Koja zemlja je „dala zeleno svetlo“ za savez Hrvatske, Albanije i Kosova?

Velike sile nemaju ništa protiv saveza Hrvatske, Albanije i Kosova i nije toliko bitno na koju je zemlju predsednik Srbije mislio rekavši da je dala zeleno svetlo savezu, koliko to što je uperio prstom na ceo „zli Zapad“ obraćajući se svom biračkom telu, kažu sagovornici Danasa.

Predsednik države, Aleksandar Vučić, danima govori da “vojni savez” Hrvatske, Albanije i Kosova, predstavlja ozbiljnu pretnju po Srbiju, čiji će eventualni vojni napad Srbija preduprediti dodatnim naoružavanjem.

Vučić je, odgovarajući na pitanje zašto zapadne zemlje na to ćute, rekao da je neko morao da da zeleno svetlo za formiranje tog saveza.

„Niko od ta tri entiteta, dve države i jednog entiteta nikada ne bi tu odluku doneo samostalno. Neko je dao zeleno svetlo za to, a ne bih da vam govorim ko zato što čuvam Srbiju, zato što neću da napravim loše odnose sa velikom silom, važnom silom“, rekao je Vučić u petak u obraćanju novinarima u Minhenu.

Osim što deo javnosti, koji ga sluša i veruje mu, on plaši vojnim napadom, osim toga koja je to zemlja, postavlja se pitanje zašto, ako već priča o nekoj svetkoj sili ne kaže i njeno ime, ako je istina ono što govori, nego bira da ostane nedorečen pred građanima, pravdajući to njihovim interesom.

Nikola Lunić, konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti, za Danas kaže da je neodgovorno od strane političara u regionu podizati tenzije predstavljajući besadržajni papir kao vojni savez.

Stvarna opasnost jeste geopolitički vakuum na Zapadnom Balkanu

– Deklaracija o vojnoj saradnji između Hrvatske, Albanije i Kosova eksplicitno navodi da ona „ne stvara nikakve nove međunarodne ili međuvladine pravne obaveze između država, niti utiče na postojeće obaveze prema drugim državama“. Samim tim, ovakav aranžman – bez bezbednosnih obligacija, bez stvarne posvećenosti i bez jasno definisanih zajedničkih vrednosti – predstavlja tek fantazmagoriju lepih boja za jedan deo našeg regiona – navodi Lunić.

I dodaje da ono što predstavlja stvarnu opasnost jeste kreiranje geopolitičkog vakuuma na Zapadnom Balkanu, kojeg bi velike sile mogle zloupotrebiti.

– Nažalost, to je najvećim delom krivica Beograda jer svojom anemičnom politikom evropskih integracija, izbegavanjem potpunog usaglašavanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i neodrživim konceptom vojne neutralnosti nastavlja spoljnopolitičku ambivalentnost kojom prolongira regionalnu bezbednosnu i političku konsolidaciju, ostavljajući prostor za spoljne uticaje i nestabilnost – pojašnjava on.

Lunić smatra da, bez obzira na regionalne proksi-entitete i njihove partikularne interese, sve velike sile nastoje da u različitoj meri ostvare uticaj u našem regionu.

Srbija da napusti spoljnopolitičke zablude

– U tom kontekstu naročito je eksplicitan uticaj Turske, čija spoljna politika u velikoj meri sledi koncept Ahmeta Davutoglua, opisan u knjizi „Strateška dubina“. Prema toj doktrini, turski interesi na Balkanu ostvaruju se prioritetno kroz albanski faktor, ali ne i u strateškom partnerstvu sa Grčkom ili Srbijom. Sledeći takvu politiku, Ankara projektuje ne samo meku moć u regionu već i tvrdu (hard power), kroz blisku bilateralnu vojnu saradnju i investiranje u odbrambene industrije – objašnjava.

Prema njegovim rečima, eventualno proširenje ove trilateralne deklaracije o vojnoj saradnji na Tursku i Severnu Makedoniju predstavljalo bi bezbednosnu pretnju za Srbiju, koja bi u takvom scenariju bila prinuđena da pristupi vojnom savezu Grčke, Izraela i Kipra.

– Iako bi geografska nepovezanost bila otežavajući faktor za funkcionalnost takvog saveza, nema sumnje da bi bila obezbeđena i blagonaklonost SAD. Da bi se takav scenario izbegao, Srbija mora napustiti spoljnopolitičke zablude i posvećeno pristupiti procesu evropskih integracija, kako bi postala pouzdan saveznik u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi – sugeriše Lunić.

Dok Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, procenjuje za Danas da nije toliko bitno na koju je konkretno zemlju Vučić mislio već da je on praktično uperio prstom na ceo Zapad.

Nedorečenost otvara vrata za teorije zavera

– Vučić tako izbegava da se zameri konkretnoj zapadnoj državi ali ka svojim biračima opet komunicira poruku o „zlom Zapadu“. Slično je on to radio i sa insinuacijama da Zapad stoji iza pokušaja obojene revolucije u Srbiji – kaže Petrović.

I ukazuje na to da nedorečenost otvara vrata i za brojne teorije zavera koje režimski tabloidi i sveznajući analitičari ali i desničarski političari posle raspiruju.

– Taj pristup je za Vučića manje spoljnopolitički štetan, a ka unutra mu donosi poene jer preusmerava pažnju dela glasača od korupcije i krimonala ka ugroženosti Srbije. Ali taj prostup po Srbiju ima srednjoročno i dugoročno veoma štetne posledice, jer se ne stvara animozitet građana prema jednoj državi već ka celokupnom Zapadu uključujući i EU, kao i ka vrednostima koje se vezuju za Zapad poput demokratije i vladavine prava – navodi Petrović.

Slično misli i osnivač Evroatlantskog saveta Srbije, Dragan Šormaz.
On za Danas kaže da je ovo klasičan KGB narativ.

Neka jednom pokaže hrabrost i kaže: „USA, Nemačka, Turska…“

– U vreme SFRJ je to čak bio i javan, svakodnevni, deo politike – ugroženost države od spoljnih i unutrašnjih neprijatelja. Vučić na tome insistira oduvek, ali što mu se stolica više drma, to on agresivnije pribegava tom narativu. Albanija, Hrvatska i Kosovo nisu napravili vojni savez, nego su potpisali sporazum o saradnji u oblasti odbrane. Mi imamo nekoliko sličnih sporazuma, recimo sa Mađarskom ili SOFA sporazum sa USA – skreće pažnju Šormaz.

Za njega je razumljivo čak i da je istina da su ove države pribegle ovom sporazumu zbog Srbije.

– Pored svih aktivnosti koje Srbija sprovodi na stvaranju „srpskog sveta“ u regionu, širenju ideje o integralizmu, normalno je da se ugrožene države ujedine i „pokažu ti zube“ – ističe on.

Šormaz ne veruje da neka velka država stoji iza ovog sporazuma.

– Da li je neko protiv, sigurno nije. I ovo Vučićevo izlaganje je osmišljeno samo radi unutrašnje javnosti. Ako nije, pa neka jednom pokaže hrabrost i kaže: „USA, Nemačka, Turska…“, nego huška narod, a kukavički ćuti. Na kraju, najvažnije pitanje je: Zašto je Srbija sama? Zašto nema saveznike? Zato što je izabrala politiku neutralnosti i zato što se udaljava od EU. Dok je tako, bićemo sve slabiji i siromašniji – zaključuje Šormaz.