„Vučićev strah je vidljiv golim okom“: O govoru predsednika povodom napada SAD na teritoriji Venecuele

Govoreći o potencijalnom napadu na Srbiju iz regiona, odnosno snaženju odbrambenih snaga države, hrabrio je svoje biračko telo, ali i samog sebe. Sagovornici Danasa kažu i da mu posebno smetaju evropska upozorenja da je akcija protiv Nikolasa Madura legalna jer je nelegitiman predsednik – koji je dva puta krao izbore.

Takođe, naši sagovornici ističu i da je Venecuela ogledalo unutrašnje nesigurnosti Vučićevog režima, kao i da predsednik Srbije koristi strah kao glavni politički alat u odnosu na sopstveni narod.

Naznačimo, predsednik Srbije je rekao da se ruši stari poredak u svetu, da više nikakva pravila ne važe.

„Međunarodna pravila ne važe, moramo to sebi da priznamo i da razumemo da Povelja UN uopšte ne funkcioniše, posle akcije SAD u Venecueli“, istakao je predsednik Srbije.

Prema Vučićevim rečima, u svetu dominira pravo sile, pravo jačeg, ko je jači, taj i tlači, i to je jedini princip koji u svetu postoji.

Kako je istakao, dovoljno je bilo da se vidi kako predstavnici EU reaguju na ovo što se desilo u Venecueli.

„Svaka kritika režima postaje deo navodne spoljne zavere“

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, kaže za Danas da Venecuela nije problem sama po sebi – ona je ogledalo unutrašnje nesigurnosti Vučićevog režima.

– Dramatična retorika, stalne pretnje spoljnim faktorima i militarizacija društva pokazuju da vlast sve teže održava legitimitet i da strah koristi kao glavni politički alat. Kad Vučić tvrdi da „međunarodna pravila više ne važe“ i da Povelja UN „uopšte ne funkcioniše“, gradi sliku sveta u kojem vlada pravo jačeg – svet u kojem male države lako postaju žrtve, bez obzira na zakon. Ironično, Srbija sama primenjuje sličnu logiku: decenijama destabilizuje region kroz teritorijalne ambicije, sada pod idejom „Srpskog sveta“ – kaže sagovornica Danasa.

Vučić se, podsetimo, osvrnuo i na isporučenje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, rekavši da „mi tu ljagu sa našeg obraza nikada nećemo moći da operemo, šta god vi mislili o njemu“.

– Više se niko u svetu ne trudi ništa da upakuje, kako je to rađeno recimo na suđenju Šešelju. Oteli su šefa države, i kažu da će da odgovara po njihovom zakonodavstvu – istakao je Vučić, podsetivši i na slučajeve Asada i Gadafija.

Sonja Biserko kaže da pozivanje na Miloševića, Gadafija i Asada otkriva njegov stvarni stav – pre svega prema Miloševiću.

– Po Vučiću, Milošević nije kriv za ratne zločine i ratove, već je „žrtva globalne sile“. Takvim narativom svaka kritika režima postaje deo navodne „spoljne zavere“, a poruka je jasna: vlast je stalno ugrožena. Najave udvostručenja vojnog kapaciteta, povećanja ljudstva i formiranja rezervi hrane i vode služe za sekuritizaciju politike. Kontradiktorno, Vučić istovremeno tvrdi da „opasnosti od agresije nema“, a insistira na masovnom naoružavanju. Cilj nije odbrana – cilj je politička mobilizacija i jačanje kontrole nad društvom – kaže Biserko.

U regionalnom kontekstu, dodaje, reference na Prištinu, Tiranu i Zagreb služe za zastrašivanje: Vučić ne iznosi nikakve dokaze o realnoj pretnji, a u isto vreme šuruje sa Mađarima.

Poruka međunarodnoj zajednici je jasna, dodaje, pritisak na Beograd može destabilizovati ceo region. Sve se svodi na narativ istorijske ugroženosti Srbije i „neophodnosti snažnog rukovodstva“.

