foto EPA-EFE/OLIVIER HOSLETKosovski premijer Aljbin Kurti predao je 15. decembra 2022. zvanični zahtev Kosova za članstvo u Evropskoj uniji, ali on tri godine nije stigao na sto Saveta EU. Kao glavnu prepreku, sagovornici Kosovo onlajna, vide to što Kosovo kao državu ne priznaje pet članica EU, ali i to što ne ispunjava kriterijume u vezi sa poštovanjem manjinskih prava niti je ispoštovalo međunarodnopravne obaveze na koje se obavezalo u procesu normalizacije odnosa sa Beogradom.
Prvi zamenik kosovskog premijera i ministar za evropske integracije u tehničkom mandatu Besnik Bisljimi poručio je nedavno na neformalnoj ministarskoj večeri EU-Zapadni Balkan, da Kosovo zaslužuje da dobije status kandidata za članstvo u EU.
Kosovo je, prema njegovim rečima, ostvarilo napredak u sprovođenju reformi, postiglo potpunu harmonizaciju spoljne politike sa EU, dobro upravlja migracijama nakon liberalizacije viznog režima i ima pozitivne pokazatelje u borbi protiv korupcije i vladavini prava.
Slične izjave proteklih godina davali su i drugi zvaničnici Kosova, a predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je početkom novembra da bi Kosovo trebalo da dobije pozitivan signal u vezi sa zahtevom da dobije status kandidata.
Analitičari, međutim, ne veruju da će se to dogoditi u skorije vreme.
Takvog je stava i Aleksandar Rapajić, programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice.
Prema njegovim rečima, ima nekoliko razloga zbog čega proces pristupanja Kosova EU stoji.
„Prvi i glavni je što sve zemlje EU ne priznaju Kosovo. Videli smo da su pri procesu vizne liberalizacije stavovi određenih država bili baš strikni što se tiče Kosova. Na kraju su te zemlje prihvatile viznu liberalizaciju za Kosovo uz neke izuzetke koje su tražile da se navedu. Najviše se tome protivi Španija i donekle Kipar i to naravno rade najviše zbog toga što se plaše da će se pitanje Kosova preneti i na njihove unutrašnje probleme“, navodi Rapajić za Kosovo onlajn.
To što pet zemalja EU ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, kako dodaje, predstavlja problem u evropskim integracijama jer se odluke donose konsenzusom.
Od momenta kada je Kosovo podnelo zahtev pre tri godine, kako primećuje, došlo je do dosta čudnih odluka centralnih vlasti, a i EU je uvela određene sankcije prema Prištini.
„Mada, kako se razvija situacija u Evropi u vezi sa evropskim integracijama, vidimo da je Evropa napustila sve one principe koje je imala ranije za proces integracije. Sada sa određenim zemljama ulazi u neke ubrzane procese i više se ne traže standardi koji su ranije postojali. Da bi se određena država približila EU sada se traži samo politička odluka i slaganje sa odlukama zemalja EU“, kaže Rapajić.
Uslov i funkcionisanje po standardima EU
Analitičar Azem Vlasi izjavio je za Kosovo onlajn da je dobro što je zahtev za članstvo Kosova u Evropskoj uniji podnet 2022. godine, ali i on kaže da je u slučaju Kosova problem što ga nisu priznale pet članica EU, a odluke o statusu kandidata i o članstvu se donose uz saglasnost svih članica EU.
„Uz to, Kosovo treba da ispuni još uslova u smislu praktičnog funkcionisanja po standardima EU. Prema tome, dobro je što je podnet zahtev za članstvo 2022, ali još će se čekati do dobijanja statusa kandidata, a još duže do statusa članstva. Kada se ispune svi uslovi, saglasnost će dati i onih pet država“, navodi Vlasi.
Generalno gledano, Kosovo, prema njegovim rečima, ispunjava uslove za članstvo u EU jer je po Ustavu ustrojeno kao demokratska država po standardima članica EU.
„Ali, prvo treba da dobije status kandidata za članstvo u EU kao što su taj status dobile četiri države našeg regiona koje su sada u procesu pregovora za prijem u članstvo. Kada će, ne zna se, a najbiže članstvu su Albanija i Crna Gora. Jedino Kosovo i Bosna još nemaju status kandidata“, napominje Vlasi.
On smatra da je važno i da Srbija napreduje ka EU pošto će uslov za njeno članstvo biti da i formalno prizna Kosovo.
„Osnovni uslov za članstvo u EU je da članica nema otvorenih pitanja sa drugom državom, posebno ne graničnih sporova“, ističe Vlasi.
Da je vreme da se pređe sa reči na dela smatra analitičarka Aljma Ljama. „Tačno je“, kaže Ljama za Kosovo onlajn, da pet država nije priznalo Kosovo, „ali mislim da bi EU trebalo da ima drugačiji pristup prema kosovskoj integraciji“. Poručuje da bi čist put ka integraciji u EU pomoći Albancima na Kosovu, Srbima, drugim zajednicama, kao i institucijama.
„Ne znam zašto zahtev Kosova nije shvaćen i razmatran ozbiljno u EU“, dodaje Ljama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
