Vučić ne beži od izbora, već od poraza

Sagovornici su bili Saša Janković, bivši zaštitnik građana i nekadašnji kandidat za predsednika Srbije, i Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i bivši glavni pravnik u timu Vlade Srbije za pregovore o pristupanju EU.

Omer Karabeg: Gospodine Jankoviću, vi ste nedavno izjavili da je situacija u Srbiji izuzetno opasna. Bojite li se da bi kriza svakog časa mogla eskalirati i da bi moglo doći do nasilja?

Saša Janković: Jedan nasilni incident, izrežiran ili autentičan, mogao bi dovesti do lančane reakcije nasilja. Situacija jeste opasna, ali ne zbog toga što građani žele nasilje već zato što vlast u Srbiji vlada strahom i taj strah održava represijom. Kada izgubi kontrolu, a to se sada dešava, onda pribegava sili. Zbog toga su velike tenzije i postoji opasnost od eskalacije nasilja.

Vladimir Međak: Kriza je svaki put eskalirala kada je to trebalo režimu. Pošto je vlast izgubila legitimitet, a legalitet odavno nema, ostali su joj samo sila i moć. I kada im je ta moć dovedena u pitanje, oni su eskalirali nasilje da bi pokazali da su još uvek faktor sa kojim mora da se pregovara.

Omer Karabeg: Kakav je trenutno odnos snaga između protivnika i pristalica režima?

Saša Janković: Režim ima silu, novac i medije, a građani strpljenje i upornost. Ali sila, pare i mediji, kojima Vučić vlada već 13 godina, su se istupili, a istina, strpljenje i upornost pobeđuju – tako da se odnos snaga menja iz dana u dan,

Omer Karabeg: Kojih je više – protivnika ili pristalica režima?

Saša Janković: Sva relevantna istraživanja pokazuju da danas mnogo više ljudi u Srbiji ne prihvata ovo što režim radi i da je mnogo veća podrška pokretu koji predvode studenti.

Vladimir Međak: Istraživanja, koja su rađena prošle godine u jesen pre pada nadstrešnice u Novom Sadu, su pokazivala da više od polovine građana smatra da država ne ide u dobrom smeru. Desila su se masovna ubistva u školi Vladislav Ribnikar u Beogradu i u selima Dubona i Orašje. Deca su ubijena u školi, ljudi na sportskom terenu, ubijao ih je nepoznati čovek iz čista mira. Građani se nisu osećali bezbedno i za to su krivili vlast. I onda se dogodila tragedija u Novom Sadu.

Ljudi koji su se držali po strani shvatili su da to što oni beže od politike ne znači da se vlast neće baviti njima – da ih neće udariti pre ili kasnije. I to je dovelo do toga da mnogi prestanu sa pričom, u koju ih je režim ubedio, da politika nije za njih i da je najpametnije biti apolitičan iako je to najgora stvar još od starih Grka. Tako da je u ovom trenutku odnos snaga takav da režim ne sme da raspiše izbore jer zna da bi ih u iole fer uslovima izgubio.

Omer Karabeg: Da li skupovima koje organizuje vlast, pored onih koji tamo dolaze za novac, ima dosta i onih koji su iskreno za Vučićevu vlast jer misle da bi Vučićev pad uveo Srbiju u haos?

Saša Janković: Ima. To su ljudi koje su režimski mediji ubedili da je Vučićeva vlast spas od haosa. Ali taj broj se svakodnevno smanjuje i on je sada daleko ispod kritične mase koja je potrebna da legitimizuje ovu vlast. Pored tih ljudi, koji su potpuno pod uticajem tabloidnih medija, postoji i jedan broj ljudi koji ne dolaze na Vučićeve skupove zato što im se plaća, nego zato što im je već plaćeno.

Oni su zahvaljujući ovom režimu stekli enormno bogatstvo i privilegije i sada ne čuvaju više Vučićevu vlast, već ono što su stekli. Oni se bore da se ne bi vratili u socijalno okruženje kome realno pripadaju, da bi nastavili da se baškare po svojim vilama, da voze najskuplje automobile, da budu gospodari života i smrti u svojim mestima.

Vladimir Međak: Naravno da ima onih koji su iskreno za Vučićevu vlast. Ne zaboravimo da je Milošević 2000. dobio 1.600.000 glasova posle potpunog sunovrata, vojnog poraza, bankrota, egzodusa, etničkog čišćenja. I pored svega toga dosta ljudi je za njega glasalo. To su ljudi koji vole velikog vođu, oni će ga slepo slediti čak i u provaliju.
A tog velikog vođu su im dali režimski mediji. Vučić sprečava treći svetski rat – to je pisalo u režimskim medijima. Po njima on maltene komunicira sa vanzemaljcima, samo što nije razdvojio more kao Mojsije.

Omer Karabeg: U kojoj meri je Vučićeva vlast uzdrmana, da li se vide elementi kolapsa nakon godinu dana protesta? Meni se čini da se oni oko njega još uvek nisu počeli da iskrcavaju sa broda?

Saša Janković: Vide se promene. Vlast počinje da puca iznutra, ali to se još uvek oglašava kroz krhotine. Još uvek ne grmi, još uvek to nije potpuni fijasko. Zašto još nije počelo napuštanje broda? Zato što ljudi unutar njegovog sistema shvataju da za njih nema solidnog izlaza.

Toliko su zla naneli, toliko loših stvari uradili da ne vide na koji način bi mogli da se izvuku. Ali kada se u jednom momentu brana sruši, kad se neki izlaz otvori, mislim da će svi krenuti da beže. Biće to pravi stampedo.

Vladimir Međak: NJihov sistem je počeo da se raspada. To se vidi po tome što su nedavno morali su da posmenjuju celo policijsko rukovodstvo da bi policiju stavili pod kontrolu, a šefove obaveštajnih službi smenjuju od decembra. Moraju da uvode u sistem ljude kriminalnog porekla, ljude sa optužnicama.

U jednom trenutku je predsednik maltene morao da proziva svoje najbliže saradnike zbog toga što se ne pojavljuju u medijima jer nekoliko meseci u medijima nije bilo ni Siniše Malog, ni gomile drugih iz njegovog najužeg kruga koji su s njim proveli nekoliko decenija.

Vučić mora da ih drži pod kontrolom jer, ako krene da se para na vrhu, to više niko ne može da zaustavi. A njihov džemper je pred paranjem. Oni će se svi zaklinjati na lojalnost do momenta kada će im biti jasno da moraju da spasavaju sopstveno bogatstvo i sve što su stekli svih ovih godina.

Omer Karabeg: Kakva je Vučićeva taktika? Da li on po svaku cenu želi da izbegne vanredne izbore ili samo oteže i čeka pogodan trenutak da ih raspiše?

Saša Janković: Vučić kupuje vreme. Načelno ne beži od izbora zato što ih je vanredno raspisivao ne znam više koliko puta. On ne beži od izbora, već od poraza. Svestan je da bi u ovom trenutku bio poražen čak i da se izbori održe pod njegovim uslovima. Nervoza raste zato što mu se ne poboljšavaju šanse da na izborima ponovo osvoji vlast. Ali vreme curi, izbori će na kraju biti neminovni.

Vladimir Međak: Mislim da Vučić čeka da se nešto desi, neki magični događaj, da mu se nešto ukaže s neba što će da preokrene situaciju u kojoj se nalazi. Pazite, oktobara prošle godine on je bio apsolutni gospodar Srbije. Razjedinio je opoziciju, namestio izbore, bio je u tome uhvaćen i ništa mu se nije desilo. Čak je dobio i pohvale iz Evrope.