– Vučić sve više prati ruski narativ, naročito otkako je pao u Trampovu nemilost: SAD su kolonijalna sila, EU je nemoćna, a međunarodno pravo fiktivno. Takva retorika legitimiše autoritarizam i oslanja se na podršku antizapadno i proruski orijentisanog dela javnosti. Posledica je dodatna izolacija Srbije od evropske perspektive – koja je ionako retorički postojala, ali nikada nije bila iskrena, već je služila isključivo finansijskoj podršci EU, a ne vrednostima i stabilnom razvoju zemlje – zaključuje Sonja Biserko.

“Namigivao je kao starleta na sve četri strane sveta i nosio miraz”

Strah je dominantna linija vidljiva golim okom u obraćanju Aleksandra Vučića posle sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost. Vuna kićo, rekli bi ljudi, strah mu se uvukao u kosti. Da li su ga na sednici ohrabrili Macut i Brnabićka? Teško – kaže za Danas Nebojša Vujović, bivši diplomata.

Urušila se Vučićeva promiskuitetna spoljna politika kao kula od karata, dodaje.

– Namigivao je kao starleta na sve četri strane sveta i nosio miraz. Ne svoj, tuđi i teško stečen radom i plaćenim porezima ljudi u Srbiji. Darivao je svetske moćnike poklonima i pustim lažnim obećanjima. Ali, pregazio je crvene linije, ostao bez protokolarnih cvetnih tepiha i stolica. Ostao je kao „last man standing na vetru, bez oslonaca“. U laži su kratke noge, a nerealne ambicije prizivaju krokodile i svetske moćnike – kaže sagovornik Danasa.

Ipak, smatra, brzo je ispustio gradivo koje je učio na Miloševićevim greškama, i, eto, navukao njegove cipele.

– Donacija Klintonovim, nepremeštanje ambasade u Jerusalim, Florida (izbacivanje sa Trampovog imanja), Generalštab, odnosno Trampovo I Kušnerovo povlačenje zbog nečasnih i protivzakonitih radnji, GS UN u Njujorkum preciznije – odsustvo sa najvažnijeg skupa…, i niz ozbiljnih nepocčnstava na unutrašnjem planu su i SAD I EU upalili alarme i ručne kočnice. Rusija i Putin dugo rezervisani zbog njegove dvostruke ličnosti, što bi rekla Saharova. Kriza sa NIS-om dokazuje da je Vučić u suštini ozbiljno odgurnut od Kremlja – objašnjava Nebojša Vujović.

Prema njegovim rečima, Kina je daleko, iako je utabala i svileni pojas i put i žmuri na sve koruptivne afere koje proždiru tkivo Srbije.

– Ako je to ljubav Vučića i Kine, daleko od oka, daleko od srca, teško da je više od platonske. Takve se ljubavi ne mogu zaboraviti jer nisu ni postojale. Na stranu što SAD smatraju Kinu svojim najvećim protivnikom i takmacem, pa i one koji se grle sa Kinom, posmatraju vrlo negativnom dioptrijom. I u životu tako biva, ko se udvara većem broju osoba, na kraju ostaje sam. Shvaćene su Vučićeve igre i ambicije da „kraljevske pastuve“ koristi zarad opstanka na vlasti. To je uporno radio, ali kočije su se otrgle i pad, bilo brzi ili sporiji, tu je, oseća se – kaže Nebojša Vujović.

Kako ističe, odzvanjaju mu i evropska upozorenja da je akcija protiv Madura legalna jer je nelegitiman predsednik koji je dva puta krao izbore.

– Može da shvati, posle ovoga, neka se spremi sledeći. U nervozi je pomešao žabe i babe, Grenland i Kosovo, hrabrio se modernim naoružavanjem vojske Srbije. Hrabrio je svoje tvrdo biračko jezgro, ali sebe pre svega – zaključuje Nebojša Vujović sagovornik Danasa.