Zašto vladajući SPO nudi da bude posrednik u rešavanju krize u Srbiji: Došli smo do pat pozicije u kojoj je dijalog neophodan, tvrdi Cvetković

Ovako za Danas Aleksandar Cvetković, predsednik Srpskog pokreta obnove, objašnjava zbog čega se SPO ponudio da bude posrednik u dijalogu između različitih političkih opcija kako bi se izašlo iz duboke krize.

Na pitanje kako SPO kao deo vladajuće većine može uopšte da bude posrednik i dijalogu, Cvetković odgovara da je SPO tokom svog postojanja bio deo različitih koalicija, izbornih ili postizbornih. Svako učešće SPO u koalicionim vladama od 1998. godine do danas bilo je zasnovano na želji za ubrzanom evropeizacijom Srbije. Svako opoziciono delovanje SPO, bilo je usmereno na nacionalno otrežnjenje i unapređenje srpske državne i duhovne pozicije.

SPO smatra da treba podržati pravo svih, pa  i studenta na političko mišljenje

„Ovo sam napisao i u svom pismu predsedniku SNS Milošu Vučeviću 26. decembra. Tom prilikom sam rekao i da većina članova Predsedništva SPO smatra da je potrebno podržati pravo svih, a pogotovo studentske populacije, na izražavanje svog političkog mišljenja. Njihov opozicioni stav nije stav simpatija prema nekoj opozicionoj političkoj stranci, ili nekom opozicionom lideru ponaosob.“

Upitan zbog čega je SPO do sada ćutao o padu nadstrešnice, protestima i krizi u kojoj se Srbija nalazi, a sada nudi pomoć na uspostavljanju dijaloga različitih političkih opcija, lider SPO odgovara da se na žalost u Srbiji već godinama glas SPO slabo čuje, a još manje razume i uvažava.

On podseća na svoju javnu reakciju u listu Politika od 8. novembra o padu nadstrešnice u Novom Sadu, što je bilo pre početka studentskih i građanskih protesta.

Poskidati kape i ćutati

„U toj reakciji je navedeno da ova nesreća mora da bude prekretnica i da izazove pravovremenu i pravilnu reakciju sistema. Institucije pravosuđa moraju da utvrde postoji li krivica, postoje li odgovorni i kolika je pravedna kazna za bol porodica koje, umesto slava i slavlja, spremaju sahrane najmilijih. Političke institucije će možda utvrditi najodgovornije pojedince i smeniti ih, zameniti, premestiti na neke druge pozicije. Ali, čega nema u Srbiji? Nema pristojnosti onih ljudi koji bi na ovakvu vest reagovali sami. Takođe, moja osnovna poruka tog dana je bila podsećanje na tekst Vuka Draškovića iz 1991. o padu Vukovara „Poskidati kape i ćutati“. Sećajući se tog teksta tada sam napisao, a i sada, evo, ponavljam – ovo je ispit zrelosti za sve, za javno mnjenje, za opozicionu javnost, za urednike informativnih programa. Pa i svakog građanina na egzibicionističkim društvenim mrežama. A na tom ispitu kao da uporno i namerno padamo. Jer, ponekad je dovoljno poskidati kape i ćutati“, objašnjava Cvetković.

Dodaje da se nada da se iz ovog odgovora može da vidi stranački stav o studentskim zahtevima i protestima.

Ovi protesti su, eto, kaže, „pokazali i meni i svima ostalima da su naši studenti isti kao i studenti iz cele Evrope, od Milana do Danske“.

 Vučeviću sam rekao da su studentski zahtevi kritički, a ne neprijateljski

Na pitanje da li se SPO već obratio nekoj od strana koje hoće da uvede u dijalog, predsednik SPO odgovara da je pre mesec i po sam u ime SPO, premijeru Vučeviću, izneo mišljenje SPO da je studentsko neslaganje sa mnogim potezima vlasti kritičko, ne i neprijateljsko.

Izneo je, kaže, mišljenje i da je studentsko nezadovoljstvo rezultat osetnog odsustva odgovornosti i pravde kao i vidljivih propusta u sistemu u kome žive i u kome svi živimo.

„I tada smo izgovorili rečenicu – SPO zato podržava pravo studenata na protest. Da li su ovo dovoljni razlozi da budemo most između „strana u sukobu“ ne znam, ali, svima treba da bude jasno da ne postoji za Srbiju istorijski trenutak u kome SPO neće biti aktivni učesnik onoliko koliko može i koliko ume u tom trenutku“, napominje naš sagovornik.

