Šta je cilj najave formiranja nove stranke Dejana Žujovića?

Da podsetimo, tokom proteklog vikenda Žujović je saopštio da je formiran inicijativni odbor za formiranje nove Srpsko liberalne stranke, na čijem čelu će biti on.

Ta stranka koja je u nastajanju, zalagaće se za poštovanje zakona, institucija i Ustava Srbije, a time i za ispunjenje studentskih zahteva.

„Time bi bili ispunjeni i zahtevi zbog kojih su naši studenti i građani koji ih podržavaju, već mesecima na ulicama“, rekao je Žujović.

Upitan ko će činiti Srpsku liberalni stranku, on je odgovorio da to može biti svako ko „kada otvori orman iz njega iskoči brdo razočaranja i neispunjenih očekivanja“.

On je konstatovao da aktuelna situacija i dešavanja ne prijaju ni opoziciji, ni vlasti.

„Nama poštovanje institucija i države baš prija i to je glavna stvar na kojoj insistiramo – tako će i da ostane“, rekao je Žujović.

Srpska liberalna stranka bi, prema njegovim rečima, podržala formiranje bilo koje prelazne Vlade sastavljene od eksperta i ljudi koji će „prečešljati“ izborni spisak, dovesti ga u pravo stanje stvari i sprečiti bilo kakve manipulacije na narednim izborima.

„Nama sada ne treba doktor ekonomije. Treba nam dobar pravnik koji bi omogućio pravedne, fer i poštene izbore“, naglasio je Žujović.

On je ocenio i da je učešće Srpske napredne stranke neminovnost, jer u suprotnom ta Vlada ne bi bila prelazna.

„Pošteno bi bilo da odnos bude tri prema pet, pri čemu bi pet bilo eksperata koji nisu pod uticajem vladajućih struktura“, poručio je Žujović.

 

Formiraje nove stranke išlo bi u prilog Vučićevom režimu

Komentarišući buduću orijentaciju stranke u najavi, novinar Sejdinović kaže da „avanturista Žujović možda zapravo i nema za cilj ozbiljan politički angažman, nego samo da unese dodatnu konfuziju na opozicionu, ili kvaziopozicionu scenu.

„Sumirajući dosadašnje njegove pokušaje, jasno je da su oni išli jedino u prilog režimu Aleksandra Vučića, odnosno Srpskoj naprednoj stranci. Tako i ovaj. Ništa ne može da uradi, ali će odvući koju hiljadu antirežimskih glasova ispod cenzusa. Stoga mislim da mu odista ne treba posvećivati neku veliku pažnju“, navodi sagovornik Danasa.

Naši sagovornici podsećaju i da je Žujović u vreme korone bio žestok kritičar vlasti, ali da je nakon lokalnih izbora podržao tu vlast. Odnosno njegovi odbornici na Starom gradu i Zvezdari podržali su formiranje naprednjačke većine, iako se sam Žujović nakon toga izvinjavao glasačima. To, kak navode naši sagovornici, nije dovoljno.

 

Žujović sa nekim koalicionim partnerima možda može da dobaci do cenzusa

„Znam da je Žujović bio glasni kritičar režima u vreme Kovida, ali u poslednje vreme vidim da ga sumnjiče da se u međuvremenu zbližio sa režimom. Ja ću poći od pretpostavke da on nije saradnik režima, pa i iz tog ugla gledano formiranje stranke je nerazuman potez. Jer nemoguće je da nijedna od postojećih partija nije dovoljno bliska njegovim pogledima. To znači da je g. Žujović pre svega željan da bude nezavisni politički igrač, bez obzira na preko potrebno ujedinjavanje opozicije“, kaže za Danas politikolog Mladen Mrdalj.

On dodaje da bi ta Žujovićeva želja ostala samo želja, da cenzus nije spušten tako nisko, na 3 odsto.

