Da ne bi počem zaostali za bivšim severnim sudržavljanima, makedonski vizionari su posegli za etnogenetikom. U toku je naučni (mada bi mu više pristajao pridev „parapolitički“) projekat čiji je cilj dokazivanje da Makedonci nisu Sloveni, nego punopravni potomci antičkih Makedonaca i vojskovođe im Aleksandra.
Ne treba ni trenutka sumnjati da će neoborivi dokazi uskoro biti podastrti i objavljeni. Malo će to koga interesovati. A oni malobrojni zainteresovani – ni u to ne treba sumnjati – još brže će izneti još neoborivije dokaze da je sve to luk i voda. Tmine daleke prošlosti prepune su dokaznog materijala za bilo koju i bilo čiju teoriju. Čitam nedavno da se u okviru projekta helenizacije Makedonije u Skoplju gradi 22 metra visok spomenik Aleksandru Makedonskom. To je u redu. Aleksandar Veliki zaslužuje veliki spomenik. Ne znam da li su skopljanski etnogenetičari čitali Herodota i ine antičke autore; ako jesu – onda bi svakako trebalo da znaju da su Heleni ondašnje stanovnike Makedonije (koji, istina, nisu bili Sloveni) smatrali varvarima. Makedonski dvor jeste bio helenizovan. Ali poveliki deo Skita je, takođe, bio helenizovan. Pa su ih Heleni uprkos tome svrstavali među varvare.
Elem, pretpostavljam da teorija o neslovenstvu i pradavnosti makedonskog naroda treba da potkrepi njegovu autohtonost i pravo makedonske države na ime Makedonija. Što se tog prava tiče, mišljenja sam da Grci preteruju u cepidlačenju; geografski, Republika Makedonija jeste Makedonija; druga je stvar što se delovi te regije nalaze u Grčkoj i u Bugarskoj, ali te se države zovu Grčka i Bugarska, pa protivljenje da se Makedonija nazove Makedonijom smatram izrazom čistog balkanskog inata.
Sa duge strane, Filip i Aleksandar su, geografski posmarano, rođeni u grčkom delu Makedonije. Jedne zgode sam lično posetio fascinantnu grobnicu Filipa Makedonskog u Egini. Pa ako Makedonci s pravom negoduju nad bugarskim svojatanjem Goce Delčeva, trebalo bi da razumeju Grke kada ne prihvataju teoriju po kojoj je Aleksandar Veliki askurđel Lazara Mojsova. Sve bi ovo predstavljalo još jednu manifestaciju balkanskog folklora i kiča da aleksandrizacija Makedonije ne nosi sa sobom potencijalno veoma opasne implikacije. Albanci u Makedoniji – koji su već dokazali da su oni ti koji taj prostor nastanjuju od postanka sveta – nisu nimalo radi da ustupe primat Makedoncima.
Ako se utvrdi da su Makedonci Heleni, onda oni dospevaju u položaj mlađeg brata. Već su se oglasili albanski lideri koji prete federalizacijom, otcepljenjem, čudima i pokorama. A i Grci su sve nervozniji. Ne bi, ne daj bože da dođe do nekog pičvajza, ni Bugari ostali puki posmatrači. Najbolje bi, ko velim, bilo da se nađe kompromis, pa da Heleni dopuste da se Republika Makedonija tako i zove, a da bivši makedonski Sloveni malo spuste loptu.
A sad na domaći teren. Cela ujdurma može poslužiti kao umirujući dokaz Koštunici i Nikoliću da od vojvođanskog otcepljenja nema ništa. Da su Čanak i ekipa ozbiljni separatisti, plasirali bi teoriju da su vojvođanski Srbi zapravo potomci Mongola i Huna i dali bi da se – na mestu Miletićevom – vozdigne pedeset metara visok spomenik Džingis-kanu. Tako je to u ovom surovom svetu: nema nezavisnosti, bez etnogeneze i spomenika. Džaba poso.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
