Pitanje koje se i dalje postavlja: Da li studenti greše jer neće zajednički nastup sa opozicijom na izborima?

Najnoviji slučaj takve izjave došao je od Dragana Đilasa, predsednik Stranke slobode i pravde.

On je rekao da ako je njegovo ime problem, odriče se prisustva na toj listi.

Podsećajući na svoj povratak u politiku 2018. godine i formiranje Saveza za promene, Đilas je ocenio da je uvek najbolje rešenje jedna lista protiv vlasti.

Ako je moje ime problem – neću biti na toj listi. Bavim se politikom da bi se ovo promenilo, naglasio je lider SSP i konstatovao da „predugo traje“ ograđivanje studenata od opozicije.

„Prevelika vera studenata u sopstvenu političku snagu, mogla bi Srbiju da košta“

Sa predsednikom Stranke slobode i pravde slaže se Žarko Korać, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, u penziji, pozivajući se na iskustvo od pre 25 godina i rušenja režima Slobodana Miloševića, procesa u kojem je i sam učestvovao.

– Đilas već duže iznosi stav da je jedna lista opozicije na izborima protiv SNS vlasti najlogičnije rešenje, s obzirom na medijski i finansijski monopol vlasti u Srbiji. Ne radi se o veštačkom mirenju političkih razlika unutar opozicije koje su vidljive, već o odbrambenom savezu da se vrate osnove izborne demokratije koje je Srbija izgubila – kaže Korać za Danas.

Ja isto to mislim, naglašava, „posebno na osnovu iskustva DOS koalicije pre 25 godina u čijem formiranju i radu sam učestvovao“.

– Deo današnje opozicije u Srbiji na žalost tek je sada napravio prve korake ka ozbiljnijoj saradnji koja bi se mogla završiti zajedničkom listom. Radi se o proevropskim strankama. Stranke koje bi mogli najblaže da označimo kao evroskeptične, za sada u javnosti nastupaju individualno. To su uz vlast dve faktički razdojene grupacije koje retko saradjuju čak i oko poboljšanja izbornih uslova – kaže sagovornik Danasa.

I ostaju studenti, odnosno studentska lista za izbore, o kojoj najmanje znamo, ističe.

– Sem neprekidnog ograđivanja od opozicije, sve drugo je nejasno. Koji su objektivni kriterijumi pravljenja izborne liste i zašto izbegavaju čak i minimalni kontakt sa opozicijom. Povremeni studentski napadi na opoziciju na žalost podsećaju na retoriku vlasti. Nisu tako žestoki i uvredljivi ali insistiranje na “neuspešnosti opozicije” bez uzimanja u obzir koliko i kako je napadana proteklih deset godina, nije korektno – kaže Korać.

Tako da je politička scena Srbije ne samo komplikovana, smatra, već ima grubo rečeno, četiri grupacije koje ne samo da ne saradjuju međusobno, već su međusobno antagonistične.

– A uslova za saradnju ima u političkoj ravni. Studenti i proevropska opozicija bi načelno gledano imali vrlo slične ciljeve. Demokratizaciju Srbije i ponovne početne korake u izgradnji društvenih institucija. Ali ako ne pred izbore, onda sigurno po završetku izbora – navodi sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima, studentski pokret je sada prvi put suočen sa onim što proevropska opozicija trpi više od deset godina – pokušajem eliminacije. Ako je vlast bila donekle uzdržana u napadima na studente u početku zbog njihove velike podrške u Srbiji, to je slabljenjem njihovih javnih nastupa izgubila tu kontrolu.

– To bi trebalo da podseti studente da je za otpor nedemokratskoj vlasti potrebno imati saveznike. Zanimljivo, studenti su tražili i dobili saveznike van granica Srbije ali ih u samoj Srbiji sistematski odbijaju. Njihova prevelika vera u sopstvenu političku snagu, mogla bi Srbiju da košta još nekoliko godina sadašnje vlasti. I tako je politička scena Srbije danas nesređena, puna nepoverenja i nespremnosti na saradnju. Teška za analizu i predvidjanje političkog razvoja – zaključuje Žarko Korać.

Naznačimo, upitan šta je opozicija „naučila“ sa održanih lokalnih izbora, Dragan Đilas je rekao da se ove godine potvrdilo da građani žele „više saradnje, a manje svađe“ i da samo jedinstvena borba svih koji su protiv ove vlasti može doneti promenu.

– Kako će to jedinstvo da se pokaže – to je sada još neka druga priča, ali mislim da bez komunikacije svih koji su protiv, odnosno za promenu ove vlasti, do te promene jednostavno neće ni doći – rekao je Đilas.

„Sada je vreme za jedinstvo sa studentskom listom“

Sa Draganom Đilasom se u delu izjave slaže i Biljana Stojković, profesorka Univerziteta u Beogradu i funkcionerka Demokratske stranke.

– Mogu se složiti da je za pobedu potrebna referendumska atmosfera do koje se dolazi formiranjem jedne liste. Stav Demokratske stranke je da treba podržati listu koju formiraju studenti jer je studentski pokret uspeo ono što tokom trinaest godina čitava opozicija nije uspela – da po prvi put napravi društveni front koji je jači i potentniji od radikalske politike straha – kaže Stojković za Danas.

Da bismo imali jednu antirežimsku listu, kaže dalje, potrebno je sabrati i leve i desne, zanemariti ideološka pitanja da bi se okupili oko istog cilja, a to je građenje države prava i pravde i funkcionalnih institucija.

– Studenti su to uspeli. Iz stranaka čujemo ideološke zamerke studenskom pokretu, što samo po sebi govori da stranke nemaju kapacitet da se ujedine na ovaj način. Ako se slažemo da je snaga koja je nastala tokom poslednjih godinu dana potrebna za smenu mafijaškog režima, onda je treba i podržati i radovati joj se. Svaka stranka bi morala da iskreno i bezuslovno stavi na raspolaganje studentima svoje resurse, znanje, infrastrukturu i ljudstvo i na taj način pojača jedinstveni front. To ne znači da stranke istovremeno ne treba da razvijaju i svoje politike, u skladu sa svojim ideološkim pravcima. Doći će vreme kada ćemo u demokratskim uslovima moći da se takmičimo specifičnim političkim idejama. Sada je vreme za jedinstvo sa studentskom listom – zaključuje sagovornica Danasa.