Foto: Aleksandar LatasNastavljajući retoriku vlasti pred svaki protest, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u nedelju da se 1. novembra u Novom Sadu može očekivati nasilje i ništa više, osim pada popularnosti studentskog pokreta. Kako ističu naši sagovornici, radi se o jedinoj stragiji vlasti protiv studenata, te dodaju da je bitno da studenti na nju ne nasednu.
Bliži se godišnjica pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, tragedije prilikom koje je 16 osoba izgubilo život, a jedna je teško povređena. Šta ovaj datum znači za društvene i političke okolnosti u državi? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi – baš ništa.
Pad nadstrešnice u Novom Sadu označio je početak niza studentskih protesta, čije su uporište bile zgrade blokiranih fakulteta Univerziteta širom Srbije. Predstojeći 1. novembar planiran je kao početak nove akademske godine, i povratak redovnim nastavnim aktivnostima. Uprkos tome, studenti poručuju – njihov pokret ne jenjava, već samo menja pristup.
Povodom godišnjice tragedije, studenti pozivaju na skup tamo gde je sve i počelo, u Novom Sadu.
Komentarišući komentare javnosti da je studentski pokret oslabio te da je atmosfera zamrla zbog manjeg broja ljudi na ulicama, student Pravnog fakulteta Uroš Delič upitao je “Koliko je vlast uspela da skupi ljudi u minulim nedeljama i mesecima, koliko njih je došlo dobrovoljno”?
“Tako da podrška i raspoloženje prema studentskom pokretu svakako ne zamiru“, izjavio Delić za N1 i dodao da od predstojećeg skupa ne treba očekivati nikakav ‘Euromajdan‘‘, već okupljanje komemorativnog karaktera, te da je skup „lična karta‘‘ građana Srbije, odnosno prilika da iskažu kakvu budućnost žele za ove, ali i buduće generacije.
S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić za 1. novembar predviđa – nasilje, ali osim toga ništa posebno.
„Tog dana će se dogoditi jedno veliko ništa kao i svaki put. Biće nasilja, ljudi će sve da razumeju, stvarni rezultat biće dodatni strmoglavi pad njihove popularnosti. Ljudi ne treba da brinu“, rekao je Vučić prilikom obilaska radova na rekonstrukciji Klinike za ginekologiju i akušerstvo, a prenosi agencija Beta.
O nasilju na predstojećem skupu, Ministar za javna ulaganja Darko Glišić, još je pesimističniji – on javnost priprema na scene divljanja, incidenata i „linčovanja svakoga ko se nađe na ulici‘‘.
Ivković: Skup će biti uspešan, zato SNS koristi ovaj narativ
Saradnik Centra za savremene politike Aleksandar Ivković za Danas kaže da se, kao i pred svaki veći protest u organizaciji studenata, uključujući protest 15. marta i 28. juna, u javnosti javljaju spekulacije da li će to biti neki dan D.
“Ja mislim da su studenti još početkom maja jasno naznačili šta je dan D. Izbori će biti dan D, kada do tog dana dođe. A svi ostali skupovi i aktivnosti treba ih ocenjivati da li su uspešni ili ne po tome da li jačaju ili slabe poziciju pre svega studentskog pokreta, onda i čitave opozicione javnosti pred te izbore koje će se svakako desiti u jednom trenutku”, kaže Ivković.
On smatra da će skup prvog novembra biti uspešan, u smislu ojačavanja studentskog pokreta, jer će se masovnost ponovo pokazati posle nekog vremena pauze masovnost.
“Ponovo će se tema odgovornosti za pad nadstrešnice vratiti u prvi plan, i ponovo će se obnoviti neke veze solidarnosti ljudi koji će na taj protest doći. To su moja očekivanja od skupa, ne da se nešto dramatično promeni u odnosima snaga tog dana, ali da u nekom pozicioniranju i pripremama za izbore to bude jedan korak napred za studentski pokret”, navodi naš sagvornik.