Na pitanje u čemu bi SPO to trebalo da posreduje i između koga, Cvetković odgovara da je Predsedništvo SPO 1. februara u Novom Sadu podržalo najavu formiranja radnih grupa Beogradskog univerziteta koje bi ocenile sprovođenje studentskih zahteva. Po objavljivanju vesti o stvaranju takvih tela, kako kaže , SPO je ponovo javno reagovao i podržao taj korak odgovornih ljudi sa Univerziteta.

„Što se pomenutog posredovanja tiče, mislim da svaki građanin oseća da smo došli do jedne pat pozicije u kojoj je, po mišljenju nas iz SPO, problem toliko dubok i kompleksan da je neophodno pokrenuti razgovor političkih subjekata. Dakle, odgovorni političari moraju da ponude rešenja, da saopšte svoje vizije, svoje programe. Bilo da dolaze sa političkih pozicija vlasti, bilo iz opozicije. SPO poziva na taj i takav dijalog. Želimo da se građanima ponudi modifikacija izbornog sistema. Da se usklade medijska pravila ponašanja i da se efikasno i brzo sankcioniše svaki prekršaj tako usaglašenih pravila“, napominje naš sagvornik.

Da se odmaknemo od onih grupacija koje hoće da nas vrate u pretpolitičko doba

Dodaje da SPO želi da se odmaknemo od cilja nekih nevidljivih, a sveprisutnih grupacija koje pokušavaju da nas vrate u pretpolitičko doba.

„Da nam unište 35 godina višestranačkog sistema u Srbiji. Dakle, pozivamo na ozdravljenje i obnovu nacije. Ovaj državotvorni pokret koji je formiran zahtevima studenata – da svako radi svoj posao, da svako odgovara za svoj propust, da se kazne nasilnici, a puste politički protivnici jesu zahtevi koje smo kao opozicija Miloševiću istakli početkom devedesetih. Deluje da nismo daleko odmakli u ostvarenju tih zahteva, zar ne“, napominje lider SPO.

Prema njegovim rečima, dijalog o kome mi govorimo nije dijalog studenata sa vlašću, niti rektorskog kolegijuma sa vlašću. Ne mislimo, kaže, da su to strane koje treba da vode dijalog, odnosno da su to „strane u sukobu“. Na kraju krajeva, to je suštinski već i saopšteno u odgovorima i studenata i proširenog rektorskog kolegijuma na pozive nosilaca političke vlasti na razgovor.

Na pitanje nudi li SPO neko pomirljivo rešenje, Cvetković odgovara pitanjem – ko uopšte treba da se pomiri i ko je u Srbiji u svađi i sa kim?

„Kada se društvo nađe u krizi rešenja moraju da ponude najbolji u tom društvu. Kada se, na primer, obrazovanje našlo u problemu svi smo morali da poslušamo ljude iz prosvete i da im pomognemo da reše probleme. Niko nije, međutim, čuo SPO kada smo krajem prošle godine rekli da nagli završetak polugodišta neće smiriti strasti u tom delu našeg društva. Na žalost, bili smo u pravu i sad se roditelji pitaju šta će biti sa maturom, sa prijemnim ispitima, hoće li deca ići subotama u školu, koje škole rade, a koje ne rade, idu li učenici na dva ili tri časa dnevno, koliko traju časovi“, kaže Cvetković.

Dodaje da je isto i kada se politički sistem nađe u krizi, ne bi trebalo da glumimo nojeve i pretvaramo se da te krize nema. Neophodno je da političke elite daju rešenja za takav problem. Jednostavno je, u stvari. Svako neka, eto, radi svoj posao.

„Što se SPO tiče, mi i dalje vidimo i građanima nudimo rešenja za većinu višedecenijskih problema. Neophodno je otvaranje dosijea tajnih komunističkih službi od 1944. do današnjeg vremena. Uz odlučni juriš celokupnog društva ka ispunjenju savremenih standarda koji važe u evropskim državama. Skoro preko noći bismo uspeli da smanjimo korupciju, ili bar da uvedemo mehanizme koji bi bili osposobljeni da kažnjavaju odgovorne. Izmenjeni izborni sistem koji bi reformisao parlament, a kao krunu celog rešenja, SPO kao i 1990. godine preporučuje svima uvođenje jedne institucije koja bi, po nama, bolje izražavala nacionalno jedinstvo i garantovala sigurnost i ustavnu utemeljenost Srbije – umesto izabranih predsednika koji teže da postanu monarsi. Uspostavimo ustavnu parlamentarnu monarhiju. Šef države bi bio protokolarna funkcija. Dosta je revolucije koja teče, vreme je za konačnu kontrarevoluciju tj. zatvaranje svih otvorenih nacionalnih poglavlja. Bar tako mi mislimo, a na građanima je da urade šta misle da treba. Inteligencija nastaje kada razumemo kako nastaju problemi“, poručuje Aleksandar Cvetković.