Rasim Ljajić , Mionica aktivisti, fejsbuk- Uroš KandićSocijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića izaći će samostalno na lokalne izbore u Mionici, koji će biti održani 30. novembra ove godine. Na ovaj korak odlučili su se nakon što ih je dugogodišnji partner u vlasti, Srpska napredna stranka, izostavila iz koalicije za izbore u Mionici. Sagovornici Danasa smatraju da je to logičan sled događaja nakon Ljajićeve osude upada privatnog obezbeđenja na Državni univerzitet u Sandžaku tokom avgusta, ali i Vučićeve poruke koalicionim partnerima da mogu da idu, ako im se ne sviđa.
*Sukob koalicionih partnera zbog upada policije na državni fakultet u Novom Pazaru
Izbornu listu „Aleksandar Vučić – Najbolje za Mionicu“ , da podsetimo, čine SNS, Socijalistička partija Srbije, Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda i Srpska radikalna stranka, ali ne i SDPS.
Izostavljanje Ljajićeve stranke sa liste igrom slučaja došlo je nakon nedavnih čarki koalicionih partnera oko incidenata u Novom Pazaru i upada policije na državni fakultet.
Osim što je tada osudio upad privatnog obezbeđenja na Državni univerzitet u Sandžaku, Ljajić je zatražio tada i hitan sastanak sa partnerima iz vlasti, ocenivši pri tom da je njegova stranka zbog jednog krajnje umerenog, racionalnog i pragmatičnog stava sve vreme izložena napadima iz opozicionog korpusa, ali i od strane koalicionih partnera“.
A napada koalicionih partnera bilo je itekako, pa je čak i predsednik države, Aleksandar Vučić poručio Ljajiću, ali i ilideru SPP Usame Zukorliću, da mogu da idi iz koalicije, ako im se ne sviđa.
„Mogu slobodno da odu ako im se ide, razgovaraćemo rećićemo šta im zameramo, pa ako im se sviđa sviđa, ako im se ne sviđa… inače imamo većinu i bez njih“, rekao je tada Vučić.
Osim Vučića i lider Srpske napredne stranke Miloš Vučević udario je po Ljajiću, navodeći da on „pokušava sebe da prikaže kao žrtvu“ i da „taktizira da se ne bi zamerio navijačima fudbalskog kluba“. Da se obračunaju sa Ljajićem početkom avgusta, potrudili su se i režimski mediji.
Uprkos jasnoj poruci da može slobodno da ide iz koalicije, SDPS nije otišao ni iz jedne vlasti, od lokala do republike, a nije poznato ni da li je nakon avgustovskih dramatičnih događaja u Novom Pazaru došlo do sastanka koji je Ljajić tražio sa rukovodstvom SNS-a.
Čini se da se epilog svađe koalicionih partnera sada može čitati iz odluke SNS da izostavi SDPS sa izborne liste za Mioncu.
*SDPS obavestio koalicione partnere da na izbore ide samostalno
„Naše partnere iz SNS obavestili smo da ćemo samostalno izaći na izbore u Mionici, s obzirom da su oni prethodno već napravili koaliciju sa drugim strankama. Za Negotin čekamo stav našeg lokalnog odbora, jer od toga i zavisi da li ćemo i tu samostalno izaći“, pojašnjava Ljajić za Danas, ne iznoseći detalje ko je prvi u koaliciji napravio otklon.
Prema njegovim rečima SDPS ima dosta dobar odbor u Mionici i odličnog predsednika, koji će biti i nosilac liste. Lista će se zvati: Socijaldemokrstska partija Srbije-Marko Zeman.
„Radi se o poznatom lokalnom privredniku i sportskom radniku. Lista će biti sastavljena od mladih ljudi, većina se uopšte nije bavila politikom, niti su bili članovi političkih stranaka“, pojasnio je lider SDPS..
*Logičan odgovor na ponašanje SNS-a.
Dragomir Anđelković, politički analitičar smatra da je odluka SDPS da samostalno izađe na izbore u Mionici logičan odgovor na ponašanje SNS-a.
“ To je tiho distanciranje, uz izbegavanje otvorene konfrontacije, ali i uz trasiranje puta za potencijalno celovit samostalan nastup u budućnosti. U tom ključu ima smisla posmatrati i ono što se dešava u vezi sa predstojećim lokalnim izborima u Mionici“, kaže Anđelković.
On podseća da je Ljajić političar čiji koreni su u tzv. manjinskoj sredini, ali koji se integrisao u mejnstrim političke procese na republičkom nivou, gde mu je već duže vreme težište delovanja.
“ Polazeći od takvog manjinsko-opštenacionalnog pozicioniranja, kako ne bi ugrozio lokalne interese zajednice u okviru koje je započeo političko delovanje, Ljajić je morao da vodi računa o odnosima sa onima koji imaju dominantnu ulogu na nivou čitave države. Opet, i centri moći u Beogradu prepoznali su korist od saradnje sa njim, jer u okolnostima kada su zemlja i region neretko opterećeni međunacionalnim tenzijama, i zbog unutrašnje stabilnosti, ali i imidža u svetu“, navodi Anđelković.
Objašnjava da je važno bilo da se podrži politička klima koja pogoduje uključivanju manjinskih grupa u partijske, ideološke i druge društveno-političke procese na nivou čitave Srbije, a ne samo njihovo izdvojeno delovanje u kontekstu zadovoljavanja lokalnih potreba.
„Ljajić je tu u pozitivnom smislu otišao najdalje“, napominje politički analitičar.
On dodaje da je interes svake vlasti posle 5. oktobra 2000. godine bio je da gradi odnose sa umerenim političarem manjinske provenijencije kao što je Ljajić, kao što je i njegov interes bio da ima uticaj u Beogradu, što je sve dobro za državu u celini.
„No, svojim dvostruko agresivnim pristupom Vučić je, kao i mnogo toga drugog, takvu ravnotežu poremetio. Prvo, stvaranjem klime ekstremne netolerancije i gaženjem svih mogućih demokratskih vrednosti, indirektno gurao od sebe i one koji sa njim pragmatično sarađuju ali zastupaju mnogo odmereniji pristup politici“, navodi Anđelković.
Prema njegovim rečima Vučić je ucenama i pritiscima na manjinske strake da prate njegov opskurni kurs, ugrozio i njihove vitalne interese.
„Sve to se projektovalo i na Novi Pazar i Ljajićeve manjinske partnere iz tog grada i njegovog okruženja, ali i na njegovu Socijaldemokratsku partiju Srbije. Logično je da je odgovor na takvo ponašanje SNS-a, tiho distanciranje, uz izbegavanje otvorene konfrontacije, ali i uz trasiranje puta za potencijalno celovit samostalan nastup u budućnosti“, zaključuje Anđelković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
