“U suštini, to je pitanje od milion dolara”: Koga se Vučić više plaši, Putina, Trampa, EU ili protesta u Srbiji?

On je tako odgovorio na pitanje u vezi sa aktuelnim spoljnopolitičkim ali i problemima koji Srbiju potresaju iznutra, a pod vlašću Aleksandra Vučića.

Energetska kriza koja je usledila usled odlaganja problema sa sankcijama Naftnoj industriji Srbije i sve izvesnijoj potrebi nacionalizacije te kompanije koja je u većinskom vlasništvu Rusije, potom otkazivanja preuzimanja Generalštaba od strane američkog investitora, takozvanog zeta Donalda Trampa, zaustavljanja evropskih integracija, otvaranja klastera i oštrih kritika koje dolaze od tamošnjih čelnika, ali i najave još jačih pritisaka iznutra da raspiše izbore, ispostavlja pitanje o tome gubi li Vučić konce i spolja i iznutra i da li je u stanju da izdrži toliki pritisak.

Prema rečima Gorana Miletića, osnivača i direktora Balkans Forward Fondacije, predsednik Srbije je u proteklih 13 godina bio ključna figura u Srbiji od komunalnih problema u mesnim zajednicama, pa do dijaloga sa najvećim svetskim liderima.

– Ta sveprisutnost i odlučivanje baš o svemu možda prija delu građana koji su konzervativniji i koji glasaju za SNS, ali takav način vođenja države je katastrofalan na duže staze. Jednostavno, predsednik postaje adresa za sve, a trenutno su na dnevnom redu veoma neprijatne stvari (NIS, protesti, jasni zahtevi EU, itd). Spisak će se samo povećavati i deluje da se predsednik plaši od svakog pomalo – kaže sagovornik Danasa.

EU možda nije idealna tvorevina, dodaje, ali nam je najveći trgovinski partner.

Donald Tramp je ipak predsednik najmoćnije države sveta, dok je strah od Vladimira Putina svim građanima potpuno nejasan.

– Velika servilnost prema Putinu i ogromna propaganda Rusije u Srbiji govore nam da je ovaj strah ipak najveći, jer je Amerika daleko, a za EU se uvek može dati neko novo obećanje – ističe sagovornik Danasa.

Što se tiče protesta, ističe dalje, oni svakako imaju i dalje ogroman potencijal, ali deluje da je Vučić naučio da nekako funkcioniše sa njima, upotrebljavajući metod njihovog minimiziranja, uz progon onih koji su na bilo koji način percipirani kao lideri.

– Ukoliko skup 28. decembra bude veliki kao naprimer 15. marta, to će značiti da su metode koje je upotrebljavao bile potpuno kontraproduktivne. Da se stvari odvijaju loše po predsednika, govori nam odustajanje investitora od Generalštaba, ali i ceo narativ u Briselu oko neotvaranja klastera 3. Naime, Srbija je sada i definitivno loš đak, sa kojim EK ne zna šta više da radi – zaključuje Goran Miletić.