Vučić u izbornu godinu ulazi nikad uplašeniji: Recept iz Mionice sada čeka celu Srbiju

Tamo gde ne mogu da uspostave apsolutnu kontrolu ili žele da se dodatno osiguraju, ljudi iz vrha vlasti stvaraju paralelne strukture. Zato je zadatak aktera, koji žele da se suprotstave režimu, da traže opšte izbore na svim niovima i uz promovisanje svoje politike da nađu načine da se organizuju i obezbede minimum demokratskih sloboda u izbornom procesu.

To su politička očekivanja sagovornika Danasa u izbornoj godini, u koju smo, prema rečima predsednika Srbije Aleksandar Vučića, ušli 1. decembra.

Vučić je rekao da je Srbija „ušla u izbornu godinu“ i da je sad samo pitanje ko će na njima učestvovati, koliko lista i koji kandidati, kao i da li će biti predsedničkih izbora.

Ova izjava sugeriše da bi se mogla obistiniti njegova, više puta ponovljena, najava da ćemo na izbore ići u decembru 2026. uprkos zahtevu pobunjenih studenata koji momentalno raspisivanje izbore traže od maja.

Međutim, ne bi bio prvi put da Vučić nešto kaže, a da tako ne bude.

Uzimajući u obzir način na koji je vremenom učvršćivao svoju vlast, i kako je opstao na njoj u proteklih godinu dana najveće krize koju je za 13 i po godina vlasti imao, pitanje je šta se tokom ove izborne godine može očekivati.

Marko Miletić, urednik portala Mašina, konstatuje da je, sudeći po onome što smo mogli da vidimo tokom lokalnih izbora u Mionici, Negotinu i Sečnju, osnovno pitanje da li će tokom budućih izbornih procesa biti minimum grđanskih sloboda kako bi se oni nesmetano odvijali.

– Više se ne radi o izbornim uslovima, funkcionerskim kampanjama, čak ni o problemu uzurpacije i zloupotrebe javnih resursa tokom kampanje, već o tome da li i u kojoj meri glasači, posmatrači i kandidati na izborima mogu slobodno i nesmetano da izražavaju svoju volju i baštine građanska prava koja im pripadaju – pojašanjava on.

Poslednjih godinu dana, kaže on za Danas, pokazuju da je dosta teško predviđati bilo šta vezano za politička dešavanja u zemlji, ali je sasvim sigurno da smo u tom periodu videli da vlast pokušava da uspostavi još snažniju kontrolu nad svim institucijama i to je trend koji će se i nastaviti.

– Tamo gde ne mogu da uspostave apsolutnu kontrolu ili žele da se dodatno osiguraju ljudi iz vrha vlasti i SNS-a stvaraju paralelne strukture. Poslednjih meseci primere toga možemo videti u odnosu policije prema građanima ali pre svega u odnosu policije prema paravojnim strukturama koje u korist vladajuće stranke vrše represiju i pritisak nad građanima koji se protive režimu – navodi.

I zato pretpostavlja da svi akteri, koji žele da se suprotstave režimu na izborima u predstojećem periodu, neće morati samo da promovišu svoje politike već će morati i da nađu načine i metode kako da se organizuju i obezbede minimum demokratskih sloboda u izbornom procesu i omoguće građanima da izraze svoju volju.

Istoričar Dragan Popović smatra da je kriza u Srbiji toliko duboka da može da se reši samo na jedan način, vanrednim izborima.

– Srbiju čeka vrlo turbulentan i potencijalno opasan period upravo zbog ponašanja grupe na vlasti koja očigledno pokušava po svaku cenu da veštački produži svoju vladavinu. Pritom, iako je evidentno izgubila deo glasača, vlast je mnogo više zabrinuta što po prvi put postoji realna mogućnost da se napravi referendumska atmosfera. U tom slučaju, ona polovina Srbije koja nikada nije glasala za Vučića, može konačno da se organizuje i da pobedi. Zato mislim da treba očekivati još represije i nasilja od strane vlasti, jer ih na to tera sopstveni strah od gubitka moći, ali i uverenje da samo silom mogu da nametnu autoritet kod građana. Ovako rade svi autoritarni režimi, vladaju putem izazivanja straha, ali to ima svoje granice – navodi on.

I dodaje da je Vučićeva vlast prešla tu granicu i da ogoljenim nasiljem i suspenzijom čak i formalnih funkcija pravne države pravi kontraefekat sopstvenom cilju.

– Za studentsku listu je važno da pokaže da je kredibilna alternativa. To znači da mora pažljivo da odmerava svaki svoj potez, ali još više da nastavi da radi ono u čemu su najbolji – da direktno komuniciraju sa ljudima, obilaze Srbiju i bude nadu. Nada je protivteža strahu i najubojitije oružje protiv autoritarnog režima. Čovek koji zaključi da ipak može nešto da uradi i da nije bespomoćan postaje građanin u pravom smislu te reči i samim tim problem za autokratski režim – kaže Popović.

Dok za druge političke aktere, stranke, pokrete, grupe i sve ostale, navodi da bi bilo najbolje ako bi se prilagodili postojećim okolnostima.

– To znači da mora da se pođe od činjenice da su studenti pokretačka snaga i da oni prave referendumsku atmosferu. Ne vredi ići protiv toga, niti je to pametno, već treba videti kako najbolje pomoći studentskoj listi, po ugledu na ono što opozicija već radi na lokalnim izborima. Mislim da ima mesta na sceni za sve aktere, ali uz jasnu svest da su sada okolnosti vanredne i da se tome mora prilagoditi kako bi uopšte svi imali bilo kakvu budućnost – od stranaka do samih građana – ukazuje on.

Goran Ješić, osnivač pokreta Solidarnost, podseća da nas sledeće godine očekuje 10 lokalnih izbora, koji bi prema njegovoj proceni mogli da budu održani na proleće.

– Zadatak svih nas u protestu, ma koliko kolona ima, je da tražimo opšte izbore, da nikako ne tražimo samo republičke. To znači i pokrajinske i opšte lokalne i pokrajinske. U tom kontekstu, Vučić onda mora da raspiše i predsedničke izbore. Zato što on ne veruje svojim ljudima na lokalnu koji su korumpirani. On najbolje zna kakvi su. I ukoliko budu samo reblički oni neće raditi dobru kampanju za njega – ističe Ješić za Danas.

Prema njegovim rečima, instrumete njegove sile, koje smo videli na lokalnim izborima prošle nedelje i pr ešest meseci, Vučić ne može da implementira na teritoriji cele Srbije.

– To znači da opozicija, mi kao novoformirana partija, i studentski pokret, moramo da radimo zajedno na treningu kontrolora i moramo, bez obzira na broj kolona, izaći zajedno i reći da od danas imamo zajedničku kampanju gde se neće niko napadati i imamo zajedničku kontrolu izbora. U veče proglašanja rezultata moramo odbraniti rezultat – zaključuje je Ješić.