Namera srpske Vlade da zbog svetske ekonomske krize sprovede štednju na svim nivoima, od ministarstava, preko birokratije srednjeg nivoa do lokalne samouprave, trebalo bi da bude početak borbe protiv korupcije i drugih zloupotreba unutar državnog aparata. Višak državnih činovnika nastao je političkim odlukama, kao „odavanje priznanja“ stranačkim poslušnicima, prijateljima, rodbini, saglasni su sagovornici Danasa. Kako, međutim, ne postoje zakonski okviri koji bi sprečili gomilanje birokrata, ovakva vrsta korupcije se ne može smatrati krivičnim delom niti sankcionisati.
Rodoljub Šabić, ministar za upravu i lokalnu samoupravu u vladi Zorana Đinđića, kaže za Danas da je državni aparat pet puta brojniji u odnosu na evropske standarde, a da je višak zaposlenih nastao upravo korupcijom.
– Celokupna javnost nije u prilici da ima jasan uvid u broj i strukturu zaposlenih u državnoj upravi i lokalnim samoupravama, već sudimo na osnovu impresija, usled nedostatka obaveze objavljivanja tih podataka – kaže Šabić, aktuelni poverenik za dostupnost informacija.
Ekonomisti se slažu da u budžetu postoji tek nekoliko stavki koje su podobne za uštede u cilju smanjenja javne potrošnja, a to su smanjenje plata, penzija i socijalnih davanja, što čini čak 80 odsto troškova budžeta. Tih mogućnosti se premijer Mirko Cvetković, međutim, već odrekao izražavajući jasnu nameru da ne dovodi u pitanje položaj penzionera, ali i radnika u javnim preduzećima, čiji broj premašuje pola miliona.
Problem je što u Vladi za sada nema ni jasnog konsenzusa o potrebi smanjenja broja zaposlenih u državnoj upravi, na čiju neophodnost ukazuju stručnjaci. U državnoj upravi i lokalnim samoupravama 2000. godine bilo je 8.099 zaposlenih, a danas radi više od 28.000 činovnika. Ako se taj broj pomnoži s prosečnom platom koja iznosi oko 31.000 dinara, proizilazi da građani Srbije mesečno plaćaju neefikasnu i glomaznu državnu administraciju 868.000.000 dinara, odnosno oko devet miliona evra (bez poreza i doprinosa). To znači da na godišnjem nivou poreski obveznici, prema sadašnjem kursu, izdvajaju oko 108 miliona evra samo za plate državnih činovnika. Ako se u obzir uzmu i doprinosi koji iznose još 70 odsto od ličnog dohotka, to onda predstavlja sumu od oko 180 miliona evra. Poređenja radi, Srbija je iz fondova EU za 2008. godinu dobila 190,9 miliona evra.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže za Danas da je višak zaposlenih u državnoj upravi i lokalnim samoupravama nastao koruptivnim radnjama, ali i da to može biti dokazano samo na pojedinačnim slučajevima, jer do sada nije postojalo zakonsko ograničenje broja zaposlenih.
– Načelnik lokalne samouprave, recimo, može da donese odluku o potrebi otvaranja 1.000 novih radnih mesta. Ako odluka prođe lokalnu skupštinu, tih 1.000 novozaposlenih je zakonski dobilo posao, jer nema ograničenja niti jasnih kriterijuma za zapošljavanje. Oni su isključivo stvar političkih odluka – objašnjava Nenadić.
Savet za reformu državne uprave odlučio je u februaru, da bez njegove saglasnosti i odobrenja Vlade, do kraja ove godine neće moći da se zapošljavaju novi državni službenici. Iz budžeta je za ovu godinu obezbeđena 1,1 milijarda dinara kako bi se država rešila bar 2.000 činovnika, na dobrovoljnoj osnovi. Očekivana ušteda je 12 miliona evra godišnje. Vlada namerava da se u narednih pet godina „oslobodi“ još 6.000 zaposlenih u lokalnim samoupravama i tako broj budžetskih birokrata svede na 12.000, što se procenjuje kao razumna mera.
Leskovac je prioritet
Leskovac – Odavno je poznato da Leskovac ima najglomazniju administraciju u Srbiji, čak toliku da se do pre neku godinu nije znalo koliko je tačno zaposlenih. Na zahtev Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, novoizabrani gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić dostavio je spisak prema kome je u Gradskoj upravi, ali i javnim, javno-komunalnim preduzećima i ustanovama kulture zaposleno 1.920 radnika. „Taj podatak, priznajem, i mene je frapirao, jer je mnogo više uposlenika nego što sam mogao i da naslutim“, objašnjava za naš list Slobodan Kocić, gradonačelnik Leskovca. Centar Jablaničkog okruga je prva opština koja je, u okviru pilot programa Vlade Srbije, izabrana za smanjenje činovničkog aparata.
Kritike iz Pirota
Pirot – Predsednik pirotske opštine Vladan Vasić kaže za Danas da su najave Vlade za smanjenje broja zaposlenih dobre, ali i da država mora da smanji svoju administraciju i to mnogo više nego lokalne samouprave. „Prema tom programu ispada da stari ostaju da rade, oni koji su manje sposobni neće ni da odu, ko bi u ovim vremenima napuštao državni posao, a otišli bi najsposobniji. Desilo bi se da opštine ostanu sa sekretaricama i penzionerima da nose razvoj opština. Lepa je to zamisao ministarstva“, kaže Vladan Vasić, koji ističe da u Opštinskoj upravi u Pirotu nema viška zaposlenih. Z. P.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
