A gde je Naisa

Predanje kaže da su Kelti još u trećem veku pre nove ere današnji Niš nazvali Naisusom („Vilinim gradom“), inspirisani starim, paganskim verovanjem da se na reci Nišavi, koju su zvali Vilinom rekom, pojavljuju one – rečne vile. Najpoznatija vila koja se, budimo maštoviti, tada kupala u (čistoj) Nišavi, danas se najčešće pominje u vreme Filmskih susreta, na kojima se dodeljuje Gran pri „Naisa“, opredmećen u statueti čarobnice duge kose, kakve su, valjda, bile sve naše vile, gorske il’ rečne, svejedno.
O Nišavi se danas, uglavnom, govori kroz suve podatke. Oni kažu da je reč o osrednjoj, ali, ipak, najdužoj i vodom najbogatijoj reci u jugoistočnoj Srbiji. Reka nastaje na teritoriji Bugarske (spajanjem Ginske reke i Vrbnice), a uliva se u Južnu Moravu. Pripada crnomorskom slivu, dugačka je 218 kilometara, od kojih 151 „teče“ kroz Srbiju. Prolazi kroz Dimitrovgrad, Pirot, Belu Palanku, Nišku Banju i Niš.
Turistički poslenici ne zaboravljaju da pomenu i njene prednosti. U vrhu takve liste, na kojoj su klisure, kanjoni (Gradiški, na primer) ili kraška vrela, uvek je Sićevačka klisura. Kroz ovu klisuru, dugu 17 kilometara, i duboku do 400 metara, Nišava se koketno igra, često menjajući pravac, naglo padajući u dubine i praveći slapove. Dve njene „tačke“, ’Sićevo’ i ’Ostrovica’, koriste se za proizvodnju struje, navodnjavanje i ribolov. Zbog retkih biljaka i životinja koje je nastanjuju proglašena je za specijalni rezervat prirode. Ukupan ambijent upotpunjava više od 30 crkava i manastira.
Same Nišlije, pak, vole da kandiduju ideje o (budućoj) izgradnji gradskog kupališta ili rečnog ostrva, ili da se „pohvale“ sa pet većih gradskih mostova, od kojih su dva (naj)novijeg datuma, te Nišavskim kejom, koji je, kako kažu, „možda najlepši u Srbiji“, jer je popločan kamenom, lepo uređen i osvetljen. Na Keju je par lepih hotela, isto toliko rečnih restorana i jedan splav („Porto bello“, koji vickastiji zovu „lepa Lukić“, koristeći slobodniji prevod). Mnogi smatraju da se turistički, kulturni i noćni život grada do sada nije dislocirao na reku upravo zbog nedostatka „ugostiteljskih objekata na vodi“. A mišljenja stručnjaka o tome su podeljena. Jedni veruju da bi splavovi zagušili i zagadili (ne)veliku reku, drugi to negiraju. Podsećaju da je na nekim rekama iste veličine niklo dosta splavova (Vrbasu, na primer), te da se čistoća svake od njih čuva savremenom tehnologijom i starom, dobrom – brigom.
Upravo nedostatak ovakvih „brana“ danas najviše ugrožava Nišavu. Stepen njene zagađenosti je sve veći i dramatičniji, upozoravaju stručnjaci. Ona je postala kolektor otpadnih komunalnih i industrijskih voda skoro celom dužinom, čemu doprinose svi gradovi kroz koje protiče, kažu. Novinari, pak, izveštavaju o „divljim deponijama“ u njenom koritu i obali ili „masovnom pomoru riba“, koji, obično, izazovu „nepoznati“ krivci. Možda su zato neki drski niški momci i smislili stih koji beležimo zbog samokritike koju nosi: „Oj Nišavo, reko plovna, po teb’ plove samo g…a“. Kako takva slikovitost nije daleko od istine, ne čude upozorenja nadležnih da „kupanje u Nišavi treba izbegavati“.
Teško da bi se u Vilinoj reci, danas, mnogo godina po paganstvu (?), kupala i sama Naisa.. Zato, valjda, i ne svraća viši u svoj rodni grad.