30 godina istraživanja: Koliko vežbanja vam treba da krvni pritisak ostane pod kontrolom

Fizička ativnost utiče na pritisak, ali koliko treba da vežbmoi koliko nas čuva to što smo nekada bili aktivni?

Prema studiji sprovedenoj na više od 5.000 ljudi u četiri američka grada, socijalni faktori mogu otežati održavanje vežbanja nekim ljudima više nego drugima.

„Tinejdžeri i oni u ranim dvadesetim mogu biti fizički aktivni, ali ti obrasci se menjaju sa godinama,“ objasnila je epidemiološkinja Kirsten Bibbins-Domingo sa Univerziteta Kalifornija, San Francisko (UCSF) u aprilu 2021. godine, kada je istraživanje objavljeno.

Brojne studije su pokazale da vežbanje snižava krvni pritisak, ali istraživanje iz 2021. sugeriše da „održavanje fizičke aktivnosti u mladosti – na višem nivou nego što je ranije preporučivano – može biti posebno važno,“ dodala je Bibbins-Domingo.

Hipertenzija, poznata i kao visok krvni pritisak, ozbiljno je stanje koje pogađa milijarde ljudi širom sveta. Može dovesti do srčanih udara i moždanog udara; takođe je faktor rizika za razvoj demencije u kasnijem životu.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, više od jednog od četiri muškarca i svaka peta žena imaju hipertenziju. Međutim, većina ljudi sa visokim pritiskom ni ne zna da ga ima – zbog čega se često naziva „tihi ubica“.

Ipak, postoje načini da se visok krvni pritisak kontroliše – fokus ove studije je upravo na vežbanju.

Više od 5.100 odraslih učestvovalo je u studiji, praćeni su tokom tri decenije kroz fizičke preglede i upitnike o navikama vežbanja, pušenju i unosu alkohola.

Na svakom kliničkom pregledu krvni pritisak je meren tri puta, sa minutnim razmakom, a učesnici su za analizu podataka grupisani u četiri kategorije prema rasi i polu.

Studija je pokazala da je nivo fizičke aktivnosti opadao od 18. do 40. godine života, uz porast stope hipertenzije i pad aktivnosti u narednim decenijama, kako kod muškaraca, tako i kod žena, i u obe praćene rasne grupe.

Istraživači smatraju da mladost predstavlja važan period za intervenciju – kako bi se prevencijom i programima za promociju zdravlja smanjio rizik od hipertenzije u srednjim godinama.

„Gotovo polovina naših učesnika u mladosti imala je suboptimalne nivoe fizičke aktivnosti, što je značajno povezano sa pojavom hipertenzije, što ukazuje na potrebu da podignemo minimum preporučene fizičke aktivnosti,“ rekao je glavni autor Jason Nagata, stručnjak UCSF za zdravlje mladih odraslih, piše Science Alert.

Kada su istraživači analizirali učesnike koji su u ranoj odrasloj dobi radili 5 sati umerenog vežbanja nedeljno – duplo više od trenutnog minimalnog preporučenog nivoa za odrasle – ustanovili su da je taj nivo aktivnosti značajno smanjivao rizik od hipertenzije, posebno ako su ljudi održavali te navike do 60. godine života.

„Postizanje barem dvostruko većeg nivoa od trenutnih minimalnih smernica za odrasle može biti korisnije za prevenciju hipertenzije nego samo ispunjavanje minimuma,“ naveli su istraživači u radu.

Međutim, nije lako održavati povećanu fizičku aktivnost svake nedelje, s obzirom na životne promene i rastuće obaveze.

„Ovo je posebno izraženo nakon srednje škole, kada se smanjuju mogućnosti za vežbanje dok mladi prelaze na fakultet, posao i roditeljstvo, a slobodno vreme se smanjuje,“ dodao je „Nagata“.