Vučićev poljubac za Rio Tinto: Nemačka štampa o najavljenom otvaranju rudnika u Srbiji 1foto (BETAPHOTO/MILAN TIMOTIĆ/DS)

Švajcarski list „Noje Cirher cajtung“ donosi tekst u čijem se naslovu Srbija označava kao „ključ energetske tranzicije Evrope“. Autor poredi projekat dobijanja litijuma s uspavanom lepoticom koju Vučić poljupcem budi.

„Kada je srpska vlada pre dve godine objavila kraj planova za eksploataciju litijuma u dolini Jadra u zapadnoj Srbiji, to nije bilo konačno odustajanje od najvećeg takvog projekta u Evropi, već neka vrsta sna Trnove ružice. U intervjuu za Fajnenšal tajms, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je proteklog vikenda najavio da bi celi poduhvat mogao biti probuđen poljupcem. Rekao je da će odlučujuće biti garancije korporacije Rio Tinto za očuvanje životne sredine, ali i investiciona obećanja Evropske unije. U idealnom slučaju rudnik bi mogao da počne sa radom 2028. godine“, piše švajcarski Noje cirher cajtung, jedan od najuglednijih listova na nemačkom govornom području, u tekstu koji potpisuje autor Folker Pabst.

Posle tog uvoda, Pabst prepričava istoriju konflikta u vezi sanamerom da se eksploatiše litijum u blizini Loznice.

Navodi se da je to 2021. izazvalo proteste širom zemlje, pošto se radi o izuzetno lepim predelima koji imaju značaj za vodosnabdevanje dobrog dela zemlje u slivu Save.

„Veliki potencijal mobilizacije za opoziciju“

„Dobijanje litijuma je kompleksan proces u kojem se takođe upotrebljavaju otrovne hemikalije. Ogromna površina od 626 hektara bila bi tom intervencijom potpuno promenjena. Naročito izvan pogođene oblasti protesti su predstavljali i temeljnu kritiku vlasti koja dozvoljava pljačkaško rudarenje u korist malobrojnih i na štetu mnogih. Teme zaštite prirodne sredine imaju veliki potencijal mobilizacije za opoziciju.“

Švajcarski list navodi da je tadašnja premijerka Ana Brnabić 2022. zbog tog potencijala izašla pred javnost i rekla da su anulirane licence za eksploataciju litijuma, ali i da su politički protivnici vlasti još tada sumnjali da se radi o predizbornom taktiziranju.

Ukazuje se i da je Rio Tinto nedavno objavio nacrte studija o uticaju rudnika litijuma na životnu sredinu, a i da je profesor na Mašinskom fakultetu Aleksandar Jovović izašao u javnost sa ocenom da eksploatacija neće štetiti ljudima i životnoj sredini.

Aktivisti koji se bave zaštitom životne sredine jednostavno ne veruju u nezavisnost profesora koji je potpisao studiju, ali ne veruju ni vlasti, piše Noje cirher cajtung. „Koncern Rio Tinto u više navrata je bio izložen kritici zbog svojih metoda eksploatacije, naročito u zemljama u kojima postoje deficiti vladavine prava“. Kaže se da je za slučaj aktiviranja projekta pokret „Ekološki ustanak“ najavio proteste.

Geopolitika i „zapadno licemerje“

„U kontroverzi oko eksploatacije litijuma u dolini Jadra ne radi se samo o zaštiti životne sredine. Spor ima i geopolitičku komponentu. Laki metal litijum važna je sirovina za proizvodnju baterija za električne automobile, a time ima suštinsko značenje za energetsku tranziciju. Unutar Evropske unije ne postoje značajnija područja za eksploataciju litijuma, a naročito ne s uporedivom veličinom.“

Rio Tinto
foto FoNet Zoran Mrđa

„Prema Vučiću se s planiranom dobijenom količinom litijuma od 58.000 tona godišnje može proizvesti 1,1 milion baterija za električne automobile. Konsultantska firma ’Fastmarkets’ navodi da bi se 2030. tom količinom moglo pokriti 13 odsto evropskih potreba. Evropska unija, a pre svega Nemačka sa svojom automobilskom industrijom, imaju veliku interes da projekat realizuje zapadna firma kao što je britansko-australijanski koncern Rio Tinto. To bi smanjilo zavisnost od Kine, a to je strateški cilj Zapada.“

„To znaju i ekološki aktivisti u Srbiji. Oni Zapad optužuju za licemerje. Naposletku, i u Nemačkoj postoje potencijalna nalazišta litijuma, koja se ne otvaraju iz obzira prema ljudima i prirodi, dok se u Srbiji takvim projektima daje podrška. Protivnici vlasti smatraju da je to što Vučić upravo sada ponovo poteže rudnik, zapravo poruka Zapadu. On je izložen kritici zbog svog nedovoljno konstruktivnog odnosa prema pitanju Kosova, ali i zbog nepravilnosti na prethodnim izborima.“

„Ali, to ne znači da je došao kraj Vučićevoj politici ’klackalice’. U razgovoru s novinarom Fajnenšal tajmsa, Vučić je indirektno aludirao na kinesku zainteresovanost za projekat dobijanja litijuma. Beograd ima bliske odnose s Pekingom. Vučić zahteva od evropskih investitora fabrike baterija i električnih automobila. Prema izjavi ministra finansija Siniše Malog, čitav proizvodni lanac trebalo bi da ostane u Srbiji, pri čemu bi se godišnje privredilo deset do dvanaest milijardi dolara. Srbija želi da izvuče maksimum od svog podzemnog blaga“, zaključuje se u tekstu švajcarskog lista Noje Cirher cajtung.


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari