Zapad protiv srpskih lokalnih izbora

– Predloženi referendum je mera gledanja unazad koja će štetiti reputaciji Srbije i osudiće sever na stagnaciju i izolaciju, koji koriste samo staroj gardi ekstremnih političara. Cilj referenduma su provokacija i opstrukcija, što će štetiti interesima građana na severu – smatra Fejt.

U kojim okvirima treba da bude rešenje za sever KiM , koje Zapad sada traži od Prištine, i šta je sa „Strategijom za sever“ koju je 2010. vaša kancelarija pripremila s Vladom Kosova, ambasadorima država Kvinte u Prištini i Euleksom?

– Kancelarija međunarodnog civilnog predstavnika (MCP) radi sa Opštinskim pripremnim timom na pripremi opštinskih izbora na severu Kosova koji imaju međunarodnu legitimnost i nude napredak građanima. Verujemo da su građani Kosova iz severnih opština umorni od života na ničijoj zemlji između dve države i da žele rešenje koje će im omogućiti da rade, žive i razvijaju se kao svi drugi stanovnici evropskih država.

Da li pitanje severa treba da se reši do okončanja nadgledane nezavisnosti, rok je kraj 2012, ili će se odvojeno rešavati – u opticaju su različite varijante: podela, međunarodna konferencija, dvojni suverenitet, različiti u svetu već viđeni modeli?

– Ahtisarijev plan od mene kao MCP zahteva da izvršim sve neophodne pripreme da se do opštinskih izbora osigura opredeljivanje i uspostavljanje svih resursa, kapaciteta i administrativnih struktura potrebnih za formiranje i funkcionisanje novih opština. Mnoge pripreme su već izvršene što se tiče nove opštine severna Mitrovica. Vlada Kosova sve više pruža usluge građanima. Pre pre 18 meseci na severu je postojala jedna vladina kancelarija, sada ih ima sedam. Do pre godinu i po niko nije tražio kosovska dokumenta, sada ima više od 8.000 zahteva. Opštinski pripremni tim u severnoj Mitrovici je 2010. sproveo jedan, a 2011. osam infrastrukturnih projekata. Vlada Kosova plaća usluge vatrogasne službe, uličnog osvetljenja, prikupljanje otpada, ogreva i održavanje škola u severnoj Mitrovici. Sve ovo doprinosi stvaranju uslova u kojima će se održati izbori. Pun suverenitet Kosova ne može da bude talac šačice lokalnih političara na severu koji gledaju unazad.

Na koji način se Ahtisarijev plan može nametnuti Srbima na severu kao jedina ponuda, ako oni ne prihvataju institucije samoproglašene kosovske države?

– Tu se ne radi o nametanju, nego o razumevanju. Pre svega, moja preporuka Srbima na severu Kosova je da bliže sagledaju šta Ahtisarijev plan može da im ponudi, jer već sadrži važne odredbe i garancije za srpsku zajednicu. Plan je realan i sprovodljiv za sever, u istoj meri koliko i za svaki drugi deo Kosova. Koristi decentralizacije već sada se vide na jugu – u novoformiranim opštinama sa srpskom većinom. Ona im pruža delotvorno oruđe za upravljanje sopstvenim životima, da se osećaju bezbednije i da održavaju dobre odnose s drugim zajednicama. Ali, pred Vladom Kosova ima još posla koji treba da obavi. Situacija na severu se ne tiče samo reda i zakona. Čini mi se da postoji potreba za hitnim političkim dijalogom unutar Kosova, uključujući i razgovor Srba sa severa i vlade.

Kako komentarišete predlog predsednika Srbije Tadića o četiri tačke za rešavanje kosovskog problema?

– Tačno je da smo saglasni sa nekim od predloga koje je dao predsednik Tadić. Želeli bismo da vidimo više detalja. Elementi predloga predsednika Tadića mogli bi da budu saglasni sa nacrtom Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa (SPRS). Na kraju, na Vladi Kosova je da radi sa svojim građanima na severu na uspostavljanju funkcionalnog modela lokalne samouprave, koji će povratiti njihovo poverenje i dati im puno priznanje njihovog identiteta, unutar održive i suverene Republike Kosovo.

Da li se za dijalog Beograda i Prištine može reći da je deo procesa sprovođenja Ahtisarijevog plana, kojim je predviđena saradnja dve strane na rešavanju određenih konkretnih pitanja?

– Dijalog između dve zemlje pomoći će da se uspostave dobrosusedski odnosi uz međusobno poštovanje, promovisaće bližu regionalnu saradnju i unaprediće evropsku perspektivu i Kosova i Srbije. Pozdravljam postignute dogovore između Prištine i Beograda i čestitam obema stranama na konstruktivnom pristupu. Iskreno se nadam da će budući dijalog obuhvatiti dodatne oblasti i da će nastaviti da pruža praktične koristi građanima.

Srpski glasovi potrebni za promenu Ustava

Da li vas brine to što srpski poslanici nisu podržali Rezoluciju Skupštine Kosova o okončanju nadgledane nezavisnosti, za koju ste vi rekli da je „važan korak u postizanju nacionalnog cilja“?

– Pozdravljam dosadašnje zalaganje srpskih poslanika u procesu sprovođenja SPRS. Oni su važan igrač u ovom procesu i u potpunosti verujem u jedinstvo među ljudima, političkim snagama i njihovim liderima u našem približavanju okončanju nadgledane nezavisnosti i zatvaranju Kancelarije međunarodnog predstavnika. Za usvajanje ustavnih amandmana biće potrebni glasovi Srba i ostalih manjina. Zato srpski poslanici imaju uticajnu ulogu u ovom procesu.

Verska prava po Martiju Ahtisariju

Da li najavljena izmena Zakona o verskim slobodama ukida prava i autonomiju SPC, koji su joj dati Ahtisarijevim planom jer se, između ostalog, traži njena registracija na KiM?

– Kancelarija međunarodnog civilnog predstavnika prati proces izmene i dopune Zakona o verskim slobodama, uključujući amandmane koji regulišu registraciju verskih zajednica na Kosovu. To će osigurati da svi amandmani budu u skladu sa SPRS i da ne krše prava zagarantovana Aneksom 5 Ahtisarijevog plana.

Vaša kancelarija se dosta angažovala u vezi sa zakonskim predlozima o Prizrenu i Velikoj Hoču. Kakva su Vam iskustva u saradnji sa SPC, koja je vlasnik većine objekata koji se tiču ovih zakona?

– Naša kancelarija je imala savetodavnu ulogu tokom izrade zakona o istorijskom centru Prizrena i Velikoj Hoči. Imali smo dobru saradnju sa različitim akterima uključenim u ovom procesu, uključujući i sa predstavnicima SPC.