fokusirani na energetski okvir.

– U uslovima evropske energetske krize i geopolitičkih poremećaja na tržištu gasa, Azerbejdžan postaje važan partner Srbije u procesu diversifikacije izvora snabdevanja i smanjenja zavisnosti od Rusije. Taj pravac je strateški racionalan i dugoročno koristan jer energetska bezbednost predstavlja osnov nacionalne bezbednosti i ekonomskog razvoja – ukazuje on.

Međutim, dodaje, ukoliko je Evropska unija naš deklarativni spoljnopolitički prioritet, onda bi procese diversifikacije trebalo sprovoditi u bliskoj saradnji sa Briselom, kroz zajedničke energetske mehanizme, infrastrukturne projekte i regulatorno usklađivanje.

– U suprotnom, postoji rizik da bilateralni aranžmani budu kratkoročno korisni, ali strateški neusklađeni sa evropskim energetskim okvirom kojem formalno težimo – naglašava Lunić.

Za susret sa indijskim premijerom Lunić kaže da otvara prostor za produbljivanje odnosa sa jednom od najbrže rastućih svetskih ekonomija.

– Politički, Srbija kroz odnose sa Indijom nastoji da ojača prisustvo na Globalnom jugu i obnovi nasleđe nesvrstane diplomatije. Ekonomski potencijali postoje u IT industriji, farmaciji, poljoprivredi i namenskoj industriji. Ipak, bez jasne strategije kako Srbiju pozicionirati u globalnim lancima vrednosti, ovi kontakti ostaju na nivou političke vidljivosti, bez dubljih razvojnih efekata po domaću privredu – navodi on.

Dok za razgovore sa Kopmanom kaže da ulaze u samu srž evropskih integracija.

– Vladavina prava, nezavisnost pravosuđa i borba protiv korupcije nisu tehnička, već suštinska politička pitanja našeg evropskog puta. Ekonomski posmatrano, kvalitet institucija direktno utiče na investicionu bezbednost, troškove kapitala i kreditni rejting države. Bez dubinskih reformi pravosuđa u saradnji sa EU, nijedna investiciona strategija ne može biti dugoročno održiva – naglašava naš sagovonik.

Kako zaključuje, intenzivna diplomatija jeste pohvalna, ali sama po sebi nije dovoljna.

– Spoljna politika ne može biti zbir pojedinačnih susreta, već mora biti izraz koherentne državne strategije. Danas Srbija prečesto deluje reaktivno – otvara diplomatske kanale, ali ne gradi sistemske politike koje bi te kanale pretvorile u trajne geopolitičke i ekonomske prednosti – opisuje on.

I pojašnjava da deklarativno, EU ostaje naš spoljnopolitički prioritet, ali da je suštinski, integracioni proces je u zastoju.

– Taj zastoj nije posledica zamora proširenja ili međunarodnih okolnosti, već pre svega nedostatka unutrašnje političke volje, institucionalne koordinacije i jasnog strateškog opredeljenja. Jednostavno ne možemo istovremeno težiti punopravnom članstvu u EU, a izbegavati suštinsko usklađivanje sa njenim političkim, bezbednosnim i energetskim politikama – zaključuje Lunić.