Zašto je skrajnut premijer Đuro Macut i ko je izvrgao ruglu najvišu političku funkciju u državi?

Gde – gde iskoči neka njegova izjava, baš kada je neophodno da se čuje glas premijera. A i tada je ona u pisanom obliku, čini se, sročena negde, u nekom kabinetu.

Tako je bilo nedavno kada su počele blokade ulica i trgova. Oglasio se premijer kratkom izjavom za medije i to nazvao vandalizmom.

„Ono što je, nažalost, situacija, da trenutno imamo te delove blokada u Beogradu, koje su možda rukovođene studentima, možda nisu, u svakom slučaju ovo sad veoma liči na nešto drugo što nije vezano zapravo sa tim procesom, nego predstavlja jedan klasičan vandalizam, oblik nečega što nije poželjno da se dešava u razvijenim društvima – rekao je Macut.

Doduše u par navrata, takođe iza zatvorenih vrata, pregovarao je sa rektorom beogradskog univerziteta Vladanom Đokićem. I opet kroz saopštenje izrazio je nadu da će biti nađeno rešenje i zajednički jezik za sve što je vezano za visoko obrazovanje, kako bi se ušlo u novu akademsku godinu u mirnom tonu i sa nadama da će nove generacije biti uspešne u završetku iduće akademske godine.

*Samo zvanična saopštenja

Nije se, međutim, oglasio oko prebijanja studenata i građana, a onomad kada su buknuli požari širom Srbije nije otišao na teren, kako se to očekuje od prvog čoveka izvršne vlasti. Umesto njega u izgorela sela stigao je predsednik Srbije, u čijoj nadležnosti to i nije po Ustavu.

Tek sutradan, nakon što su sve kamere zabeležile dolazak Vučića u izgorele sela i nakon njegovih obećanja da će država pomoći, Macut je izašao ponovo sa saopštenjem.

„Izražavam posebnu zahvalnost svima koji su rizikovali svoje živote u odbrani drugih, a povređenim pripadnicima službi i građanima želim brz i potpun oporavak. Posebno je ohrabrujuće to što, uprkos velikom broju intervencija i velikoj šteti, nije bilo ljudskih žrtava“, rekao je Macut ,a usput je prebrojao broj vatrogasaca, vatrogasnih kola i policajaca koji su učestvovali u gašenju požara.

Ni kada je pala kiša i ugašena sva žarišta premijer nije obišao najugroženije delove. Umesto toga prisustvovao je sednici kriznog štaba za vanredne situacije i kao da daje lekarsku dijagnozu konstatovao je važnost prevencije.

Pitanje koje se nameće je da li je aktuleni predsednik Vlade svesno pristao da bude nevidljiv, ili ga je neko namerno skrajnuo i marginalizovao. Tek utisak je da je premijer tih, neharizmatičan i nezainteresovan. A kako navode sagovornici Danasa priča o premijeru Macutu i njegovoj političkoj karijeri možda najbolje i veoma plastično odslikava način Vučićeve vladavine nad Srbijom.

*Nije Macut Ana, da Vučića zove šefe

„To je sistem bez sistema, u kom sve diše i funkcioniše (ili, bolje reći, ne funkcioniše) u ritmu volje, tačnije, hira sve nervoznijeg i sve neuračunljivijeg apsolutnog gospodara“, kaže za Danas Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli.

Drugim rečima, kako napominje, ne zna se da li je veći apsurd bilo Macutovo postavljenje za premijera, ili pak njegovo aktuelno skrajnjivanje i totalna marginalizacija, čime se, i jednim i drugim, ponovo izvrgava ruglu najviša politička funkcija u državi.

„On je stavljen na čelo vlade u trenutku najveće krize i najvećeg iskušenja od dolaska naprednjačke vlasti, u cilju kupovine vremena i sa praktično jednim jedinim zadatkom da kako-tako amortizuje i otupi talas studentskih protesta i građanske pobune. Politički anoniman, tih i neharizmatičan, Macut je za tu „anestetizirajuću“ svrhu, kao i za predstojeće pregovore sa rektorom i profesorima, bio mnogo pogodniji od SNS barona, opterećenih različitim aferama i repovima. Mada je tik pred sam izbor i njemu lansirana afera sa stanom, čisto da se ne uznese i ne uzleti previše“, dodaje Vukadinović.

Prema njegovim rečima pomalo paradoksalno, Macut u tom smislu jeste poslužio svrsi svog izbora, ali je nastao, odnosno ostao problem što sada ni Vučić, ni SNS ne znaju tačno šta bi dalje sa njim, a čini se da ne zna ni on sam šta bi sa sobom.

„Da bude „nova“ Ana Brnabić verovatno ipak neće hteti. Ni da Vučića javno zove „šefe“. A čak i kada bi hteo, Ana može biti samo jedna. A plus su tu i Vučević i Gašić sa svojim ambicijama“, napominje Vukadinović.

*Vučićev sistem ne dopušta nikome da baci senku na tzv. vrhovnog vođu

Da se od politički anonimnog premijera Macuta nije više očekivalo, nego da bude tih i neprimetan u državi u kojoj je jedan čovek uzurpirao svu vlast, smatra i Dragomir Anđelković, politički analitičar. U takvoj državi čak i funkcioneri SNS ,a nekmoli premijer Macut imaju samo onoliko moći koliko im Vučić delegira.

