Foto: Rusko-sprski humanitarni centarGrađani i institucije u Srbiji morali bi da znaju šta se radi u Srpsko- ruskom humanitarnom centru u Nišu, ko to finansira i kako njegovo postojanje utiče na položaj naše zemlje u međunarodnoj zajednici, a u zavisnosti od tih odgovora biće jasno šta nam je činiti, kažu sagovornici Danasa povodom inicijative da SRHC bude ukinut.
Poslaničke grupe Pokret slobodnih građana (PSG), Stranka demokratske akcije (SDA) Sandžaka, Partija za demokratsko delovanje i Zeleno-levi front (ZLF) podneli su 25. decembra Skupštini Srbije predlog Zakona o stavljanju van snage sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju SRHC.
„Dosadašnje delovanje ovog centra bilo je povezano sa brojnim spornim pitanjima kako u pogledu transparentnosti rada i njegovog finansiranja, tako i u pogledu upitne političke i bezbednosne uloge u našoj zemlji i regionu“, navele su te poslaničke grupe.
Podnosioci predloga su još kazali da bi stavljanje van snage tog zakona „otklonilo sve sumnje“ i omogućilo „uspostavljanje suvereniteta“ države Srbije, a olakšalo bi i njen evropski put, jer je, kako su naveli, taj humanitarni centar bio tema brojnih izveštaja Evropske komisije i drugih relevantnih institucija Evropske unije.
„Domaći i međunarodni eksperti su više puta upozoravali da ovakvi centri mogu da budu zloupotrebljeni za obaveštajni rad i političku destabilizaciju, naročito imajući u vidu da se isti nalazi u blizini važnih strateških lokacija. Sumnju su dodatno pojačavale inicijative da se ovom centru i njihovom osoblju dodeli diplomatski status i imunitet, što nije uobičajena praksa kada je reč o humanitarnim misijama“, dodali su oni.
Perić (Ruska stranka): Ne mogu da verujem da neko hoće da zatvori Humanitarni centar
Tihomir Perić, predsednik Ruske stranke u Nišu, kaže da „nije čuo“ za poslaničku inicijativu da se ukine SRHC, ali da je protiv takvog i sličnih predloga.
Perić se ne protivi tome da podaci o radu SRHC budu transparentni, ali je uveren da je ovaj Centar „isključivo humanitarni“.
„Ne mogu da poverujem da neko hoće da zatvori Humanitarni centar. To svakako ne dolazi u obzir. Ovaj Centar je do sada intervenisao u brojnim slučajevima kada je njegova pomoć bila potrebna, pomagao je našim građanima, radio je obuke, ima divnu saradnju sa Gradom Nišom“, kaže Perić, koji je i pomoćnik gradonačelnika Niša.
On kaže da „zna te ljude“ u SRHC, išao je tamo i „već na prvi pogled je jasno da je reč o Humanitarnom centru- tu su čamci i druga oprema“.
„Ne bih imao ništa protiv ni da se otvori američki humanitarni centar, koji će na ovaj način pomagati ljudima. A naravno da sam protiv toga da se u Nišu i Srbiji formira nekakav špijunski centar, pa bilo da je on ruski ili američki“, kaže Perić.
Dr Milić (Klub srpsko- američkog prijateljstva): Centar donosi Srbiji neverovatnu političku štetu i ogroman bezbednosni rizik
Dr Dragan Milić, predsednik Kluba srpsko- američkog prijateljstva, međutim, kaže da je SRHC od samog formiranja, u aprilu 2012. godine, postao „predmet brojnih kontroverzi koji su Srbiji više naneli štete nego koristi“.
U vezi sa tim Centrom postoje tri ključna pitanja- razlog njegovog postojanja, političke posledice i bezbednosni rizici, dodaje.
Dr Milić kaže da je RSHC inicijalno trebao da služi u borbi protiv požara, poplava i elementarnih katastrofa, ali da smo svedoci da on tu namenu nije imao.
Nije intervenisao, kaže, ni kada su bili veliki požari u okolini Niša, niti kada je, na primer, goreo krov hotela “Partizan” u Niškoj Banji.
