Jesu li građani spremni za zbor, u koji ih studenti „guraju“?

Jedna od stvari koja može da pokrene angažman društava i unese novu nadu proces deliberacije. Ali ostaje da se vidi da li su građani vični direktnoj demokratiji, a pitanje je šta bi zbor zahtevao od opštine i šta ako opštinska vlast odbije sve zahteve.

Tako komentarišu sagovornici Danasa predlog studenata u blokadi da se građani organizuju u zborove.

Kako su studentu naveli u svom “Pismu narodu Srbije” sve što su uspeli da urade, uradili su zahvaljujući samoorganizovanju po principu neposredne demokratije i plenumskog zasedanja, u kojima se za razliku od predstavničke demokratije svako jednako pita i jednako je odgovoran za ono što ga se tiče.

Prema njihovom sudu predstavnička demokratija je neuspešna, te kažu –  šta su plenumi za studente, za građane su zborovi.

Sugerišu narodu da iskoriti član 21 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, član 2 Ustava i članove 67 i 69 Zakona o lokalnoj samoupravi, te se samoorganizuje.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Svi u blokade! (@sviublokade.fdu)

U postojećem centralizovanom sistemu i uz vlast koja je spremn na sve, pitanje je da li je ovo dobra i ostvariva ideja.

Srđan Prodanović, viši naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, smatra da je ovo dobra ideja.

– Zato što već duže vreme živimo u situaciji političke apatije i bezvoljnosti. U literaturi se pokazalo da je jedna od stvari koja može da pokrene angažman društava i unese novu nadu proces deliberacije. Odosno upoznavanja ljudi različitih pogleda na problme sa kojima se susrećemo, a koji mogu da se razreše u plodotvornoj debati – kaže on za Danas.

Prema njegovim rečima, mi imamo dugu tradiciju direkne demokratije i to nije samo socijalistička, već seže dalje od toga.

– To nije nikakav presedan. U okviru Ustava, kao što su studenti rekli, postoji prostor za to. Mislim da je jako važno da prestanemo da tragamo za megalomanskim političkim personama i da možda potražimo snagu u sebi i drugima i na talasu solidarnosti probamo da učinimo ovo društvo boljim i uzmemo sudbinu u svoje ruke. I s te strane mislim da je ta poruka jako važna – navodi Prodanović.

I dodaje da ova ideja dolazi s rizicima.

– Naravno da je implementcija teška i da zahteva posvećenost i bukvalno zavisi od angažmana i posvećenosti u svakom vremenskom preseku. Ali istvremo može da donese drugačiji kvalitet celom društvu. I konvenconalnim politikim akterima, partijama i svim drugim, može da donese i promene – smatra on.

Na pitnje da li vlast može da ignoriše stavove zborova i osnuje svoje zborove, odgovara da svaka institucija može da se korumpira ako neko poželi da je korumpira.

– Ono što je sad ideja je da svi mi koji verujemo u demokratske institucije, bile direktne ili predstavničke, znamo da iza predloga stoji ogromna društvena i politička energija i da ona mora da se prepozna. Naravno, moramo da se borimo i da ne dozvolimo onome ko to želi da podrije. Sve može da se organizuje i pretvori u svoju perverziju. Kao što smo videli da se mnogo nezavisnih institucija na kraju pretvorilo u otete institucije. Nema garanta. Ovo nije garant boljeg društva, već samo pokušaj i prostor nadanja iz kojeg svi možemo da naučimo – kaže naš sagovornik.

Konstatuje da su studenti rekli da u okvoru Ustava i Zakona o lokalnoj samoupravi postoji prostor da se ideja institucionalizuje i formalizuje, te da je to predlog vredan razmišljanja.

Upitan zašto bi jedinica lokalne samouprave kojom rukovodi SNS prihavtila bilo šta što zbor traži, odgovara da iz njihovog ugla ne mora.

– Ovde govorimo ne o administrativnom nego realnopolitilkom domenu. Ona bi morala da prihvati ako bi ogromna većina na tom zboru ljudi uložila ogroman napor da to artikuliše i da iznese jak argument. Dakle, ne bi mogli da ignorišu upravo tu političku energiju, kao što se sada slušaju zahtevi plenuma, koji nisu univerzalno prepoznata kategorija organizovanja – odgovara.

Na podsećanje da zahtevi studenta i plenuma nisu ispunjeni, kaže da nisu ispunjeni ali da komunikacija postoji.

– Nešto se tu otvara. Nije ćutanje i apsolutno ignorisanje. Postojala je uvek ta strategija vlasti da se nešto apsolutno ignoriše, kao da ne postiji ili se fingira. Sada je to malo teže izvesti jer svi mi, i studenti, verujemo u mogućnost direktnog organizovanja – navodi Prodanović.

Sociolog Jovo Bakić za Danas kaže da je studentskaa ideja oblik neposredne demokratije, te da ostaje da se vidi da li su građani tome vični.

Upitan šta on procenjuje, odgovara da je sumnjičav, ali da bi voleo da bude prijatno iznenađen.

– Režim će sve učiniti da ih sabotira. No, on je sve slabiji, njegova trulež je vidljiva golim okom – procenjuje Bakić.

Politikolog Mladen Mrdalj pak misli da to nije dobro rešenje. On za Danas navodi i razloge zašto to misli.

– Prvo, šta bi zbor zahtevao od opštine? Drugo, šta ako opštinska vlast odbije sve zahteve? Hoće li se ići na izbore (što studenti odbacuju) ili će se ići nasilno. Treće, ako se ide nasilno, jel bolje to razuđeno po opštinama ili skoncentrisano u Beogradu? Četvrto, ako se već organizuje na lokalu, onda je bolji put obavezujućeg lokalnog, opštinskog, referenduma, što su već primenili Kraljevčani, pa su doveli lokalni SNS u tako tešku situaciju da su ovi morali da traže uputstvo i podršku iz Beograda – nabraja Mrdalj.

On smatra da se opet udara u isti zid, “ako vlast ne poštuje zakon i vara na izborima, nikakvi zborovi ni referendumi neće pomoći, nasilje je jedini metod borbe”.

– Najbolji način da se nasilje minimizuje je da na ulici jedna strana toliko dominira da vojska i policija u njoj prepoznaju narod, pa da druga strana odustane. Ukoliko se ta većina uz to zasniva i na pravnoj legitimaciji (koju obavezujući referednum daje bolje nego zbor, jer vlast nema zakonsku obavezu da uvaži zahteve zbora građana), onda je vojsci i policiji još lakše da stanu na stranu naroda – zaključuje Mrdalj i konstatuje da jedino što vlast ne može da ignoriše je sila.