Kako je Vučić u razgovor sa Sijem udenuo i obojenu revoluciju?

„Otvoreno smo razgovarali i o globalnoj inicijativi predsednika Sija o međunarodnoj jednakosti država, nemešanju u unutrašnje stvari, zahvalio sam se za podršku za Železaru, koronu, respiratorima, za podršku kad je reč o rezoluciji o Srebrenici… Govorili smo i obojenim revolucijama a predsednik Si i njihovo rukovodstvo vide teškoće i pritiske na našu zemlju“, kazao je Vučić novinarima u Pekingu.

S obzirom na kratko vreme razgovora i brojnost tema, pomalo iznenađuje razgovor baš o obojenim revolucijama, pa i stav kineskog predsednika da su pritisci na Srbiju vidljivi.

O čemu „100 za 1“ ima da razgovara sa „Bratom Sijem“

Komentarišući to Branislav Guta Grubački, poslanik ZLF u AP Vojvodina i osnivač Novog optimizma, kaže “ko o čemu, baba o uštipcima”.

– Svakog normalnog građanina ove zemlje hvata jeza od pravca u kojem ide naše društvo. U toku je normalizacija činjenice da smo, zahvaljujući svom najgorem, zvanom „100 za 1“, završili u društvu raznih diktatora koji se, baš kao i on, panično boje da ih neka „obojena revolucija“ ne zbaci s vlasti. O čemu, zapravo, naš „100 za 1“ ima da razgovara sa „Bratom Sijem“ osim o daljoj rasprodaji i bagatelisanju resursa ove zemlje (pitajte Zrenjanince, Smederevce, Borane), kao i o tome kako da, možda baš uz njegovu pomoć, za silna nepočinstva nikada ne odgovara , čitaj: egzil – kaže on za Danas.

Grubački dodaje, da konsternirana javnost mora da shvati da „života nema“ u takvom društvu.

– Ideja da svi budemo evolucijom pretvoreni u one robotizovane vojnike sa Tjenanmena nije distopijska fikcija, već pretnja koja visi nad nama. Izbor da to sprečimo i da tako ne bude, još uvek imamo – optimističan je on.

Šuplja priča o važnosti njegove posete

Sličnog je stava i reditelj Stevan Filipović, koji navodi da je već 13 godina očigledno da Vučić ima nekoliko maski, koje po potrebi menja, u zavisnosti od toga ko su mu sagovornik.

– To su karakteristike autoritarnog modela ličnosti: puzi pred jačima, a iživljava se nad onima koje percipira kao slabije. Srećom, postoji internet, pa znamo koliko je šuplja priča o važnosti njegove posete Kini i njihovom autokratskom lideru. Od svih diktatora i diktatorčića na tom skupu, on je bio u poslednjem redu. Tu smo im negde i na listi prioriteta – skreće pažnju on.

I dodaje da bi pravi predsednik otišao da raskine ugovor sa kompanijom Zi Đin, koja ekološki devastira istočnu Srbiju i maltene drži robove u Srbiji, ili da možda započne priču o odgovornosti kineskih izvođača za pad nadstrešnice, ali, nažalost, mi nemamo predsednika koji zastupa interese Srbije.

– Vučić je išao tamo da se ulizuje autokratama i tužaka sopstveni narod, koji je konačno ustao i rekao „dosta“. Pošto je izgubio podršku u Srbiji, sad je traži spolja. Neće je dobiti – smatra on.

Konotacija političkih tehnologa iz Kremlja

Dok Marko Žilović, docent FPN, za Danas objašnjava da su obojene revolucije naziv za nekoliko mirnih revolucija u postsovjetskom prostoru sa početka 21. veka u kojima je odlučujuću ulogu imala mobilizacija samih stanovnika postsovjetskih zemalja nezadovoljnih korumpiranom i autoritarnom vladavinom njihovih dugogodišnjih predsednika.

– Nažalost u našem javnom rečniku prevladava razumevanje obojene revolucije kao spolja nametnute nasilne smene režima što je konotacija koju su tom pojmu naknadno, oko 2010., dodali politički tehnolozi iz Kremlja u strahu da slična demokratska revolucija ne pomete i režim Vladimira Putina. U tom smislu Vučićev režim ima formalno potpisan sporazum o borbi protiv „obojenih revolucija“ i kopira represivne i retoričke poteze Kremlja. Za formalne sporazume sa Kinom ne znamo ali saradnja postoji, naročito u pogledu neregulisane ili nezakonite upotrebe digitalne tehnologije za masovni nadzor protivnika režima – navodi on.

I zaključuje da taj razgovor kao i sam odlazak u Kinu u ovom trenutku predstavlja znak da Vučićev režim gubi podršku na demokratskom Zapadu, te da pokušava da to nadomesti otvorenijim svrstavanjem s drugim autoritarnim režimima u svetu.