Da li je Vučić zaboravio na vojnu neutralnost, koju ljubomorno čuvamo?

Vučić je to rekao, a par provladinih medija plasiralo u sredu na svojim naslovnim stranama, nakon sastanka sa mađarskim ministrom odbrane Krištofom Salai-Bobrovnickim.

On je naveo da Srbija ima najrazvijeniju i najintenzivniju saradnju u oblasti odbrane sa Mađarskom u regionu i izrazio uverenje da će dogovor o zajedničkim aktivnostima imati nastavak u daljem približavanju i stvaranju vojne alijanse ili vojnog saveza Srbije i Mađarske.

„Naravno za to se pita mađarska strana, pita se mađarski i srpski parlamenti i svi ostali“, rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji u utorak.

Ulazak Srbije u neki vojni savez u suprotnosti je sa politikom vojne neutralnosti koju Vučić već godinama plasira, a funkcioneri vlasti za njim ponavljaju pa su proteklih godina, između ostalog, govorili da je vojna neutralnost Srbije temeljno opredeljenje, strateški cilj i najčasniji izbor.

Uz to, u Straategini nacionalne bezbednosti, piše da Srbija nema nameru da postane članica NATO, niti drugog vojno-političkog saveza, ali želi da sa svim partnerima u svetu unapređuje međusobno poverenje i ostvaruje zajedničke ciljeve.

Zato se otvara pitanje da li je Vučić zaboravio na svoju politiku, odnosno kako se najnovije izjave uklapaju u proklamovanu neutralnost zemlje.

Novaković za Danas navodi da je plan koji je potpisan samo operacionalizacija Strateške saradnje u domenu odbrane, koja je započeta još 2023.

– Već više od decenije, Mađarska je za Srbiju jedan od najznačajnijih partnera (koje su i članice NATO) u domenu odbrane. Do 2022. održavala se po najmanje jedna zajednička bilateralna vežba godišnje. Sada se to diže na viši nivo, ali teško da će ići u pravcu alijanse, pošto bi se time obesmislio status vojne neutralnosti, za koji smo već čuli i to nedavno, „da ga Srbija ljubomorno čuva“ – ukazuje on.

Kako pojašnjava, vojni savez bi sigurno podrazumevao i klauzulu o zajedničkoj odbrani, čime se neutralnost de facto poništava.

– Konačno, time bi Srbija došla u sličan status kao što su bile Švedska i Finska, neposredno pre ulaska u NATO, kada su potpisale ugovor o zajedničkoj odbrani sa Velikom Britanijom. Drugim recima, Srbija bi sa takvim sporazumom postala pridružena članica Alijanse, ali bez prava učestvovanja u odlučivanju oko strateških odluka. Tako da mislim da se to ipak neće materijalizovati, i da su ove izjave u funkciji upucivanja poruke pre svega Zagrebu (zbog skorašnje Deklaracije o vojnoj saradnji sa Tiranom i Prištinom), ali i poruka domaćoj javnosti da Srbija nije okružena (opkoljena, prim. ured.) – zaključuje Novaković.

Dok Ivana Rankovi’, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, za Danas podseća da se Srbija opredelila za vojnu neutralnost 2007. kada je doneta Rezolucija Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, u kojoj je Narodna skupština donela „odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka o tom pitanju.

– Od tada vojna neutralnost nije bila detaljnije određena ni u Ustavu, ni u zakonima, a tek 2019. godine je opširnije određena u Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategiji odbrane (stupile na snagu 2020. godine) – kaže ona.

Kako objašnjava, prema Strategiji odbrane, vojna neutralnost je “odbrambeni interes Republike Srbije” kojim Srbija iskazuje svoje opredeljenje “da ne pristupa vojno-političkim savezima, što ne isključuje saradnju u oblasti odbrane.

– Dokument koji su potpisali ministri odbrane Srbije i Mađarske, kojim se operacionalizuje Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti odbrane između dve države, ne može da se protumači kao stvaranje vojnog saveza između Srbije i Mađarske. Ali čak i ako bi u budućnosti došlo do toga, vojni savez bi bio u suprotnosti sa strateškim dokumentima i zvaničnom politikom vojne neutralnosti Srbije. Problem je u tome što se odluke o odbrambenoj politici donose bez šire javne rasprave i bez uključivanja drugih državnih institucija i građana. Nedostatak transparentnosti omogućava zvaničnicima da koriste koncept vojne neutralnosti u skladu sa svojim trenutnim interesima i okolnostima – ukazuje Ranković.

Kako zaključuje, potpisivanje ovog dokumenta i konkretizacija saradnje Srbije i Mađarske u oblasti odbrane, nije iznenađujuća imajući u vidu obim saradnje u drugim oblastima, koju aktuelni režimi u Beogradu i Budimpešti neguju već godinama.

– Ta saradnja uključuje i kontrolu migracionih ruta, saradnju u oblasti energetske bezbednosti, infrastrukturne projekte itd. Stoga, najava strateške saradnje i početka vojnog saveza je logičan nastavak i učvršćivanje dve autoritarne vlasti koje se nalaze pred mnogim unutrašnjim i spoljnim izazovima u ovom trenutku – smatra Ranković.

Podsetimo, da je Danas već pisao da je najava vojnog sporazuma dve zemlje samo marketinštki potez.