Vučić tvrdi da je odluka o izborima samo u njegovim rukama: Evo šta o tome kaže Ustav

Vučić je to kazao u božićnom intervjuu televiziji Informer ističući svoju nadležnost u raspisivanju izbora, a nasuprot tvrdnjama studenata u blokadi da nije nadležan za njihov, kako kaže, jedini zahtev, održavanje vanrednog glasanja za Narodnu skupštinu.

– Meni može i vlada da napiše zašto smatra da je neophodno da se raspusti Skupština. I ja kažem ne pada mi na pamet, ne oprihvatam to kao obrazloženje i nema raspuštanja Skupštine. Na svaki način je ta odluka u mojim rukama. Što ste lagali naciju više od pola godine da sam nenadlažen i da se ne pitam nista – naveo je on tumačeći odredbe Ustava i zakona koje se odnose na njegove nadležnosti i koje mu zaista ostavljaju mogućnost da odluči suprotno predlogu vlade kada je reč o izborima.

Sagovornici Danasa kažu da, od kako je SNS na vlasti, neslaganja između Vlade i predsednika nisu zabeležana, pogotovo kada je reč o raspisivanju izbora, a pravne norme su paravan za donošenje pogodnih odluka i bez kontrolnih mehanizama ili načina za ograničavanje vlasti predsednika koji ima većinu u parlamentu.

Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji, za Danas ukazuje na član 109. st 1. Ustava Srbije koji glasi:“Predsednik Republike može, na obrazloženi predlog Vlade, raspustiti Narodnu skupštinu“.

– Ni Ustavom ni Zakonom o Vladi nije predviđeno niti nagovešteno šta obrazloženi predlog Vlade mora da sadrži, niti u kojoj situaciji bi Vlada podnosila predlog za raspuštanje Skupštine, a koji bi vodio vanrednim izborima. Iz jezičkog značenja ove ustavne odredbe proizlazi da predsednik Republike nije dužan da prihvati obrazloženi predlog Vlade. Reč „može“ znači da on može raspustiti Skupštinu, ali ne mora, tj. da može i odbiti ovaj predlog Vlade – pojašnjava.

I dodaje član 20. Zakona o predsedniku Republike koji glasi: „Predsednik Republike može da raspusti Narodnu skupštinu na obrazloženi predlog Vlade. Predsednik Republike dužan je da raspusti Narodnu skupštinu u slučajevima koji su određeni Ustavom. U oba slučaja, sa ukazom o raspuštanju Narodne skupštine predsednik Republike donosi odluku kojom raspisuje izbore za narodne poslanike. Predsednik Republike ne može da raspusti Narodnu skupštinu dok traje ratno ili vanredno stanje“.

Rakić Vodinelić navodi da je iz prva dva stava ove odredbe izvesno isto ono što proizilazi iz Ustava: predsednik Republike nije dužan da raspusti Skupštinu onda kad Vlada podnese obrazloženi predlog za to.

Zakon o predsedniku Republike, dodaje ona, ne određuje niti indicira uslove za odbijanje ovog predloga Vlade i ne predviđa čak ni obavezu predsednika Republike da svoje odbijanje obrazloži.

Naša sagovonica smatra da bi razumno bilo očekivati da Vlada predloži raspuštanje Skupštine, a da predsednik Republike to prihvati u slučajevima npr. slabljenja koalicije, ako je Vlada koaliciona, ili ako preti gubitak legitimiteta Vlade ili parlamentarne većine ili onda kada između predsednika Republike i Vlade i parlamentarne većine postoji nepoverenje ili razmimoilaženja itd.

– Međutim u Srbiji svi vanredni parlamentarni izbori raspisivani su upravo na osnovu ove ustavne odredbe, tj. onda kada je predsednik Republike raspuštao Skupštinu na obrazloženi predlog Vlade. U svim tim slučejevima postojala je tesna saradnja, tj. otvorena podređenost predsednika/ predsednice Vlade predsedniku Republike i izbori su raspisivani sa idejom da se potvrdi ili osnaži parlamentarna većina i da se opozicija oslabi. Dakle, i kad bi Vlada premijera Macuta podnela obrazloženi predlog za raspuštanje Skupštine, predsednik Vučić ne bi bio dužan da Skupštinu raspusti i raspiše nove izbore – konstatuje Rakić Vodinelić.

