Anksiozni poremećaj

Promene se odražavaju na psihološkom planu (u vidu unutrašnjeg nemira i napetosti, sa nedefinisanim strahom, bespomoćnošću, osecajem vitalne ugroženosti, razdražljivosti, nesanice, teškoćama u koncentraciji) i psihomotornom planu (u vidu motornog nemira, mišićne napetosti, tremora, grčeva, promene mimike, zamora), kao i na vegetativnom sistemu (ubrzani rad srca, ubrzano disanje, osećaj gušenja, pojačano znojenje, pojačani nagon za mokrenjem, povraćanje, dijareja, bledilo i crvenilo kože, proširene zenice, zamagljeni vid, vrtoglavica).

Anksiozna osoba svoje stanje opisuje kao da su gotovo uvek na ivici da puknu ili se osećaju “kao zapeta puška”, zato se veoma lako trgnu ili uplaše na najmanji povod. Anksioznost je do izvesnog stepena obično iskustvo koje poznaje svaki čovek u vidu drhtanja, osećaja knedle u grlu, bola u želucu. Kod normalne anksioznosti osoba poseduje kapacitete da se suoči sa izvorom straha, da ga stavi pod kontrolu i da ga prevaziđe. Nekad je jako teško saznati u kom trenutku normalna anksioznost prelazi u patološku.

Anksioznost i panični napadi jesu rezultat nagomilanog, akumuliranog stresa u životu pojedinca. Zato je najbitnije da se izbegavaju stresne situacije. U toku perioda jakog stresa, naš um želi da se izbori i izađe na kraj sa tim stresom, dok moguće fizičke i psihičke posledice dolaze tek kasnije. Zato je veoma važno da ostanemo mirni i staloženi u svakom trenutku. Ako nam to postane navika, lakše i mirnije ćemo izlaziti na kraj sa stresnim situacijama u budućnosti. Kad smo smireni, naše samopouzdanje raste jer je to jedino moguće kad smo mirni i čvrsti. Uopšte nije slučajno da ljudima naglo padne samopouzdanje kad im se dese panični napadi. Rad na podizanju samopouzdanja je neprocenjiv.