Ivković ističe da Vučić zna da će do toga doći zbog slika koja će se poslati sa tog skupa i snimaka velikog broja ljudi, te dodaje da će to biti dobar dan za studentski pokret.
“Zato Srpska napredna stranka i vlast posežu za tim narativom da će to biti nasilni skupovi, kao što su to radili i pred 15. mart i pred 28. jun, dakle ne bi me iznenadilo da ponovo u narednim nedeljama imamo neka, pod znacima navoda, otkrića, kao što smo tada imali da se tog dana priprema nešto strašno”, kaže sagovornik Danasa.
On ističe da bilo kakvo nasilje tog dana odgovara samo i isključivo vlasti, jer će onda veličinu skupa moći da zasene slikama nasilja.
“Ne bi me iznenadilo da oni pokušaju nešto da isprovociraju, a ako bilo ko od demonstranata nasedne na to, on će zapravo pomoći vlastima da prosto umanje politički značaj tog skupa 1. novembra”, kaže Ivković.
Naš sagovornik dodaje da ne treba isključiti ni mogućnost ubačenih jer je logično sa strane vlastito pokušati, jer, samatra on, njihova glavna strategija u obračunu sa studentskim pokretom od marta meseca na ovamo, jeste da tvrde da su oni nasilni i da stvaraju situacije gde će to možda doći do ispoljavanja tog nasilja.
“Studenti bi trebalo samo da budu radi svojih interesa pažljivi da ne upadnu u te zamke koje im vlast postavlja, pa ćemo videti 1. novembra koliko će se to ostvariti, a koliko neće”, kaže Ivković.
Na kraju, on dodaje da najava da će protesti biti nasilni osim svrhe diskreditacije, služi i da odvrati neke ljude da na protest dođu, ali, ističe, da to neće biti preterano korisno kao i za 15. mart i za 28. jun.
Vranić: Masovnost se nazire ali nedostaje moralni naboj
Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić za Danas kaže da “antiklimaks strategije komunikacije” nisu ništa novo za SNS.
“Svako od nas može da se seti bar jedne situacije u kojoj je neko iz SNS najavio neku potpunu katastrofu, da bi onda “promenio ploču” i rekao da u stvari, neće se ništa desiti. Takve strategije se koriste kada želimo da zapalimo masu, jer izgubljena masa može posle da se kontroliše jednostavnim rešenjima: za masu, svako rešenje je bolje od haosa”, pojašnjava Vranić.
On dodaje da SNS uvek predvidi nasilje, i to ispadne kao samouspunjavajuće proročanstvo.
“Bilo da se radi o “ubačenim elementima” ili o naivnosti onih koji organizuju okupljanje, ishod je isti: šef je uvek u pravu! Što se tiče redovnih posetilaca protesta i redovnih “hejtera” protesta, na njih ovo utiče kao benzin, samo dodatno potpaljuje stavove”, kaže on.
Onima koji retko izlaze na proteste, dodaje, narativ katastrofe deluje da izlazak iz kuće može za njih biti “skup”.
“Naravno, može i da ih motiviše, samo nekako nemamo baš previše empirjskih primera u tom pravcu”, kaže on.
Govoreći o samom protestu, on tvrdi da je “horizont protesta 1. novembra u magli”.
“Masovnost se nazire, ali nedostaje ona vrsta moralnog naboja koji je postojao do 15. marta, kada smo imali skoro pa mitotovrsku naraciju.
No, protest ni ne mora da bude masovan. Protest treba da bude dobro organizovan”, kaže naš sagovornik.
Dodaje da ako se kandiduju za pobedu na izborima, treba da pokažu da imaju organizacione sposobnosti nakon te pobede.
“Bar znam da ću ja tako ocenjivati događaje 1. novembra, kao ispit političke zrelosti jedne nove generacije”, zaključuje Vranić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
