Ko u Evropi podržava Vučićev režim i zašto: Desno, desnije, naprednjački saveznici

Reč je o desničarskim i ultranacionalističkim strankama, uglavnom evrospektičnim, čija politika se, dakle, nikako ne poklapa sa javno proklamovanim ciljem Srbije da u skorije vreme postane članica Evropske unije – kaže za Danas Marija Stojanović, novinarka Savremene politike i EWB.

Evropski parlament usvojio je u sredu, 22. oktobra, Rezoluciju o polarizaciji i represiji u Srbiji kojom se podržava pravo studenata i građana na mirne proteste, najoštrije osuđuje talas nasilja pod pokroviteljstvom države, zastrašivanja i neselektivnih hapšenja.

Za Rezoluciju je glasalo čak 457 poslanika EP, 103 je glasalo protiv, dok je 72 poslanika bilo uzdržano.

Marija Stojanović objašnjava za Danas se među poslanicima koji nisu podržali Rezoluciju nalaze se i pojedini članovi grupe Evropa suverenih nacija, koja se smatra krajnje desnom grupacijom.

– Politika ovih stranaka, uključujući Alternativu za Nemačku, temelji se na žestokom protivljenju pojedinim aspektima evropske integracije, fokusiranju na nacionalne interese, te antiimigracionoj politici – ističe sagovornica Danasa.

Kada je reč o ostalim grupacijama u EP, dodaje protiv je glasalo i nekoliko poslanika iz redova Evropskih konzervativaca i demokrata, koji su takođe desno orijentisani i više ili manje evrospektični.

– Zanimljivo je da su poslanici iz ove grupacije bliski italijanskoj premijerki Đorđi Meloni, koju Aleksandar Vučić uvek dočeka srdačno i uz brojne pohvale, bili uzdržani prilikom glasanja – ukazuje Marija Stojanović.

Na kraju, kaže, među onima koji su glasali protiv ima i svega dva poslanika iz grupe Evropske narodne partije, čiji je SNS pridruženi član, jedan poslanik Levice (krajnje leve grupacije), te desetak poslanika koje ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi u EP.

– Mislim da ovi rezultati jasno govore na koje snage u Evropi vlast u Srbiji i dalje računa kao na podršku – zaključuje Stojanović.

Prema rečima Đorđa Dimitrova iz Centra za evropske politike, Evropska narodna partija, gde je SNS pridružena članica, pretežno je glasao za rezoluciju.

– Iz te grupacije su samo dva evroposlanika glasala protiv. To ulazuje na to da je podrška koju SNS imao u toj grupaciji gotovo nestala. Svi evroposlanici koji su glasali iz grupa Socijal-demokrate, Renew i Zelenih su, kao što je bilo očekivano, glasali za rezoluciju. Krajnje desno orjentisane grupacije (Patriote, Evropa suverenih nacija) su glasale protiv. Polovina članova levice je glasala za, dok je druga bila uzdržana. Poslanici iz slovačke stranke Smer koja ne pripada nijednoj grupaciji su takođe glasali protiv – objašnjava sagovornik Danasa.

Izvodeći zaključak o tome šta ovakav ishod glasanja govori o poziciji Aleksandra Vučića u Evropskoj uniji, Dimitrov kaže da je SNS izgubio podršku Evropske narodne partije.

– To znači i da su poslanici Evropskog parlamenta odlučni da urade sve što mogu da se izvrši pritisak na Evropsku komisiju po pitanju Srbije i da se mogu očekivati slične ako ne i oštrije rezolucije u zavisnosti od razvoja situacije – zaključuje Đorđe Dimitrov.

Mihael Galer, evroposlanik iz Evropske narodne partije, kazao je u danu usvajanja Rezolucije da ona ispravno opisuje situaciju i izazove pred kojima se Srbija nalazi.

– U celini, rezolucija opisuje, mislim, ispravno situaciju i izazove. Situacija jasno pokazuje da želimo da Srbija ostane na evropskom putu i da ispuni obaveze u tom procesu. I mislim takođe da je poseta gospođe Fon der Lajen donela neke druge tonove u odnosu na ranije, i nadam se da je to propisno zabeleženo u Beogradu od svih koji su odgovorni, a Evropski parlament će nastaviti da pažljivo prati – rekao je on.

Galer je potvrdio da EPP razmatra iskljčenje SNS iz te grupacije ali nije hteo da govori o konkretnim vremenskim okvirima.