“Za čiju slobodu i čast?”: Reporterka Danasa na vojnoj paradi “Snaga jedinstva”

Parada „Snaga jedinstva“, koju vlast organizuje u sklopu događaja posvećenih Danima srpskog jedinstva i zastave, imala je 10 000 učesnika, a na njoj je prikazano oko 2.500 sredstava naoružanja i vojne opreme, više od 600 vozila, 70 vazduhoplova i 20 plovnih objekata.

Koliko će ova manifestacija koštati građane Srbije, još je nepoznato, ali sudeći po reakciji predsednika Aleksandra Vučića – vredela je svaki dinar.

Svečanom topovskom paljbom obeležen je početak događaja, a ubrzo nakon toga Bulevarom Nikole Tesle na Novom Beogradu odjeknuo je zvuk cokula koje udarajau u asfalt, kao jedan.

“Tata, a hoće li biti i aviona?”, pitao je jedan mali dečak svog oca stajavši priljubljen uz ogradu iščekujući dolazak vojnika, čije korake smo već mogli da čujemo. Avioni su bili tema i drugima, ne samo deci. Mnogi su komentarisali kako ih taj zvuk podseća na neke nemile periode, bombardovanje i ratove i kako ih čini nervoznim. Neki su i kroz šalu prokomentarisali da su imali dve nedelje vremena da pređu preko tih svojih trauma, dok su tekle pripreme za paradu.

Strojni korak, kolone oklopnih vozila, avionske akrobacije – da, izgleda impresivno. Ali impresivnost nestaje čim se održavanje ove manifestacije stavi u neki kontekst. Iako je i sam predsednik u nahjavi parade rekao da je “vojna parada simbol stabilnosti i snage države, a ujedno i garancija da građani Srbije mogu da budu sigurni u mir i bezbednost zemlje”, teško je otrgnuti se utisku da je ovo bila jednostavna demonstracija suve sile države, i to ne čak ni namenjena nekoj eksternoj pretnji, već građanima i studentima koji protestuju već skoro 11 meseci.

Tome dodatno, takođe, doprinosi i akcija “Kobri” prikazana tokom parade, tokom koje se suočavaju sa licem koje ih napada, a koje sticajem okolnosti nosi žuti prsluk, koji je sada već postao dobro prepoznatljivo obeležje studenata-redara koji nose identične takve prsluke na protestima.

Na paradu je došao veliki broj građana koji su, po svemu sudeći, dolazili iz svih delova Srbije, ali i zvanica iz celog sveta. Paradi su prisustvovali domaći i strani zvaničnici, uključujući političke lidere, diplomate i Stivena Sigala.

Međutim, na paradi nisu baš svi bili dobrodošli. Samo jednu ulicu dalje od povorke, studente i građane opkolili su pripadnici Žandarmerije. Zašto? Kažu, da ne bi ometali paradu… ali samo njih tridesetak koji su stajali iza kordona. Ostali okupljeni građani su mogli da odu kad god, jer oni nisu imali nameru ništa da ometaju. Bar je tako objasnio jedan pripadnik Žandarmerije. Zašto su onda kordonom bile podeljene grupe ljudi koji su tu zajedno došli, ostaće misterija.

Simbolika održavanja vojne parade svima je jasna. Duboko utemeljeno u praksi autoritarnih režima, osmišljena za demonstraciju moći pre svega vladajućeg režima – dobro su poznate fraze. Međutim, održavanje vojne parade nakon nešto više od 10 godina, u godini kada politička kriza u zemlji ne jenjava, a demonstracijama se ne vidi kraj – ne izgleda samo kao demonstracija moći, već kao neko dokazivanje, ali možda i pretnja – paradiranje svim onim čime se može stati na put svakom neprijatelju, pa i domaćem.

U trenutku dubokih društvenih podela, kojima je aktuelna vlast nesumnjivo doprinela, vojna parada teško da je mogla da zadrži svečani ton, stvarajuću sliku vojske kao institucije koja stoji pre svega uz režim, a ne uz građane.

Postavlja se pitanje: Da li je ova parada bila pokazna vežba snage države ili ogledalo njenog straha od sopstvenih građana?