„Sada Žujović može pokušati da sa nekim u koaliciji dobaci do cenzusa i onda već postaje bitan politički igrač, a uz to lično i partijski finansijski obezbeđen iz državnog budžeta. Ovaj mehanizam je idealan za cepkanje opozicije i očekujem da bude još sličnih najava poput ove g. Žujovića“, navodi Mrdalj.

Najava da će se zalagati za rad institucija i ispunjenjenje studentskih zahteva su prazne reči

Politički analitičar Dragomir Anđelkovć pojašnjava za Danas da političari, uglavnom, imaju u vidu svoje interese. A zaklinjanja u interese građana najčešće su zastori za težnju ka moći u raznim njenim aspektima, od zadobijanja formalne vlasti, ili uticaja na nju, do sticanja udela u nekim ekonomskim resursima ili njihovog preuzimanja u celini.

„Otuda, da budemo realni, nema smisla moralistički se čuditi što pojedinci koriste prilike za koje misle da su im se ukazale, da pojačaju svoje polazne pozicije u borbi za ono do čega im je stalo. Pri tome treba imati u vidu da je politika zanimanje koje kvari ljude pa i oni koji u nju ulaze sa čistim namerama prema društvu, te u tom trenutku nisu profesionalni političari, brzo se kvare u novoj, a toksičnoj sredini“, navodi Anđelković, uz opasku „čast izuzecima“..

Prema njegovim rečima iz tog ugla treba gledati i na najnovije poteze Dejana Žujovića u vezi sa najavljenim formiranjem Srpske liberalne stranke ( sa nasleđem koje nosi to ime i organizacijom koja se tako ranije zvala) u vreme kada očekuje da će se na krilima narodnih protesta ponovo deliti karte moći u Srbiji.

“ Da li neko stoji, i ako je to slučaj ko, u pozadini iza takvih poteza, na svakome je da proceni, ali ono što je već jasno, oni su, što je i logično, lično interesno motivisani kao i kod ostalih političara. Opoziciono nastrojeni građani prema Žujoviću i drugim političarima, ali sada već i onima koji dominiraju u plenumima i predvode studentske proteste, trebalo bi da se postave u skladu sa njihovim odnosom prema Vučićem. I to praktičnim te eksplicitnim, a ne načelnim i implicitnim. To je vododelnica. Ništa više ne znači ono što recimo Žujović kaže, a to je da će se zalagati „za poštovanje zakona, institucija i Ustava Srbije, a time i za ispunjenje studentskih zahteva“,ističe analitičar.

On dodaje da su to sada već prazne reči, jer bitno je Vučića jasno i glasno definisati kao diktatora i energično se protiv njega boriti tako što bi se udaralo na sve ono što ga boli, čemu recimo vodi blokada dalje izgradnja Beograda na vodi, realizacija projekta EKSPO, bojkot rada privatnih firmi pod njegovom kontrolom (a nije teško napraviti njihov spisak takvih preduzeća, od kadionica do onih koje se bave energetikom), argumentovano obraćanje svim EU institucijama za zahtevom da više ne pregovaraju sa otimačem vlasti.

„Teška rana može da se leči samo ljutom travom, a svi političari ili drugi društveno-politički lideri koji to budu izbegavali da rade, te nastave da čine ono što je imalo smisla juče, a nema više danas, osnovano može da se pomisli da sarađuju sa Vučićem, njegovom političkom policijom ili stranim službama koje imaju interes da ga održe na tronu sada kada se ozbiljno ljulja“, zaključuje Anđelković.

Da podsetimo Srpska liberalna stranka, ime koje će poneti i Žujovićeva stranka, delovala je od 1991. do 2010. godine, kada je zvanično i prestala da postoji. Njen osnivač i predsednik bio je profesor Filoškog fakulteta Nikola Milošević, a među članovima su bila i imena poput reditelja Aleksandra Petrovića, Smilje Avramov, Vasilija Krestića. Mila Lompara, Žarka Trebješanina i Koste Čavoškog.