Vučić pod pritiskom: Koliko smo daleko od uvođenja vanrednih mera?

Međutim, uvođenje policijskog časa ili vanrednog stanja ne bi imalo osnova, a ni mnogo smisla i vlast bi se mogla odlučiti na inovativnija rešenja za smirivanje nastale sutuacije u zemlji, kažu sagovornici Danasa komentarišući koliko smo daleko od odluke režima da uvede vanredne mere.

Građanski protesti i zaustavljanje saobraćaja u mnogim gradovima na koje od 28. juna pozivaju studenti u blokadi širom Srbije se ne smiruju ni uprkos intervencijama policije koja blokade razbija, a građane legitimiše i privodi.

Imajući to u vidu, kao i to da građani i studenti u blokadi pokazuju upornost i istrajnost već duže od sedam meseci, otvara se pitanje hoće li pod pritiskom vlast, na čelu s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pre ispunjenja zahteva građana za raspisivanjem izbora, posegnuti za drastičnijim ograničavanjem prava građana.

Tačnije hoće li u nameri da stane na put demonstracijama, pobuni i eventulanim građanskim nemirima pokušati da uvede neki vid vanrednih mera poput policijskog časa, kako bi građanima ograničili kretanje, ili čak vanrednu situaciju ili vanredno stanje.

Jelena Pejić Nikić, viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, za Danas pojašnjava pravne osnove uvođenja policijskog časa.

Ona navodi da je policijski čas popularni naziv za privremeno ograničenje ili zabranu slobode kretanja na određenom prostoru, što je uređeno Ustavom i zakonima Srbije, kao i ratifikovanim međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima.

– Ustav Srbije dozvoljava ograničenje slobode kretanja ako je uređeno zakonom i zbog sledećih razloga: ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, zaštite javnog reda i mira, sprečavanja širenja zaraznih bolesti ili odbrane Srbije. U aktuelnoj situaciji najbliži razlog bi bio zaštita javnog reda i mira, a procedura je šturo propisana Zakonom o policiji, član 51. Tu se kaže da ministar unutrašnjih poslova može naredbom da naloži Policiji, radi obezbeđivanja javnog reda i mira ili zaštite zdravlja i života ljudi da, između ostalog, privremeno ograniči ili zabrani kretanje na određenim objektima, određenim područjima ili na javnim mestima. Takva mera mora od starta da bude oročena, i sme da traje samo dok traju razlozi zbog kojih je određena – ukazuje ona.

I dodaje da su takve mere najčešće povezane sa vanrednim situacijama, izazvanim prirodnim ili tehnološkim katastrofama, što se ne može primeniti na aktuelnu situaciju.

– Kada je reč o očuvanju javnog reda i mira, njihova funkcija može da bude sprečavanje eskalacije nasilnih sukoba i nereda, ali mi i dalje imamo nenasilna okupljanja građana. Međutim, treba imati u vidu da su takve mere daleko manjeg obima od onoga što bismo nazvali univerzalnim policijskim časom, odnosno skoro potpunom zabranom kretanja u određenom periodu, kakvu smo imali tokom pandemije – objašnjava Pejić Nikić.

I dodaje da je takav vid odstupanja od Ustavom zajemčenih prava i sloboda građana dozvoljen je samo tokom vanrednog ili ratnog stanja.

– Međutim, imajući u vidu da se vanredno stanje raspisuje „kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana“, jasno je da za to definitivno nisu ispunjeni uslovi u aktuelnoj situaciji – kaže naša sagovonica.

Dok ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, do završetka pisanja ovog teskta nije odgovorio na pitanje koliko smo daleko od uvođenja policijskog časa.

Dejan Bursać, naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, za Danas kaže da uvođenje vanrednog stanja osim simboličkog značenja reči ne bi imalo nikavog smisla, budući da ono inače služi da se pojednostavi proces odlučivanja u državi u kriznim situacijama.

– Mi u ovoj situaciji već imamo pojednostavljeno odlučivanje, jer se sve odlučuje u vrhu jedne političke partije, odnosno od strane jednog čoveka. Drugo, to ne bi bilo korisno za SNS. Jer se oni trude da predstave svojim glasačima da se ovaj protest gasi i da će biti stavljna tačka. Uvođenje vanrednog stanja šalje signal da ništa nije u redu i da nema stabilnosti u društvu – kaže Bursać.

I kao treći razlog zbog kojeg on smatra da uvođenje vanrednih mera ne bi imalo smisla, navodi sprovođenje vanrednih mera.

– Nisam siguran koliko je moguće sprovesti neke ekstremne mere. Pomenuli ste policijski čas. Ne znam kako policija može da uhapsi nekoliko hiljada ili desetine hiljada ljudi koji počnu da krše taj policijski čas posebno što je jasno da on nije uveden zbog krize, opasnosti ili nepogode već je uveden iz političkog kaprica – objašnjava Bursać.

Slično misli i Miroslav Parović, osnivač Narodnog slobodarskog pokreta. On za Danas kaže da je Vučić uzurpator vlasti, te da živimo u konstantnom neproglašenom vanrednom stanju.

– Kada je reč o proglašavanju policijskog časa mislim da on zna da bi mu se ponovio 7. jul 2020. kada je u toku pandemije probao da ograniči kretanje ljudi nakon što je održao izbore pa je dobio takav odgovor da mu još zuji u ušima – podseća Parović.

Prema njegovim rečima, ono što je moguće da uradi je da donesu neku uredbu po kojoj bi promenili saobraćajna pravila kako bi onemogućiti ove kreativne načine blokada puteva po kojima sve stoji, a nema prekršajne ili krivične odgovornosti građana.

– Takve ludačke uredbe već donose. Recimo 21. juna je usvojeno na sednici vlade da mogu da se otvaraju veliki tuneli na autoputevima i bez pouzdanih sistema protivpožarne zaštite, a kao meru koja će zameniti te sisteme propisano je stalno dežuranje vatrogasaca, policije i hitne pomoći koja će biti ispred tunela. No, ne treba puno obraćati pažnju na to šta će oni. Mi treba da nastavimo ovaj decentralizovani i depersonalizovani vid borbe protiv ovog mafijaškog rešenja jer se pokazalo da je to jedino delotvorno. Priče o izbornim listima i kandidatima treba da ostane za kraj kada ih potpuno izmorimo i dovedemo ih do samourušavanja, a blizu smo – zaključuje Parović.