„Svi koji imaju neku poziciju, uključujući i premijera, samo su više, ili visoko rangirane sluge postmodernog diktatora Vučića. Otuda, nije ni čudo što je Macut uglavnom neprimetan. Dobio je naređenje da se tako ponaša, a i da želi da bude primetniji, pitanje je da li bi to mogao da postigne. Prvo, Vučićev sistem ne dopušta nikome da baci senku na tzv. vrhovnog vođu. Drugo, čak i kada bi mu u nekom trenutku bilo naloženo da se aktivira, jer to odgovara Vučiću, pitanje je da li bi Macut za to imao kapacitet“, smatra Anđelković.

Prema njegovim rečima sve one osobine koje su potrebne da bi lažni car Srbije nekoga izabrao za svog prvorazrednog izvršioca, uglavnom ne idu ruku pod ruku sa potrebnim sposobnostima da se izbije u prvi plan.

*Macut je mimo Ustava predao svoje ustavne nadležnosti u, Ustavom, nenadležne ruke

Izborom premijera koji ni o čemu ne odlučuje, koji beži od novinara, krije se od sopstvene senke i komunicira saopštenjima i sve poluge koje po Ustavu pripadaju izvršnoj vlasti prepušta jednom čoveku, koji nije nadležan, dokazano je, kako kažu sagovornici Danasa, da Srbiji ne trebaju ni vlada. Ne trebaju ni predsednik vlade, pa skoro ni najveći broj ministara.

„Tu je jedan jedini čovek , Aleksandar Vučić. On je sve i svja, a Srbija je unikum, kojoj zaista nema ravnog u svetu. I sve to uprkos činjenici da Srbija nije ni predsednička, ni srednjevekovna despotija, nego ustavno prilično korektno skrojena evropska republika“, kaže za Danas Srećko Đukić , politički analitičar i bivši ambasador.

On napominje da je aktuelni predsednik vlade do kraja obesmislio tu najvažniju državnu dužnost, utvrđenu Ustavom.

„Ne meša se u svoj posao. Mimo Ustava predao je svoje ustavne nadležnosti u, Ustavom, nenadležne ruke. On za tako nešto nema ovlašćenja. A za dužnost na kojoj se nalazi, a ne obavlja je, gospodin Macut mora da zna da snosi odgovornost. Faktički, mi od ustavom uređene Republike imamo kreaturu, monstruma, nešto što moderna istorija države i prava ne poznaje“, objašnjava Đukić.

Ako neko misli, kako kaže, da je država igračka i da se sa njom može igrati kako kome padne na pamet, van Ustava, grdno se vara. Sve će to jednog dana doći na naplatu.

„Ali ceh bi trebalo da plate oni koji se godinama ponašaju izvan ustavnih nadležnosti. To je još jedna od determinanta sveopste srpske krize duge eto četrdeset godina“, navodi Đukić.

*Ani Brnabić i Milošu Vučeviću je bar bilo dozvoljeno da u javnosti glume predsednika Vlade, Macutu ni to

Sagovornici Danasa podsećaju da iako i prethodni premijeri nisu imali nikakvu moć funkcije na kojoj su, Ani Brnabić i Milošu Vučeviću bilo je makar dozvoljeno da u javnosti glume predsednike Vlade.

Đuru Macutu je i to zabranjeno. Tako građani Srbije, osim što su od premijera čuli da mu je bilo „zadovoljstvo da učestvuje na sahrani pape“ i dalje ne znaju niti jedan njegov stav o najvažnijim političkim i društvenim pitanjima.

„Sada je već svima jasno da je premijeru Macutu zabranjeno da gostuje na RTS-u i režimskim medijima, pa gostuje na ruskim medijima koji ga obožavaju. Ipak, to ga neće osloboditi odgovornosti, jer i takav deo naprednjačkog režima kontinuirano uništava Srbiju“, kaže Branko Miljuš, poslanik Stranke slobode i pravde.

On napominje da se priroda tog režima najbolje vidi iz činjenice da lokalni naprednjaci drže vatrogasna kola parkirana ispred svog dvorišta, dok komšijama gore kuće. Za to vreme po gradovima Srbije hapse se studenti, srednjoškolci i njihovi profesori, građane na ulicama prebijaju civili koji za sebe tvrde da su policija, a odbijaju da pokažu službenu legitimaciju.

„Svima u Srbiji treba da bude jasno da dok god je na vlasti Aleksandar Vučić, neće biti mesta ni za premijera, ni za ministre, ni za doktore, ni za policiju, ni za dekane… Samo za njega i njegove lojaliste poput Vučevića koga planira da vrati u premijersku fotelju“, zaključuje Miljuš.

Da li je premijeru Macutu zaista zabranjeno da govori, ili je on svesno pristao da njegova funkcija, a i on sam budu poniženi i skrajnuti, kako kažu naši sagovornici, teško je sada zaključiti. Naročito kada premijer izbegava bilo kakav susret sa novinarima. Tek utisak je da je Đuro Macut poslužio svrsi u teškom političkom trenutku i da je sada i za njega, i one koji su odlučili o njegovom postavljenju bolje da u tišini, daleko od javnosti, krcka svoj mandat i uživa u funkciji koja nosi i značajne privilegije i ne pita se ništa. Pitanje za SNS i Vučića je da li im ovakav premijer odgovara.