„Ali, najvažnije u vezi sa ovim Centrom je političko pitanje- on je Srbiji naneo neverovatnu štetu i apsolutno nas svrstao u retke zemlje u Evropi koje imaju saradnju sa Rusijom u vreme njene brutalne agresije na Ukrajinu. Srbija umnogome podseća na onog magarca koji ne može da se opredeli za jedan od dva plasta sena, zbog čega na kraju strada. Neinteligentno, nezrelo i neodgovorno, rizikujući budućnost naroda i države, forsira se narativ nekakve neutralnosti kao strateškog izbora ili srpski rečeno ’ni jare ni pare’. Umesto da Srbija zauzme jasan stav i strateški pravac ka Evropskoj uniji, vlast licemerno uzima ogromne pare iz EU fondova, a stalno politički ’trguje’ sa Istokom. Srbija geografski i kulturološki jeste Evropa a ne Evroazija, i više od 70 odsto trgovinske razmene ima sa EU. Vreme je da napravi strateški izbor. A on je jedan jedini- EU“, kaže on.
On dodaje da su i bezbednosni rizici vezani za SRHC veliki problem.
„Bezbedonosni rizici su ogromni i mogu ozbiljno da ugroze suštinske nacionalne interese naše otadžbine jer gotovo sve zemlje u našem okruženju su deo jednog vojnog bloka- sa izuzetkom Bosne i Hercegovine, koja će se uskoro ipak pridružiti evropskom konceptu, ostavljajući Srbiju kao jedino ostrvo nestabilnosti u Evropi. Rusija već četiri godine ne može da odnese pobedu nad Ukrajinom, sa kojom se graniči, pa kako neko može uopšte da zamisli da Rusija može pomoći Srbiji u nekom mogućem konfliktu sa Zapadom? Kako će doturiti oružje? Preko kog koridora? Upotrebiće nuklearno oružje zarad ‘braće’ Srba? Neće, kao što to nisu uradili ni 1999 godine, jer Srbija nikada nije bila strateški ruski interes“, kaže dr Milić, koji je i predsednik istoimene grupe građana i Pokreta za decentralitaciju Srbije.
Sašek Radulović (sociološkinja i novinarka): Potreban je razum, a ne stereotip da su Rusi naša braća
Olivera Sašek Radulović, sociološkinja i novinarka, međutim, ocenjuje da je najveći problem u vezi sa SRHC- transparentnost u radu.
„Građani i institucije morali bi da znaju šta se tamo radi, jednako i ko to finansira. Umesto toga mi u Nišu vezano za ovaj Centar imamo višegodišnju omertu. Šta onda može da se pomisli kada vas u gluvo doba noći probudi zaglušujuća buka ’Antonova‘ iznad Niša, a tog leta zvanično nema na Flight radaru? Svašta, jer javnost redovno ostane uskraćena za informaciju zašto je najveći ruski avion sleteo na niški aerodrom i sa kojim teretom“, kaže ona.
Prema njenom mišljenju, potrebno je pokrenuti javni dijalog o učincima Centra za prethodnih 13 godina.
„Koliko pomoći je od njih došlo kod poplava, požara, dakle u vanrednim situacijama kojih je bilo? Verujem da postoje objektivni, merljivi podaci koji bi mogli da daju jasnu sliku o toj pomoći. U zavisnosti od toga kolika je ona bila, treba razmisliti da li nam rad takvog Centra treba, ili ne. Posebno u svetlu činjenice u kojoj meri građani Srbije finansiraju njihov rad, jer koliko znam, o tome se ćuti“, kaže.
Sašek Radulović dodaje da treba uraditi i procenu o tome koliko postojanje Ruskog centra u Nišu utiče na spoljnopolitički položaj Srbije, pre svega na njene odnose sa EU.
„I kada se Centar sagleda iz ovih uglova, mislim da neće biti teško izvući zaključak zasnovan na zdravom razumu, a ne na stereotipu da su nam Rusi braća“, zaključuje ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