Na pitanje šta nam to govori o poziciji predsednika koji može ići i suprotno vladi, odgovara da ustavna uloga predsednika nije isključivo protokolarna ali nije ni tako, bar ne normativno, moćna kao što realnost političkog života u Srbiji pokazuje.

– Ovo je ustavno rešenje sa kojim se Skupština dvotrećinskom većinom saglasila, a narod na dvodnevnom referendumu, po svemu sudeći potvrdio, još 2006. kad je važeći Ustav usvojen. Upravo u Vašim novinama, odmah po usvajanju Ustava u Skupštini, objavila sam svoj stav o proceduralnoj nelegitimnosti Ustava i o spornim ili nejasnim odredbama koje su u njemu sadržane. Odredba o raspuštanju Skupštine na predlog Vlade je samo jedna od takvih. A ima ih mnogo. Uprkos svemu, Ustav se mora poštovati i onda kada vam se pojedine odredbe ne sviđaju. Po redovnom toku stvari ne očekuje se da predsednik Republike krši ili zloupotrebljava Ustav. Međutim, ovaj predsednik Republike je tu pretpostavku redovnog I razumnog poretka stvari mnogo puta već oborio. Nije bilo nijedne Vlade u Srbiji otkad je Vučić predsednik, čiji bi se premijer ili većina u Vladi suprotstavio Vučiću. On se brižljivo starao o tome – kaže naša sagovornica.

Slično misli i Danijela Nestorović, poslanica Ekološkog ustanka i pravnica, koja za Danas navodi da Vučić ne tumači Ustav, već da ga suspenduje kad mu izbori ne odgovaraju.

Prema njegnim rečima, ova Vučićeva izjava ogoljava suštinu sistema u kome živimo.

– Ustav se koristi kao paravan za ličnu političku volju. To nije tumačenje Ustava, već njegova zloupotreba – ističe Nestorović.

I navodi da predsednik Republike nema pravo da odlučuje kada građani smeju na izbore.

– Njegova uloga nije da bude vrhovni arbitar političke krize, već da postupa u skladu sa parlamentarnim poretkom. Kada jedan čovek sebi daje za pravo da procenjuje da li je demokratija „na redu“, to znači da institucije više ne odlučuju – već on. Ovo je jasan signal da vlast ne želi izbore i da je spremna da suspenduje demokratsku logiku sistema kako bi sačuvala kontrolu. Ustav je ovde sveden na tehnički izgovor, a Srbija faktički funkcioniše kao personalizovana vlast, a ne kao parlamentarna republika – opisuje ona.

Dok potpredsednik LSV i advokat Aleksandar Olenik navodi još sistemskih anomalija.

Prema njegovim rečima, problem je što nemamo pravu vladu već samo grupu državnih službenika koji slepo izvršavaju svako naređenje predsednika i to po cenu i pokretanja sudskih postupaka protiv njih, kao npr. Selaković.

– Istovremeno imamo predsednika koji pokazuje otvoren prezir prema znanju, obrazovanju i najviše prema poštovanju Ustava. Konkretno, predlog vlade za raspuštanje skupštine znači da vlada više nema većinu u skupštini i taj predlog je samo obaveštenje predsedniku da vlada da više nema većinu u skupštini i da se mora ići na izbore ili na formiranje nove vlade. Predsednik može da ignoriše predlog vlade za raspuštanjem Skupštine, ali onda predsednik vlade podnosi ostavku ili većina u Skupštini izglasava nepoverenje vladi – ukazuje on.

I naglašava da je poražavajuća istina da Vučić kontroliše većinu u Skupštini pa tako u potpunosti kontroliše i vladu te uopšte nije bitno koje premijer ili mistar jer Vučić odlučuje o svemu.

– Ovo je anomalija našeg Ustava, koji u slučaju da predsednik republike ima i većinu u Skupštini, nema nikakvih kontrolnih mehanizama ili načina da ograniči vlast predsednika – zaključuje Olenik.

Podsetimo, studenti u blokadi su krajem decembra u akciji “Raspiši pobedu” sakupljali potpise građana za odluku koja se upravo odnosi na 109. član Ustava i zahtev vlade predsedniku da raspusti Skupštinu. Prema podacima studenata, sakupljeno je 400.000 potpisa. Međutim, prema najavama potpisi neće biti predati nijednoj instituciji.