Sticanje statusa kandidata Srbije za članstvo u EU je nešto što samo po sebi dovodi do sve većeg političkog udaljavanja od Rusije i zahlađivanja odnosa sa tom zemljom. Stoga, izjava Vladimira Putina da će se dve zemlje truditi da u narednom periodu evropske integracije Srbije ne ugroze rusko-srpske odnose potpuno je nerealna – ocenjuje za Danas Zoran Živković, bivši srpski premijer, naglašavajući narastajuće obaveze Srbije u harmonizaciji stavova sa Briselom, što će uzrokovati razilaženje s Moskvom o političkim pitanjima o kojima EU i Rusija imaju različita gledišta.
On napominje da „politička elita u Srbiji još nije prelomila na koju će stranu da krene, istok ili zapad“, kao i da pored deklarativne opredeljenosti za članstvo u EU, „u dnevno-političkom ponašanju postoji stvarna dilema“.
Kada je reč o isticanju podrške Rusije „u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta na Kosovu“, Živković primećuje da se važnost tog pitanja može uočiti po tome na kom mestu se ta tema našla u obraćanju javnosti oba najviša državna zvaničnika.
– Kosovska tema našla je mesto u izlaganju dva zvaničnika, posle niza ekonomskih i drugih, što govori o njenom epsko-ceremonijalnom karakteru. Mogli smo da čujemo i da će 800 miliona dolara ruske pomoći, umesto da budu efektivni novac za pomoć budžetu, predstavljati zapravo robni kredit, za poslove koje će ruske kompanije obavljati u Srbiji. Moram da naglasim da ne bi smelo da se događa da se veliki poslovi i projekti sprovode bez javnih nabavki i tendera, kao i da bi trebalo voditi računa o stepenu razvijenosti ruske tehnologije, odnosno da ne bi trebalo pristajati na uslove koji nisu najpovoljniji za obavljanje bilo kog posla. Takođe, način na koji je privatizovan NIS ne bi smeo više nikada da se ponovi – zaključuje Zoran Živković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
